Van Gogh – Neumeren u svemu (2013)

Izdavač: Gold / Jugoton – Croatia Records

Datum izdavanja: 23. 12. 2013.

Producent: Voja Aralica

Dužina trajanja: 38:40

Žanr: Rock, power pop, world music

U najzanimljivije urbane legende iz sveta domaće rock muzike svakako ulazi ona koja kaže da je majka Milanova Mladenovića, nakon njegove smrti, pozvala njegove prijatelje kako bi im razdelila njegove stvari. Milanova sveska sa nedovršenim pesmama je, kako veli legenda, došla u ruke Đuletu.

Jer kako drukčije objasniti činjenicu da je bend koji je, hteli mi to da priznamo ili ne, umnogome obeležio poslednju deceniju prošlog veka (obeležio je isti bend i prvu deceniju ovog veka, ali na posve drugačiji način) načinio toliki zaokret od EKV-ovske „komercijalne alternative“ i artizma ka još radiofoničnijem zvuku i tesktovima koji za ciljnu grupu imaju mlađu publiku? Oni koji u zabavnu izmišljotinu o Milanovoj svesci veruju odlučno odbacuju sve racionalne argumente, poput činjenica da svaka rock grupa ima kreativni vrhunac nakon koga stvari nepovratno kliznu niže, da se ispunjene hale velikom delu rock muzičara lako uslade, te da, naposletku, taj Milan Mladenović u toj svesci nije mogao imati nacrte za toliko sjajnih pesama koliko ih je Van Gogh snimio tokom devedesetih. Oni koji su nešto pažljivije pratili kako su se nakon početka dvehljaditih odvijale stvari sa Van Goghom znaju da se bend i tokom poigravanja sa power popom i eksperimentisanja sa etnom (elektronika je u zvuk Van Gogha, mnogi zaboravljaju,  ušla pre DrUndera, koji se najčešće uzima kao početak treće etape karijere benda) nije odviše udaljavao od čvršćeg gitarskog rocka, mada ta udaljavanja jesu bila dovoljno velika da bi bila primetna, te da su najveću promenu doživeli Đuletovi tekstovi koji su se sveli na ljubavne priče ispričane banalnim stihovima.

Sa devetim studijskim album, Neumeren u svemu (naslov je već predmet pošalica onih koji Đuleta i krizu srednjih godina pominju u istoj rečenici), drugim koji Van Gogh objavljuje kao dvojac (Đule i Srba ne samo da su na albumu potpisani kao jedini članovi Van Gogha, već su čitav album gotovo sami odsvirali), bend ostaje na kursu koji je zacrtao početkom prošle decenije. Van Gogh i dalje sa dosta uspeha spajaju radiofoničnost i čvrstinu, uspevajući da postignu razmeru koja najviše prija mladim konzumenatima rocka željnim nešto tvrđeg zvuka ali još uvek nevičnim istraživanjima. Tu su energični komadi pevljivih power pop refrena („Osećam da ludim“, „Uvek ima neka razlika“, „Neumeren u svemu“), tu su himnične rokačine („Skačem - skači“, „Neumeren u svemu“) – kojima, treba li reći, manjka onakve energije kakvu su imale Van Goghove rock himne iz devedesetih – tu je trunčica elektronike („Prva i poslednja kap“, „Neumeren u svemu“, „Moj nemir i ja“), tu su, naposletku, etno elementi („Viline vode“, „Anđele moj brate“), na ovom albumu, valja priznati, sasvim diskretno i samim tim smislenije upotrebljeni no na Kolu. Đuletovi tekstovi, kojima, jasno, i dalje dominira ljubavna tematika, umnogome su banalni, a opet za klasu bolji od većine onoga što nam dolazi sa domaće pop rock scene (ako tako nešto još postoji, razume se), mada nije malo stupidarija koje su rezultat njegovih pokušaja da bude originalan i duhovit („Skačem – skači“, te „Uvek ima neka razlika“, koja donosi i stihove poput „To što pčela ima pruge / Ne znači da tigar je“ i „To što pauk plete mrežu / „Ne znači da ribar je“), ali ima, valja priznati, i stihova intrigantnih, kakav je slučaj sa makabrističnim tekstom za „Viline vode“. Neumeren u svemu, produkcijski besprekoran, sa pažljivo brušenim detaljima – a kako bi drugačije i moglo biti kada produkciju potpisuje Voja Aralica – donosi nekoliko za slušanje veoma prijatnih numera: već pomenute „Viline vode“, čijoj jezovitosti doprinosi zvuk violine i kastanjeta (koje je svirala multiinstrumentalistkinja Sonja Kalajić), te balada „Prva i poslednja kap“, koja umnogome podseća na ranije balade benda, U2-ovska „Previše za jednog, premalo za dvoje“ i završna, melodijski veoma lepa „Anđele, moj brate“, koja naslovom asocira na Popin „Kalenić“, ali je inspirisana „Borhesovim testamentom“. Sve u svemu, Neumeren u svemu je sasvim dobar srednjestrujaški album, a njegova vrednost raste ako imamo na umu da se pojavljuje na sceni na kojoj je mejnstrim rock u pravom smislu te reči na izdisaju, ali i da kvalitetom preteže nad njegovim prethodnikom, Lavirintom.

