Winger – Better Days Comin' (2014)

Izdavač: Frontiers Records

Datum izdavanja: 23. 4. 2014.

Producent: Kip Winger

Dužina trajanja: 50:32

Žanr: Hard rock

Na pitanje zašto je od svih glam metal bendova druge generacije upravo Winger izabran da predstavlja predmet sprdnje u animiranoj seriji Beavis & Butt-head, te zašto Lars Urlich, u spotu za „Nothing Else Matters“, strelicama za pikado gađa baš poster Kipa Wingera, jedan od odgovora mogla bi biti činjenica da su Winger na vrhuncu svoje populanosti predstavljali otelovljenje estetike koje se svaki pravoverni metalac gnušao. A na pitanje kako je došlo do toga da Winger postanu simbol dekadencije jednog žanra odgovor bi mogao biti: Winger su na kraju osamdesetih godina prošlog veka bili veoma popularni, sveprisutni i veoma, veoma dosadni.

U radovima Wingera nije bilo sirove energije Tesle ili Dangerous Toysa, nije bilo istraživanja hard rock nasleđa à la Cinderella ili Great Whitea, nije bilo poigravanja sa funkom à la Extreme ili Bang Tango, nije bilo luckastosti Zodiac Mindwarpa ili Danger Dangera, nije, naposletku, bilo ni nepodnošljive kičastosti Nitra ili Posiona. Winger su, naprosto, bili bolno nezanimljivi, uprkos pokušajima da u svoje radove unesu trunčicu američkog viđenja progresive. Da se razumemo, Winger nisu bili toliko loši – bilo je na američkoj glam metal sceni potkraj osamdesetih mnogo sastava neslušljivijih i nepodnošljivijih od njih, a gitarista Reb Beach (našoj publici mnogo poznatiji po svom paralelnom radu sa grupom tezgaroša koji sebe zovu Whitesnake) i klavijaturista Paul Taylor bili su izuzetno kompetentni muzičari; ponudili su Winger na svojim albumima i nekoliko istinskih bisera („Headed For A Heartbreak“, „Time To Surrender“), ama je većina onoga što su radili bilo prilično bledunjavo. Njihovi radovi, u poređenju sa ostatkom onovremene produkcije, možda i nisu smrdeli, ali nisu naročito ni mirisali.

No, evo, petnaestak godina kasnije taj isti sastav – ili gotovo isti: od originalne postave tu su Winger, Beach i bubnjar Rod Morgenstein, nema Taylora, ali je tu drugi gitarista John Roth – snima album Better Days Comin', koji je znatno zanimljiviji no njihovi rani radovi. O, ne, nisu članovi Wingera tokom poslednje dve decenije sazreli u artiste; istina, njihovi pokušaji da zvuče progresivno više nisu onako bledi, no progresivno se u njihovim pesmama i dalje svodi mahom na aranžmane i produkciju. Osnova ostaje ista – klasični tvrdi rock, no u znatno savremenijem, sirovijem pakovanju (za koje su Winger odlučili još na svom povratničkom albumu iz 2006, IV), čemu bitno doprinosi Kipov vokal, koji je sa godinama dobio na patini. U vreme kada su snimali Winger i In The Heart Of The Young Winger se nisu previše udaljavali od onoga što je u to vreme već predstavljalo manirizam u produkciji; danas oni sebi tu slobodu daju, razume se, u okvirima koje crtaju njihovo poimanje onoga što rock jeste i treba da bude i očekivanja fanova.

