Godine 1959, 22. januara, Buddy Holly je u svom stanu u Njujorku načinio
nekoliko akustičnih demo snimaka. Biće to njegovi poslednji snimci; dvanaest
dana kasnije, Holly, Richie Valens i J. P. Richardson poginuli su u avionskoj
nesreći. Ovaj događaj će kantautor Don McLean u svojoj pesmi „American Pie“
nazvati „Danom kada je muzika umrla“.
Krajem pedesetih se činilo da je rock 'n' roll utihnuo ili barem
smekšao. No bilo je to zatišje pred buru: na „Starom kontinentu“ mladi
(uključujući i omladinu u socijalističkoj Jugoslaviji) tek počinju da se zaljubljuju
u njega. Cliff Richard, godinu dana pre Hollyeve smrti, snima svoj prvi hit,
„Move It“, jednu od prvih rock 'n' roll pesama snimljenh van Sjedinjenih
Država, a godinu dana kasnije u Britaniji su osnovani The Shadows, The
Searchers, The Zombies, Johnny Kidd & The Pirates i Gerry & The
Pacemakers, neki od prvih izdanaka onoga što će kasnije biti nazvano
„britanskom invazijom“. Za to vreme, u „Novom svetu“, rhythm & blues osvaja
sve više prostora na top listama, utirući put popularnosti soula; samo u 1959.
godini osnovani su sastavi The Contours, The Ronettes, The Supremes, Ohio
Players i Labelle.
Iste godine Placido Domingo debituje na sceni Teatra Degolado u
Gvadalahari. Održana je pva dodela Gremija; pesmom godine biva proglašena „Nel
Blu Dipinto di Blu“ (poznatija kao „Volare“) Domenica Modugna, a albumom godine
ploča sa muzikom koju je Henry Mancini komponovao za detektvivsku seriju Peter Gunn. Na četvrtoj Pesmi Evovizije,
održanoj u Kanu, prvo mesto osvaja holandska pevačica Teddy Scholten sa pesmom
„'n Beetje“. Od posledica ciroze jetre preminula je Billie Holiday. Ginter Gras
objavljuje roman Limeni doboš, Remon Keno roman Caca u metrou, Robert Bloh Psiho,
Vilijam Barouz Goli ručak, a Ranko
Marinković Kiklopa. Oskare za
najbolje filmove osvajaju Ben Hur i Neki to vole vruće. Hithcock snima 39 stepenika i Sever-severozapad, Resnais Hirošima,
ljubavi moja, Hawks Rio Bravo, Disney
Lepoticu i zver, a Wood Plan 9 iz svemira. Umire Sesil Demil. U
francuskom strip-magazinu Pilote objavljena
je prva epizoda Asteriksa. U Njujorku
je osnovan Computer Music Centre, posvećen istraživanju elektronske muzike, a
Jimi Hendrix kupuje svoju prvu električnu gitaru.
Godine 1959. u Jugoslaviji je po prvi put izvedena opera Stanac Jakova Gotovca, Ivo Robić je,
snimivši pesmu „Morgen“, započeo svoju internacionalnu karijeru, a Vice Vukov
je na Opatijskom festivalu osvojio prvo mesto sa pesmom „Mirno teku rijeke“. Mladi
Jugosloveni za sve to ne mare mnogo; njih sve više privlači nova, „električna“
muzika – glavna zvezda beogradskih igranki je „jugoslovenski Elvis“, dvadesetdevetogodišnji
Mile Lojpur, u Zagrebu rock 'n' roll prvi peva deset godina mlađi Karlo
Metikoš, a i najveća jugoslovenska muzička zvezda, Đorđe Marjanović, u svoje
nastupe unosi sve više od rock 'n' roll estetike. Socijalistička javnost
stidljivo započinje diskusiju o novoj muzici; rasprava će se rasplamsati sa
najezdom „električara“ koja će uslediti kroz nekoliko godina.
10. Johny Preston – Running Bear
Pesmom „Running Bear“, koju je napisao J. P. Richardson, a sedam meseci
nakon njegove pogibije snimio njegov prijatelj Johnny Preston, motivi
tradicionalne muzike Indijanaca ušli su u popularnu muziku na velika vrata –
pesma je provela tri nedelje na vrhu Billboardove top liste. Pesma govori o
mladom indijanskom ratniku, Medvedu Koji Trči, i njegovoj dragoj, Maloj Beloj
Golubici, pripadnicima zaraćenih plemena, koje, pritom, razdvaja i široka reka.
Njih dvoje skaču u zapenušanu reku, sjedinjuju se u poljupcu, ali ih struja
odvlači na dno.