I ne bi tu nikakvih problema ni bilo (štono reče Milić Vukašinović) da na omotu albuma ne stoji ista ona firma koja je stajala na omotima albuma Svet je moj, Strast, Hodi i Opasan ples. To što Van Gogh nema ništa suvislo da saopšti ne bi bio toliki problem da nije reč o bendu koji je tokom devedesetih – opet, hteli mi to da priznamo ili ne – i te kako imao šta da kaže – pre par dana sam na nekoj od onih odvratnih radio stanica poput Radija S, koje tokom dvadeset godina svoga postojanja, pod parolom „Muzika koju Srbija najviše voli“, puštaju dvesta istih domaćih rock pesama, nekim čudom čuo „Manitua mi“; priznajem, mom mozgu je trebalo vremena da obradi informaciju da su bend koji izvodi tu pesmu i bend čiji sam novi album tih dana preslušavao ista grupa. No odmah sam se setio efektnog spota, što je u sećanje prizvalo i sjajne artističke spotove za „Mamu“, „Put“, „Zamisli“, „Klatno“ i „Neko te ima noćas“, pa, samim tim, i stihove koi su obeležili jedno vreme i u kojima se jedna generacija pronalazila. Ipak, Van Gogh su, ponajviše zahvaljujući umeću i neprepuštanju ničega slučaju, ušli u red bendova koji su doživeli dva zenita – artistički i komercijalni. Skloni smo da artističkim zenitom smatramo Opasan ples; ovaj drugi je, reklo bi se, predstavljalo Kolo, no hitični, mladoj publici svakako dopadljiv Neumeren u svemu navodi na pomisao da Van Gogh u drugi zenit možda još nisu dospeli.

Ocena: 2,9/5

Spisak pesama:

1. „Osećam da ludim“ – 4:06
2. „Uvek ima neka razlika“ – 3:06
3. „Prva i poslednja kap“ – 3:59
4. „Neumeren u svemu“ – 3:19
5. „Nešto vuče me dole“ – 3:54
6. „Viline vode“ – 4:22
7. „Moj nemir i ja“ – 3:25
8. „Skačem – skači“ – 3:31
9. „Previše za jednog, premalo za dvoje“ – 3:57
10. „Anđele, moj brate“ – 4:46

(Balkanrock.com, 10. januar 2014)

10 najboljih gostovanja muzičara u Simpsonovima

Kada su Simpsonovi pre više od četvrt veka stupili na male ekrane, svakako je malo ko mogao pomisliti da će postati najdugovečnija američka TV serija, a da će njeni junaci postati najpoznatija i najvoljenija porodica na svetu. Iza Simpsonovih danas su nebrojene nagrade, ogroman uticaj na popularnu kulturu (i kulturu uopšte), pa čak i na engleski jezik, i nasmejana lica stotina hiljada ljudi širom sveta.

Likovima u seriji svoje glasove pozajmila su brojna slavna imena iz sveta filma, muzike, televizije, sporta, književnosti, ali i nauke i politike, vrlo često glumeći sami sebe. Kako je serija odmicala i gubila na kreativnosti, duhovitosti, toplini, oštrini i realističnosti, tako su i gostovanja izgubila na funkcionalnosti i pretvorila se u gostovanja radi gostovanja, ali nikada nisu prestala da pobuđuju pažnju javnosti. Sting, Tom Jones, David Crosby, George Harrison, James Brown, James Taylor, Paul McCartney, Paul Anka, Peter Frampton, Cyndi Lauper, Kid Rock, Willie Nelson, Little Richard, "Weird Al" Yankovic, David Byrne, 50 Cent, Lionel Ritchie, Plácido Domingo, Ted Nugent, Lady Gaga, Tom Waits, Justin Bieber, te članovi Aerosmitha, Red Hot Chili Peppersa, Cypress Hilla, Smashing Pumpkinsa, Sonic Youtha, U2-a, Moody Bluesa, The B-52'sa, The Whoa, R.E.M.-a, Phisha, Blink-182-a, Los Lobosa, Metallice, The White Stripesa, Fall Out Boya i Sigur Rósa neke su od muzičkih zvezda koje su gostovale u seriji. Ovom prilikom nudimo vam listu (razume se, listu sasvim subjektivnu) deset najboljih gostovanja muzičara u Simpsonovima. Svakako, nije slučajno što je većina epizoda sa liste nastala pre kraja desete sezone, sa kojom se, po mišljenju većine kritičara, ali i publike, završilo zlatno doba Simpsonovih.