No, ako se forma u svojoj biti nije promenila (osim što je nešto manje pop obojena), evidentan je odmak od glamerske estetike kakav na svojim novijim izdanjima ne uspevaju da načine drugi glam veterani. Osim uvodne – inače jako dobre rokačine, sa sjajnim melodičnim napevom – „Midnight Driver Of The Lost Machine“ i popaste „So Long China“ (koja možda ukazuje okretanje hard rock sastava novom tržištu; ono će biti osvajano onako kako su nekada sastavi od Deep Purplea do Pomaranče osvajali – ili pokušavali da osvoje – japansko, snimajući pesme o tokijskim ženama), te donekle „Queen Babylon“, ostatak pesama bavi se temama koje bitno odskaču od glamerske poetike. Socijalne i političke teme, od trke za profitom (žestoka à la „Slave To The Grind“ rokačina „Rat Race“), preko urušavanja američkog sna („Out Of This World“, „Another Beautiful Day“, te, donekle, „Queen Of Babylon“) do onoga što će, bude li pravde, ostati zapamćeno kao Naftni ratovi (raskošno sablasna „Tin Soldier“). Tekstovi pesama „Queen Babylon“, „Rat Race“, „Tin Soldier“ i „Another Beautiful Day“, u kombinaciji sa energijom koju ispaljuju Morgenstein i dvojac Beach-Roth, prikazuju Winger u izdanju u kome ne očekujemo da vidimo nekadašnje perjanice glama, u kome naročito ne očekujemo da vidimo nekadašnje ponosne vlasnike hitova „Seventeen“ i „Miles Away“ – kao angažovan sastav.

Ipak, najuspelije komade na albumu predstavljaju laganiji komadi. Jako lepe, gotovo sedmominutne balade „Ever Wonder“ i „Out Of This World“ imaju hitičnog potencijala starih power balada grupe, ali su oslobođene ljigave pompeznosti. Sintetičke boje klavijatura jesu u duhu osamdesetih, no upotrebljene su sasvim skladno, a Beachevi jako dobri soloi doprinose tananom, ispovednom tonu ovih pesama, koji stoji nasuprot kičastoj ljubavi većoj od života tipičnoj za hard rock balade osamdesetih.

Sve u svemu, Better Days Comin' je sasvim pristojan hard rock album, nipošto vanserijski, razume se, ali takav da mu se ni Beavis i Butt-head možda ne bi rugali, da bi možda i Hetfield, Ulrich i Hammett sa odobravanjem klmnuli glavom. (Ovde ne možemo da ne primetimo da je činjenica da članovi Metallice danas supruge vode u kupovinu kod Armania a Winger snimaju angažovane pesme beskrajno zabavna.) Jedino naslov albuma ostaje misterija: o kakvim je to boljim danima reč? Optimistična naslovna numera je fin funky komad, ali sasvim odudara od ostatka materijala. Kako reče Duško Radović: čuli smo da će biti bolje, ali nisu hteli da nam kažu ni kome ni gde.

Ocena: 3/5

Spisak pesama:

1. „Midnight Driver Of A Love Machine“ – 4:14

2. „Queen Babylon“ – 4:31

3. „Rat Race“ – 3:36

4. „Better Days Comin'“ – 3:31

5. „Tin Soldier“ – 3:49

6. „Ever Wonder“ – 6:52

7. „So Long China“ – 4:17

8. „Storm in Me“ – 4:42

9. „Be Who You Are Now“ – 5:11

10. „Out Of This World“ – 6:37

11. „Another Beautiful Day“ (Deluxe edition bonus) – 3:12

(Balkanrock.com, 20. oktobar 2014)

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1966. godine

U 1966. godini broj američkih vojnika u Vijetnamu se popeo na 250.000; širom Sjedinjenih Država, ali i ostatka sveta, protestvuje se protiv rata. Martin Luther King govori protiv rata; na maršu za građanska prava u Čikagu biva pogođen kamenom. Iste godine je ubijen borac za ljudska prava James Meredith i osnovana Partija crnih pantera.

Tokom 1966. Gvajana, Bocvana, Lesoto i Barbados stiču nezavisnost od Velike Britanije. U Kini započinje Kulturna revolucija. Leonid Brezhnev postaje generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a Indira Gandhi premijer Indije. Ubijen je južnoafrički premijer Hendrik Verwoerd, idejni tvorac aparthejda. Haile Selassie posećuje Jamajku i sastaje se sa vođama rastafarijanaca. Luna 9 i Surveyor 1 sleću na Mesec. U Njujorku je osnovan pokret Hare Krišna, a LSD biva proglašen ilegalnim u Sjedinjenim Državama.

