Datum izdavanja: 3.7.2013.
Producent: Vladimir Negovanović
Dužina trajanja: 34:39
Žanr: Pop rock, power pop, hard rock
Mlada Muzička produkcija Radio Televizije Republike Srpske se
zahukatava: nakon Boja zvuka Jadranke Stojaković i Grobovlasnika Nikole Pejakovića, MP RTRS nam donosi
novi album grupe Alexandria, Pro Bono.
I dok su dva gorepomenuta albuma objavljena kao fizička izdanja, Pro Bono je objavljen za besplatan download sa zvaničnog sajta RTRS-a. „Šta li, dođavola, RTRS ima od toga?“, nisam mogao da prestanem da se pitam,
dok nisam shvatio da MP RTRS olako poredim sa PGP RTS-om, posrnulim gigantom
koji, tvrdoglavo odbijajući da se okuša u izdavanju albuma u digitalnom
formatu, te sve ređe objavljujući a ostavljajući objavljeno nepromovisanim,
sigurnim korakom ide ka svojoj propasti. MP RTRS, sa druge strane, pokazuje
spremnost da pruži prostor i pomoć u promociji albuma jednom (relativno) mladom
bendu, ne očekujući finansijsku niti kakvu sličnu dobit, i ovaj postupak je,
razume se, za svaku pohvalu.
Sa druge strane, način na koji je Pro
Bono objavljen zaslužuje kritike: umesto materijala (pesama i omota)
spakovanog u arhivu, pesme sa albuma se sa sajta MP RTRS-a mogu preuzeti samo
pojedinačno. Jedan rock album od svoje kompaktnosti ne sme gubiti ni kada je
objavljen u digitalnom formatu, koji ne zahteva štednju na bukletu i drugim vizuelnim
aspektima, koji su, kao što znamo, često od podjednake važnosti kao i same
pesme.
A kada je o pesmama na albumu reč, one svakako zaslužuju pažnju. Energični
hard rock komadi „Ljubav“ i „Nemam snage“ naterali su me da počnem sa
povlačenjen paralele između Pro Bona
i radova Alexandriinih sugrađana, Neura, no sa daljim slušanjem postalo mi je
jasno da je teški zvuk Alexandrie stilsko rešenje, a ne žanrovsko opredeljenje.
Članovi Alexandrie su svoj hardrockerski pedigre sa puno uspeha uneli u
gitarski pop rock kojim se bave, te je Pro
Bono vešto izveden preplet čvrstine i melodičnosti, za šta je, svakako,
umnogome zaslužan Vlada Negovanović, standardno sjajan u ulozi producenta. Melodija
je jedan od glavnih kvaliteta Alexandrie – „Vatra“, „Ruke“, „N.P.I.“,
„Revolucija 22“ – no izvedba ne zaostaje za kvalitetom kompozicija – naročito
valja pohvaliti upečatljive interpretacije frontmena Tibora Tišme („Ljubav“, „Nemam
snage“ „Ruke“, „Šri Lanka“). A tu su, naposletku, i Tišmini intrigantni stihovi,
koji odišu vedrinom i optimizmom; pesma „Dar“, na gojoj gostuje Zvonimir Đukić
Đule, sa stihovima „Svijet je oko nas i pun je ljubavi, / Učini nešto dobro, od
nekog mora početi, / Zašto ne bi to bio i ti? / Zašto ne bi to bila i ti?“,
mogla bi se uzeti za programsku kada je o Pro Bono reč. No „Dar“ je možda i
najmanje uspela pesma na albumu – kao da joj nedostaje one finoće i iskrenosti
kakvu imaju „Vatra“, „Ruke“, „Heroji ulice“ i „N.P.I.“, te balade „Revolucija
22“ i akustična uspavanka „Šri Lanka“ sa prekrasnim gudačkim deonicama.
Nesreća ovog albuma je, bojim se, u tome što ulazi u red kvalitetnih
srednjestrujaških izdanja koja su u „srećna vremena“ bila osnova rokenrol
piramide, a danas su odviše mekana/mejstrimaška za rokenrol publiku, a odviše nerazumljiva
za široke narodne mase. Želim da verujem da će Pro Bono dopreti do publike, jer je reč o jednom zdravom izdanju,
doista snimljenom na „opšte dobro“.
Ocena: 3,3/5
Spisak pesama:
- „Ljubav“ – 4:11
- „Vatra“ – 3:33
- „Nemam snage“ – 4:04
- „Ruke“ – 4:31
- „Heroji ulica“ – 2:57
- „N.P.I“ – 3:52
- „Dar“ – 2:46
- „Revolucija 22“ – 4:47
- „Šri Lanka“ – 3:58