10. Mick Jagger, Keith Richards, Tom Petty, Elvis Costello, Brian Setzer i Lenny Kravitz („How I Spent My Strummer Vacation“, 14. sezona)

Da se ove i ovakve veličine nisu pojavile u drugoj epizodi četrnaeste sezone Simpsonovih, kada je pad kreativnosti, dakle i kvaliteta postao više nego očigledan, ona teško da bi se našla na ovoj listi. Pa ipak, iako epizoda o Homerovom boravku u „rokenrol kampu“ (inače poslednja epizoda Simpsonovih urađena tradicionalnom animacijom) zavređuje mesto u ovom tekstu pre svega zbog šest zvučnih imena, ona je ponudila nekoliko simpatičnih žaokica uperenih ka američkom poimanju rokenrola – Homer: „Biti rock zvezda podrazumeva piće, napijanje i opijanje!“, Apu: „I devojke sa dugim nogama koje umeju da upotrebe!“, Tom Petty: „Znači, vi želite samo plitkoumni rock za široke mase?“, Homer: „Tačno tako!“ – ali i samim gostima – kada Homer skine naočare Costellu, on poviče: „Moj imidž!“, a Jagger u jednom trenutku kaže Kravitzu: „Zar ne treba da nabudžiš prepone?“

9. Katy Perry („The Fight Before Christmas“, 22. sezona)

Gostovanje Perryeve u osmoj epizodi dvaesetdruge sezone Simpsonovih ulazi u red gostovanja radi gostovanja, koja su obeležila pozne sezone serije. Pa ipak, ono što ovo gostovanje čini naročito zanimljivim jesu činjenice da se ona u Simpsonovima pojavila i glasom i stasom, u poslednjem delu epizode koji predstavlja šarmantan omaž „Mapetima“, te da se pojavila u pripijenoj haljini koja ističe njene zanosne obline.

8. Randy Bachman i Frank Turner („Saddlesore Galactica“, 11. sezona)

Iako u vreme pojavljivanja trinaeste epiozde jedanaeste sezone Randy Bachman već devet godina nije bio član BTO-a (koji je tih godina, prirodno, nastupao samo pod inicijalima), u epizodi se pojavljuje kao član benda (mada su on i Frank Turner svoje govorne delove snimali odovojeno, budući da su u to vreme bili u prilično lošim odnosima). Nastup BTO-a na sprinfildskom vašaru povod je za šale na račun stadionskog rocka sedamdesetih, nesrećnog usuda benda sa samo jednim ili dva hita, te različitog poimanja onoga što rokenrol jeste i što bi trebalo da bude od strane različitih generacija. Tako će Bart pitati Homera: „Ko su ti prijatni stariji ljudi?“, na šta će Homer odgovoriti: „BTO! Kanadski odgovor na ELP! Njihov najveći hit je bio 'TCB'!“, a kada najave nove pesme, Homer će zahtevati da čuje „Takin' Care of Bussines“: „Bez priče, bez novih sranja, 'Takin Care of Bussines', odmah!“

7. Elton John („I'm With Cupid“, 10. sezona)

U četrnestoj epizodi desete sezone springfildski muževi zatvaraju Eltona Johna u kavez za prenos pasa, ubeđeni da ga je Apu, zbog čijih romantičnih gestova oni pred ženama ispadaju bednici, unajmio da peva Mandžuli. Elton John ipak uspeva da „progrize sebi put napolje“, da bi u romantičnom završetku epizode, kakvi su već u desetoj sezoni postali prilično retki,  održao koncert samo za Apua i Mandžulu, u staklenoj bašti na krovu Kviki Marta.