Te godine Vatikan odbacuje Index Librorum Prohibitorum. Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova po prvi put će ugledati svetlost dana, u književnom časopisu Moskva, ali u cenzurisanoj verziji. Meša Selimović objavljuje roman Derviš i smrt. Umiru Andre Breton, Ana Ahmatova i Grigor Vitez. Oskara za najbolji film osvaja Zinnemannov Čovek za sva vremena. Tarkovsky snima Andreja Rubljova, Bergman Personu, Pontecorvo Bitku za Alžir, Leone Dobar, loš, zao, Nichols Ko se boji Virdžinije Vulf?, Antonioni Uvećanje, Truffau Farenhajt 451, Allen Šta ima, Tajger Lili?, a Warhol Devojke iz Čelzija. Počinje da se prikazuje televizijska serija Zvezdane staze. Lenny Bruce umire od prevelike doze morfijuma, Montgomery Clift od srčanog udara, Buster Keaton od posledica raka pluća, a Walt Disney nakon neuspešnog oporavka od operacije raka pluća. Na velikom platnu debituju Michael Douglas i Harrison Ford.

Iste godine Beatlesi objavljuju Revolver i održavaju svoj poslednji zvanični koncert, a John Lennon upoznaje Yoko Ono. Bob Dylan objavljuje Blonde On Blonde i počinje da nastupa sa „električnim“ bendom; njegova publika mu zviždi i skandira „Judo“; ubrzo doživljava nesreću sa motorom zbog koje se povlači iz javnosti. Rolling Stonesi objavljuju Aftermath, Beach Boysi Pet Sounds, Simon & Garfunkel Sounds Of Silence, a Yardbirdsi album Yardbirds (poznatiji kao Roger The Engineer). Svoje prvence objavljuju Cream, Frank Zappa & The Mothers Of Invention, Jefferson Airplane, The Mamas & The Papas, The Monkees, Buffalo Springfield, Small Faces, Love, Tim Buckley, The 13th Floor Elevators, The Incredible String Band i The Troggs. Mladi pevač David Jones menja prezime u Bowie. Osnovane su grupe The Jimi Hendrix Experience, Vanilla Fudge, Ten Years After, Slade, Moby Grape, Soft Machine, Barclay James Harvest i Iron Butterfly. Pevač Johnny Kidd gine u saobraćajnoj nesreći, a gitaista  Bobby Fuller umire pod nerazjašnjenim okolnostima. U Luksemburgu je održana jedanaesta Pesma Evrovizije; prvo mesto osvaja austrijski pevač Udo Jürgens, sa pesmom „Merci Chérie“.

Godina 1966. izuzetno je značajna i u istoriji jugoslovenske popularne muzike. Te godine su osnovani sastavi Grupa 220, Novi Fosili, Žeteoci, Mladi Levi, Džentlmeni, Bele Vrane i O'Hare, prvoj Gitarijadi na Beogradskom sajmu prisustvuje više od 10.000 ljudi, pokrenut je Džuboks, prvi jugoslovenski časopis posvećen rock muzici, održana je prva Gitarijada u Zaječaru, a Zlatni Dečaci postaju prvi jugoslovenski bend koji nastupa u Velikoj Britaniji.

10. The Monkees – I'm A Believer

Grupa The Monkees osnovana je 1965. godine na inicijativu filmskih delatnika Boba Rafelsona i Berta Schneidera, koji su želeli da snime seriju o grupi mladih muzičara „koji žele da budu Beatlesi, ali im to ne polazi za rukom“. Da obezbedi pesme koje će Monkeesi izvoditi u seriji angažovan je muzički producent i impresario Don Kirshner, poznat po nadimku „Čovek sa zlatnim uhom“. Tragajući za autorima, Kirshner je zapazio mladog pevača Neila Diamonda, koji je 1965. postigao prvi autorski uspeh sa pesmom „Sunday And Me“, koju je napisao za pop sastav Jay & The Americans. Među pesmama koje je Diamond prodao Krishneru našla se i pesma „I'm A Believer“, koju je Diamond već snimio; dogovor je bio da i Diamond ima pravo da objavi svoju verziju, ali tek nakon što ona postane hit u izvođenju Monkeesa – „izvođenju“ uslovno rečeno, budući da su Monkeesi na početku svoje karijere bili prinuđeni da više vremena posvete glumi i većinu sviračkog posla prepuste studijskim muzičarima. Vedri pop rock „I'm A Believer“, koji su obrađivali The Ventures, Four Tops, Robert Wyatt (na njegovoj verziji svirali su Andy Summers i Nick Mason), Eddie Murphy (za potrebe filma Šrek), Weezer (za potrebe filma Šrek 4: Uvek i zauvek) i naše Elipse, popela se na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Hitovi „I'm A Believer“, „Last Train To Clarksville“, „A Little Bit Me, A Little Bit You“ i „Pleasant Valley Sunday“ načinili su Monkeese zvezdama, pa su članovi grupe odlučili da se, po okončanju emitovanja serije 1968. godine, izbore za pravo na upotrebu imena The Monkees i nastave svoju muzičku karijeru.