9. Wilbert Harrison – Kansas City
Pesmu „Kansas City“ napisao je autorski duo Jerry Leiber-Mike Stoller
(koji je zaslužan za pesme poput „Hound Dog“, „Stand By Me“ i „Jailhouse
Rock“). Kada su je napisali, Leiber i Stoller bili su dvojica
devetnaestogodišnjaka od kojih nijedan nikada nije bio u Kanzas Sitiju;
inspiraciju za nastanak pesme predstavljala je muzika Big Joe Turnera, čuvenog
kanzaškog „shoutera“ (blues pevača koji, praćen bendom, peva bez pomoći
mikrofona) poznatog i kao „Šef bluesa“. Pesmu je prvobitno snimio pijanista i
pevač Little Willie Littlefield 1952. godine, a sedam godina kasnije snimio ju
je multinstrumentalista i pevač Wilbert Harrison. Harrisonova verzija dospela
je na prvo mesto Billboardove top liste, i od tad je snimljena u više od tri
stotine verzija, uključujući i one Billa Haleya, Beatlesa, Jamesa Browna, Fatsa
Domina, Toma Jonesa i Muddya Watersa. Godine 2005. Kanzas Siti je pesmu
proglasio gradskom himnom.
8. The Flamingos – I Only Have
Eyes For You
Jazz standard „I Only Have Eyes For You“ napisali su 1934. godine
tekstopisac Al Dubin i kompozitor Harry Warren za mjuzikl Žene, u kome su ga pevali Dick Powell i Ruby Keller. Svoju verziju
pesme 1949. godine snimio je Frank Sinatra, 1950. godine Peggy Lee, 1952.
godine Billie Holiday, a 1959. godine i čikaški sastav The Flamingos. U
njihovoj verziji pesma je postala nežan doo-wop, koji se popeo se na 11. mesto
Billboardove top liste. Nakon Flamingosa pesmu su obradili, između ostalih, i Cliff
Richard, Ella Fitzgerald, Art Garfunkel, Rod Stewart, Mercury Rev i Carly
Simon.
7. Lloyd Price – Stagger Lee
Tradicional „Stagger Lee“ opeva događaj koji se odigrao u Sent Luisu na
Božićno veče 1895. Te večeri su Lee Shelton, mladi makro i član Four Hundred
Club-a, političke organizacije sentluiških crnaca sumnjivog zanimanja, i njegov
poznanik William Lyons, za koga se veruje da je bio Sheltonov (kriminalni ili
politički) rival, sedeli u krčmi. Politička rasprava dovela je do svađe, tokom
koje je Lyons Sheltonu sa glave skinuo njegov „stetson“. Ovo je, kaže legenda,
bila kap koja je prelila čašu: Shelton je ustrelio Lyonsa, uzeo svoj šešir i
izašao iz krčme. Događaj je ubrzo ušao u američki folklor. Shelton je postao
simbol muževnosti i stila i oličenje žestokog crnog momka koji prkosi belačkim
vlastima, govorilo se o njegovom junačkom držanju prilikom izricanja smrtne
presude (iako je, zapravo, bio osuđen na 25 godina zatvora), pa čak i o tome
kako je prodao dušu đavolu. Prva snimljena verzija pesme „Stagger Lee“ pojavila
se 1923. godine, a 1959. Lloyd Price je snimio verziju koja se popela na prvo
mesto Billboardove top liste.
6. Jimmy Reed – Baby What You
Want Me To Do
Jednostavnoj kompoziciji Jimmya Reeda (koga su kao jednog od glavnih
uzora isticali izvođači poput Rolling Stonesa, Steve Miller Banda i Yardbirdsa)
klasične strukture i umerenog tempa osobenu boju dali su Reedov karakteristični
vokal i njegova izvedba na gitari. Pesma je dospela je do 37. mesta
Billboardove liste i postala blues klasik: obrađivali su je (između ostalih)
The Everly Brothers, Etta James, Elvis Presley, The Byrds, Wishbone Ash, Jerry
Lee Lewis, John Cale, Hot Tuna i Neil Young.
5. The Coasters – Charlie Brown
„Charlie Brown“ je rezultat saradnje dua Leiber-Stoller, losanđeleskog
sastava The Coasters, poznatog po duhovitim pesmama „sa pričom“ (kritičar Dave
Marsh Cosaterse je nazvao „najduhovtijom grupom u istoriji rock 'n' rolla“) i
virtuoza na saksofonu Kinga Curtisa. Glavni
junak pesme je školsko spadalo koje se pita: „Zašto me uvek svi kinje?“ i nema
nikakve veze sa junakom Charlesa Schulza. Pesma se popela na drugo mesto
Billboardove top liste, a BBC je odbio da je emituje zvog reči „spitball“, koja
označava papirnu kuglicu nakvašenu pljuvačkom.