6. Spinal Tap („The Otto Show“, 3. sezona)

Michael McKean, Christopher Guest i stalni član glumačkog tima Simpsonovih Harry Shearer (direkstor Skiner, Kent Brokman, gospodin Berns, Smiters, Ned Flanders, prečasni Lavdžoj, doktor Hibert, Oto) pojavili su se u dvadesetdrugoj epizodi treće sezone kao likovi koje su tumačili u kvazidokumentarcu Ovo je Spinal Tap. Bart i Milhaus odlaze na nastup najpoznatijeg izmišljenog benda na svetu, „velikog u Bugarskoj, i onoj drugoj 'arskoj', Mađarskoj“, koncert koji se završava neredima, ali koji, kako to obično biva, u Bartu budi želju da postane rok muzičar.

5. Barry White („Whacking Day“, 4. sezona)

U dvadesetoj epizodi četvrte sezone Barry White je počasni gost na proslavi „Dana mlaćenja“, no napušta skup zgrožen kada sazna da je manifestacija kojoj prisustvuje posvećena mlaćenju zmija toljagama. Podjednako zgroženoj Lisi i Bartu White će svojim moćnim glasom, pevajući za ovu epizodu posebno snimljenu verziju pesme „Falling in Love Again (Can't Help It)“, pomoći da namame zmije u kuću i zaštite ih od razularene mase. White će u Simpsonovima ponovo gostovati već u davdesetdrugoj epizodi iste sezone.

4. Ringo Starr („Brush With Greatness“, 2. sezona)

U Simpsonovima su gostovali i Paul i George i Ringo, ali je Ringovo gostovanje u osamnaestoj epizodi druge sezone ostalo najupečatljivije, delom zato što je predstavljalo jedno od prvih gostovanja muzičkih zvezda u seriji, u njeno „doba nevinosti“, no ponajviše zato jer je epizoda u kojoj Ringo odgovarajući na pisma fanova stara četvrt veka otkriva svoj portret koji je Mardž naslikala skladno i šarmantno uklpoljena u priču.

3. Johny Cash („El Viaje Misterioso de Nuestro Jomer“, 8. sezona)

Cash je jedna od retkih muzičkih zvezda koja se u Simpsonovima nije pojavila glumeći samu sebe. Nakon što se u devetoj epizodi osme sezone najede „Quetzlzacatenango papričica, gajenih u dubinama drevne džungle od strane zatvorenika iz gvatemalskih ludnica“, Homer doživljava halucinaciju u kojoj sreće svog „duhovnog vodiča“, kojota kome glas pozajmljuje Cash. Teško je, zaista, zamisliti nekog drugog kako ovu ulogu igra bolje od country velikana.

2. Ramones („Rosebud“, 5. sezona)

„Želim samo da kažem da je ova gaža grozna!“

„Hej, turim ti ga, Springfilde!“

Ovim rečima svoj nastup na proslavi rođendana gospodina Bernsa počinje, kako ih najvljuje Smiters, „grupa mladih ljudi koji će svakako daleko stići“. Njihovo izvođenje pesme „Happy Birthday“, koju završavaju porukom: „Crkni, matoro kopile!“, uznemiruje gospodina Bernsa, koji izdaje naređenje da se, ni krivi ni dužni, ubiju – Rolling Stonesi. Marky Ramone će ovo gostovanje kasnije nazvati „vrhuncem karijere“ Ramonesa

1. Michael Jackson („Stark Raving Dad“, 3. sezona)

Michael Jackson je gostovao u prvoj epizodi treće sezone glumeći Leona Kompowskog, zidara iz Nju Džersija, koji isprva deluje kao da je veruje da je Michael Jackson, ali se na samom kraju epizode ispostavlja da se u tome pretvara jer to ljude oko njega čini srećnim. Scenario za ovu epizodu napisan je nakon što se Jackson, veliki fan serije, sam ponudio da gostuje u nekoj od epizoda. Ipak, pevačke deonice nije snimio Jackson, već Kipp Lennon, frontmen grupe Venice, a Jackson je potpisan kao „John Jay Smith“. (Autori serije bili su pravno obavezani da ne otkriju da je Jackson gostovao u seriji, iako je veliki deo publike i kritičara to shvatio. Jackson je, uz Dustina Hoffmana, jedini gost koji nije potpisan pravim imenom, i, nakon emitovanja ove epizode, autori su doneli odluku da svako ko pristane da gostuje u Simpsonovima mora pristati i da bude potpisan pravim imenom.) Ova epizoda nalazi se na prvom mestu ove liste ne samo zbog monthypythonovskog pojavljivanja Michaela Jacksona u ulozi čoveka koji glumi da veruje da je Michael Jackson, već zbog njegovog doprinosa urnebesnom humoru i toplini kojima je, kako je serija odmicala, odisalo sve manje epizoda.

Balkanrock.com (9. januar 2014)