9. The Supremes – You Keep Me Hangin' On

Pesmu „You Keep Me Hangin' On“ napisao je čuveni autorski i producentski trio Lamont Dozier-Brian Holland-Eddie Holland, koji je svojim delovanjem bitno uticao na definisanje „Motown zvuka“. Ova pesma, inovativnim rešenjima, poput multitrekinga i gitarskih deonica nalik na Morzeov kod, ulazi u red komada kojima su producenti poput Doziera i braće Holland, Phila Spectora i Georgea Martina sredinom šezdesetih menjali lice popularne muzike. Pesma je dospela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste; obrađivali su je Rod Stewart, Vanilla Fudge i Kim Wilde (dvaput, jednom sama i jednom sa nemačkom pevačicom Nenom).

8. Percy Sledge – When A Man Loves A Woman

Iako su kao autori Sledgeovog prvog hita i jedne od najlepših balada u istoriji popularne muzike potpisani članovi Sledgeovog tadašnjeg sastava, basista Calvin Lewis i orguljaš Andrew Wright, u pisanju pesme učestvovao je i sam pevač. Sledge je, kaže legenda, pesmu posvetio devojci koja ga je ostavila kako bi se posvetila karijeri foto-modela, ubrzo nakon što je dobio otkaz na svom tadašnjem „dnevnom“ poslu. Odluka da svojim prijateljima prepusti sve tantijeme koštala je Sledga stotine hiljada dolara – pesma se ubrzo po objavljivanju popela na prvo mesto Billboardovih Hot 100 i R&B lista i postala prva zlatna ploča Sledgeovog tadašnjeg izdavača, Atlantic Recordsa. Obrađivali su je The Spencer Davis Group, Johnny Rivers, Michael Bolton, pevali su je glumci Bette Midler i Tim Curry, ali nijedna od ovih verzija nije nosila onoliko emotivnog naboja kao Sledgeova.

7. Spencer Davis Group – Gimme Some Lovin'

Pesmu „Gimme Some Lovin'“ napisali su Davis i braća Windwood; Davis i Winwoodovi su jednostavan, efektan rif pozajmili iz pesme „Ain't That A Lot Of Love“, koju je nekoliko meseci ranije snimio američki soul pevač Homer Banks. Pesmu su obrađivali The Kingsmen, Traffic, Raven i Great White, pojavila se u filmu Braća Bluz, a pre nekoliko godina je svetlost dana ugledala verzija koju su još početkom sedamdesetih zajedno snimili R&B/soul sastavi The Supremes i Four Tops.

6. The Byrds – Eight Miles High

Pesmu „Eight Miles High“ napisali su Gene Clark, Jim McGuinn i David Crosby. Tekst pesme inspirisan je putovanjem losanđeleskih „Ptyca“ na turneju po Velikoj Britaniji u avgustu 1965. Muzika je, kaže legenda, bila inspirisana muzikom koju su Byrdsi slušali u autobusu tokom njihove novembarske turneje po Sjedinjenim Državama – albumima Johna Coltranea i Ravia Shankara. Originalnu verziju pesme, koju su članovi sastava smatrali uspelijom, snimljenu krajem 1965, tadašnji izdavač Byrdsa, Columbia Records, odbio je da objavi, zato što nije snimljena u Columbiinom studiju (ona će svetlost dana ugledati tek 1987. godine), pa je grupa početkom 1966. pesmu morala da snimi ponovo. Druga verzija pesme se popela na 14. mesto Billboardove Hot 100 liste; veruje se da pesma nije postigla veći uspeh zbog svoje artističnosti i kompleksnosti, ali pre svega zbog tvrdnji (koje, po kasnijim priznanjima članova grupe, nisu bile sasvim bez osnova) da aludira na uživanje droga. No iako nije postigla veći (mada jeste postigla ogroman) komercijalni uspeh, pesma je, upotrebom elemenata jazza i indijske muzike, ostvarila ogroman uticaj na psihodelični rock, koji se tih godina rađao. Pesmu su obrađivali Golden Earring (koji će po pesmi nazvati svoj peti album), Leo Kottke, Roxy Music, Hüsker Dü i Crowded House.