4. The Isley Brothers – Shout
Pesma „Shout“ ostavila je neizbrisiv trag u istoriji popularne muzike: u
izvođenju njenih autora dospela „tek“ do 47. mesta Billboardove hot liste, ali
su oni pobrali tantijeme za uspehe koje su sa njom postigli australijski pevač
Johnny O'Keefe, američki sastav Joey Dee & The Starliters i škotska
pevačica Lulu, te za verziju koja se 1978. pojavila u komediji Zverinjak, a ples koji je pesmu pratio
postao je jedan od simbola američke kulture pedesetih.
3. The Drifters – There Goes My
Baby
Doo-wop balada „There Goes My Baby“ predstavljala je prvi singl druge
inkarnacije Driftersa, oformljene nakon što je menadžer George Treadwell
(vlasnik imena The Drifters, čovek koji je, iako nije bio član sastava, donosio
sve odluke vezane za grupu) otpustio sve članove sastava i ime The Drifters
dodelio grupi 5 Crowns. Pesmu su potpisali dvojac Leiber-Stoller, Treadwell, roud
menadžer Driftersa Lover Patterson i tadašnji član grupe Benjamin Nelson,
poznatiji kao Ben E. King. Leiber i Stoller su producirajuči ovu pesmu uveli
radikalne inovacije u crnu muziku, poput upotrebe gudačkih instrumenata i
ispolirane proukcije. Ova pesma, koja je dospela do drugog mesta Billboardove
liste, smatra se kamenom međašem u istoriji popularne muzike, koji najavljuje
dolazak ere soula.
2. The Clovers – Love Potion No.
9
Duo Leiber-Stoller potpisao je i najveći hit vašingtonske grupe The
Clovers. Lirski subjekt (za kraj pedesetih neobično luckaste) „Love Potion No.
9“ nije imao sreće sa devojkama „još od 1956“, pa se za pomoć obraća Ciganki,
koja zaključuje da mu je potreban „ljubavni napitak br. 9“. Nakon što ga
popije, naš junak počinje da „ljubi sve živo“ sve dok ne poljubi policajca. (U
jednoj od ranih verzija pesme, lirski subjekt kaže: „Bilo je tako dobro da ću
se vratiti opet / Pitam se šta će se desiti sa ljubavnim napitkom br. 10?“)
Pesma je doživela bezbroj obrada (samo tokom narednih nekoliko godina obradili
su je The Searchers, The Ventures i mladi pevač Ronnie Dio sa svojim bendom The
Prophets), a njen naziv poslužio je kao inspiracija za lošu komediju sa Sandrom
Bullock u glavnoj ulozi.
1. Ray Charles – What'd I Say
Pesma „What'd I Say“ nastala je krajem 1958. godine, kao improvizacija
na jednom Charlesovom koncertu. Oduševljenje publike ubedilo je Charlesa da
kompoziciju snimi. Iako u vreme objavljivanja veoma kontroverzna – crnoj
publici je smetalo što su seksualne aluzije u sprezi sa elementima gospela (mnogi
crnci su tada podizali glas protiv činjenice da se ono što je predstavljalo
duhovnu muziku izvodi na svetovnim priredbama, pa se još i prodaje), a beloj
publici što ih uopšte ima – ona je Charlesu, koji je do tada imao ograničenog
uspeha sa njegovim rhythm & blues kompozicijama, donela mejnstrim
popularnost i prvu zlatnu ploču. Do kraja svoje karijere, Charles je svaki
koncert završavao pesmom „What'd I Say“. Beatlesi su na svakom od svojih
hamburških nastupa svirali ovu pesmu. Mick Jagger ju je pevao na svom prvom
nastupu sa bendom iz kog će nastati Rolling Stonesi. Obradili su je Elvis
Presley, Cliff Richard, Eric Clapton, Eddie Cochran, Nancy Sinatra, Roy Orbison
i Johny Cash. Energiju i ekstatičnost pesme koja je publiku dovodila u stanje
transa rečito je opisao Charlesov biograf Michael Lydon: „'What'd I Say' je bio
monstrum sa većim tragovima no što je sam bio. Izazovno drugačija, divljački
seksi i fantastično plesna, pesma je zakovala slušaoce. Kada bi čuli 'What'd I
Say' na radiju, neki bi ga ugasili sa gađenjem, ali milioni su ga pojačavali do
maksimuma i pevali 'U, u, ooooo, ooooo!' sa Rayem i Ralettesima [pratećim
pevačicama u Charlesovom bendu].“
(Balkanrock.com, 18. jul 2014)
Нема коментара:
Постави коментар