5. The Troggs – Wild Thing

„Idemo, 'Wild Thing', Divljakuša'!“ – Zoran Miščević

Pesmu „Wild Thing“ napisao je njujorški kantautor Chip Taylor, a izvorno ju je snimio američki sastav The Wild Ones, koji će u istoriji popularne muzike ostati upamćen samo kao originalni izvođač ove numere. Godinu dana nakon što su je Wild Ones snimili, pesmu su garažnom energijom nabili Britanci The Troggs; u njihovom izvođenju pesma o divljakuši je dospela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Nakon Troggsa pesmu su obrađivali i The Kingsmen, The Jimi Hendrix Experience, Jeff Beck, The Runaways, Amanda Lear, X, Cheap Trick i Chimaira, a sami Troggsi su, nakon što je njihova saradnja sa članovima R.E.M-a na albumu Athens Andover 1991. godine probudila ponovno interesovanje za njih, snimili još dve obrade – jednu sa glumcem Oliverom Reedom i igračem snukera Alexom Higginsom, a drugu sa bodibilderom i glumcem Wolfom.

4. Four Tops – Reach Out I'll Be There

Pesmu „Reach Out I'll Be There“ napisao je i producirao trio Dozier-Holland-Holland. Upečatljiva vokalna intepretacija Levia Stubbsa doprinela je tome da ova pesma, koja je provela dve nedelje na vrhu Billboardove Hot 100 liste, ostane upamćena kao jedno od najreprezentativnijih Motownovih izdanja. Obrađivali su je Gloria Gaynor, Diana Ross, Irene Cara, Sweet, Richie Kotzen i naši Oktobar 1864 (kao „Nađi me“).

3. The Beatles – Eleanor Rigby

Kao autori emotivne balade o usamljenosti i susretu do koga nikada ne dolazi potpisani su John Lennon i Paul McCartney, mada je McCartney bio njen glavni autor. On je, po sopstvenom priznanju, glavnu junakinju pesme nazvao po glumici Eleanor Bron, koja je sa Beatlesima glumila u filmu Upomoć!, i bristolskoj prodavnici koja je nosila ime „Rigby & Evens Ltd“. Neobičnu podudarnost predstavlja činjenica da na groblju kraj liverpulske Crkve svetog Petra (gde su se Lennon i McCartney prvi put sreli u leto 1957),  na kome su mladi Lennon i McCartney provodili dane, postoji nadgrobna ploča sa imenom Eleanor Rigby (McCartney je rekao da je moguće da je ime izronilo iz njegove podsvesti kada je pisao pesmu), a još neobičniju činjenica da je, sudeći po nekim istraživačima, i „prava“ Eleanor Rigby vodila usamljenički život. Pesmu su otpevali McCartney, Lennon i Harrison, ali niko od Beatlesa na njoj nije svirao – pesmu je odsvirao gudački oktet sačinjen od studijskih muzičara. Ova pesma predstavlja jedan od kamena međaša u istoriji rock muzike: inventivnim aranžmanskim rešenjima (uvođenje gudačkih deonica) i poetičnim stihovima ona ulazi u red pesama koje su Beatlese i rock muziku usmerile ka eksperimentu i artizmu. Vanilla Fudge, Joan Baez, Ray Charles, Booker T & The MGs, Aretha Franklin, The Four Tops, Rare Earth, John Denver, Shirley Bassey, Chick Corea, Kansas, Hank Marvin, Al Di Meola, Alice Cooper i Tangerine Dream su samo neki od izvođača koji su obrađivali pesmu. Nadgrobna ploča „prave“ Eleanor Rigby postala je važna tačka na turističkoj mapi Liverpula, a 1982. godine pevač, glumac i vajar Tommy Steele, pionir britanskog rocka i prva ostrvska rock 'n' roll zvezda, poklonio je gradu Liverpulu skulpturu koja predstavlja McCartneyovu junakinju.

2. The Rolling Stones – Paint It Black

Pesmu „Paint It Black“ su napisali Keith Richards (muzika) i Mick Jagger (stihovi). Na omotu singl-ploče naslov je, po, kako je Richards tvrdio, odluci izdavačke kuće, bio ispisan kao „Paint It, Black“, što se moglo čitati kao „Oboji, u crno“, ali i kao „Oboji, crnče“. Ovako ispisan naslov izazvao je različite reakcije – „Bilo je nekih čudnih pisama, 'rasnih' pisama. 'Da li u naslovu treba da stoji zapeta? Da li je to poredak sveta?'“, svedoči Richards – mada je u osnovi stihova, po Jaggerovom priznanju, ležao motiv mrtve drage. Sa ovom pesmom, koja se popela na prvo mesto Billboardove liste, sitar (prepoznatljivi rif odsvirao je Brian Jones) na velika vrata ulazi u popularnu muziku (mada su Beatlesi bili ti koji su ga uveli u rock). Pesmu su obrađivali Eric Burdon (dvaput – jednom sa Animalsima, jednom sa grupom War), U2, The Residents, bila je naročito zanimljiva metal sastavima – obrađivali su je, između ostalih, Anvil, W.A.S.P., Rage, The Black Dahlia Murder, Sister Sin i Ministry – a doživela je i obrade na nemačkom („Rot und schwarz“ Karela Gotta), francuskom („Marie-douceur, Marie-colère“ Marie Laforêt), italijanskom („Tutto nero“ Caterine Caselli), španskom („Todo Negro“ Los Salvajesa) i srpskom („U crno obojeno“ Dragana Kojića Kebe).

1. The Beach Boys – Good Vibrations

„Dobre vibracije“ je komponovao Brian Wilson, koji je s početka želeo da pesmu ponudi nekom crnom rhythm & blues sastavu, ali ga je producent David Anderle ubedio da pesmu snimi sa Beach Boysima. Tekst pesme napisao je Mike Love, inspirisan pojavom pokreta dece cveća. Pesmu je otpevao Carl Wilson. Brianova ideja bilo je uvođenje čela, a Loveova uvođenje temerina u pesmu; Brian je inspiraciju za produkciju pronašao u iskustvima sa LSD-em. Pesma je za osnovu imala rhythm & blues, a upotrebom egzotičnih instrumenata (pored čela i temerina korišćeni su i honki-tonk klavir, Hammond orgulje, dupli bas, usna harmonika, čembalo, drombulje i perkusije), neobičnim vokalnim aranžmanima i kompleksnom strukturom odskakala je od dotadašnje R&B produkcije. Ova „džepna simfonija“ je najavila zvučne kolaže kojima će se Brian služiti tokom rada na nikada finiširanom albumu Smile, te anticipirala progresivni rock i psihodelični soul. U vreme snimanja pesma je predstavljala najskuplji singl svih vremena, koštajući Beach Boyse gotovo koliko i čitav album Pet Sounds, koji joj je prethodio. Nisu svi članovi grupe bili oduševljeni njome; neki su verovali da je njen zvuk odviše „moderan“, a u jednom trenutku master trake su misteriozno nestale, da bi se još misterioznije pojavile u Brianovoj kući par dana kasnije. Ipak, pesma se popela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala prvi milionski singl Beach Boysa. Ovako jedinstven komad rock muzike bilo je teško obraditi na zadovoljavajući način, pa su se izvođači poput Cyndi Lauper i Aira radije odlučiali za omaže pesmi. Todd Rundgren je 1976 objavio verziju pesme gotovo u potpunosti vernu originalu. Kada je upitan šta misli o njoj, Brian je rekao: „O, uradio je fantastičan posao, sjajan posao! Veoma sam ponosan na njegovu verziju.“

(Balkanrock.com, 23. oktobar 2013)