Neverne Bebe - Praštam (2012)

Početkom prošle godine Jana – priznajmo: i kvalitetniji vokal i harizmatičnija od Jelene – napustila je Neverne Bebe i odselila se u Sjedinjene Države. Nova pevačica Nevernih Beba, Tijana Sretković, još nije uspela da osvoji simpatije publike – album Praštam mogao bi biti njen prvi korak ka tome.

No srce i duša Nevernih Beba, Milan i Ranđa, još su tu, tu su i Vladan i Kebac, tu je još jedan novi član benda, Andreja Stojić (akustične gitare) – kada je Stojić u pitanju, pod „tu“ podrazumevamo Praštam; početkom maja pojavila se vest da je novi član Nevernih Beba postao Nemanja Savić, pevač hard rock grupe Antlatida, i da će u Nevernim Bebama biti zadužen za prateće (ne i lead, nadajmo se) vokale, perkusije i akustične gitare, što verovatno znači da je zamenio Stojića? – tu je, na neki način, i Jana – u pojedinim pesmama korišćen je njen glas (verovatno) sa demo snimaka kao backing vokal.

Svirački i produkcijski besprekornim (mada od Nevernih Beba ne očekujemo ništa manje) albumom Praštam Bebe su i definitvno odustale od artizma i progresive i okrenule se pop zvuku. To, naravno, ne znači da Praštam nije artistički vredan proizvod, niti da je bend utonuo u konvencionalnost – na albumu ima latina („Kraljica“; slušajući je, na trenutke sam se mogao zakleti da je u njoj gitaru odsvirao sam Santana), R&B-a („Nikad više s tobom“), primesa šansone („Kuća za spas“, „Leptir“), čak i bluesa („Sudnji dan“ – zanimljivo, blues komad sa istim nazivom je nedavno, na svom novom studijskom albumu, objavila Alogia, no smatram da nije nužno reći koji bi tas pretegao kada bismo stavili ove dve pesme na terazije) – ali je za posledicu imalo činjenicu da na ovom albumu nema pesama poput „Hiljadu godina“, „Oktobarfest“, „Veliki je Bog“, „Dvoje“, „Divlje svinje“, „Godine srama“, „Ljubav“, „Gotovo“, „Balkan“ „Dabogda lažem“, koje su obeležile prvi deo karijere Nevernih Beba – jedina pesma koja podseća na ranije radove Beba je duet „Ovo je kraj“ (po senzibiltetu umnogome nalik na „Dvoje“ i „Jednom kad me ne bude“), ujedno i jedina pesma sa Milanom na lead vokalima – niti instrumentala poput „2 minuta za nas“, „7 minuta za nas“, „Gradac“, „Serbian Song“ – jedini instrumental na albumu je jednoipominutni outro „Fly“ – što je prava šteta, budući da su Ranđa i Milan istinski virtuozi na svojim instrumentima.

Praštam se nastavlja na ono što Neverne Bebe rade od 2003. godine naovamo, no svakako ima više sličnosti sa ...Iza oblaka no sa Dvoje. Jer, iako Praštam donosi pregršt „tužnih pesama“ – „Kuća za spas“, „Leptir“, „Sudnji dan“, „Ovo je kraj“, „Dan tvoj“ (sa Vlatkom Stefanovskim na gitari i diskretnim omažom Đorđu Balaševiću u jednom stihu) – prevagu odnose pesme u kojima dominiraju optimizam i opijenost životom – „Praštam“, „Za tvoje oči“ (na kojoj gostuje hrvatska pop pevačica Vanna), „Kraljica“, „Uzmi boje“, svaka od njih velikog hitičnog potencijala, no svakako najviše šansi da postanu letnji hitovi i popnu nam se na glavu imaju naslovna numera i plesna „Kraljica“. Čak i setne balade „Zar se godine ne broje“ (na kojoj gostuje gitarista Galije Dragutin-Guta Jakovljević) i „Nikad više s tobom“ odišu optimizmom, no pre svega – praštanjem. Tako, iako, razume se, ne možemo govoriti o jasno određenom konceptu, pomalo mračni intro „A gde je ljubav“ i setno-vedri outro „Fly“ (predivan instrumental na temu iz balade „Leptir“) uokviruju priču o ljubavi, nadi i praštanju.

To je, uostalom, verovatno i bila namera Beba. Na jednoj stranici sjajno dizajniranog bukleta piše: „Praštamo. Vremenu porušenih iluzija. Ljudima emotivno amputiranim. Rečima olako izgovorenim...pogotovu onim neizgovorenim. I nama, na granici spoznaje svega stvarnog, a nevažnog... U stvari, svima na svemu...“, što me neodoljivo podseća na meni omiljenu pesmu već pomenute Galije, „Pevajmo“ (koju, razume se, ne tumačim u političkom ključu). Zaista, šta nam je u vremenu porušenih iluzija, snova i nada potrebnije od ljubavi i spremnosti da praštamo? Buka i bes, reći ćete. Svakako, vreme je veoma plodno za angažovanu i besnu umetnost, ali je zdrava doza ljubavi i vedrine neophodna. Novi album Nevernih Beba nosi upravo takvu poruku, i njime njegovi autori ostaju postojani na barikadama srpskog mainstreama.

Ocena: 3,5/5

Datum izdavanja: 2012.

Žanr: Pop rock

Dužina trajanja: 56:05

Izdavač: City Records

Producent: Ivan Vlatković, Milan Đurđević

Spisak pesama:

1. „A gde je ljubav“ – 1:05

2. „Kuća za spas“ – 3:44

3. „Praštam“ – 4:27

4. „Zar se godine ne broje“ – 3:14

5. „Leptir“ – 5:06

6. „Za tvoje oči“ – 4:41

7. „Kraljica“ – 4:26

8. „Sudnji dan“ – 4:03

9. „Ovo je kraj“ – 3:48

10. „Uzmi boje“ – 3:52

11. „Dan tvoj“ – 6:33

12. „Put ljubavi“ – 3:58

13. „Nikad više s tobom“ – 3:27

14. „Fly“ – 1:26

(Balkanrock.com, 31. maj 2012)

Petar Janjatović: Fizička izdanja gube trku s internetom

Petar Janjatović, novinar, publicista, književnik, zastupnik izdavačke kuće Dallas Records za Srbiju, najširoj publici poznat kao autor enciklopedije jugoslovenske rock muzike, za Balkanrock govori o svojim knjigama, budućim izdanjima Dallasa i izdavaštvu u Srbiji.

BR: Prošlo je pet godina od poslednjeg, trećeg izdanja Vaše Ex YU Rock enciklopedije. Možemo li se nadati pojavljivanju četvrtog izdanja Enciklopedije u bliskoj budućnosti?

Petar Janjatović: Deo tiraža trećeg izdanja je još u prodaji, pa ne vidim potrebu da se radi novo. Što ne znači da redovno ne radim na dopunjavanju za neko buduće izdanje. Mada mi se čini da internet ipak pobeđuje u trci sa hard copy, takvim vrstama knjiga

BR: Hoće li se u četvrtom izdanju Enciklopedije naći neki izvođač koji je bio aktivan u SFRJ a priznanje stekao nakon njenog raspada? (U niškim rock krugovima – „baza“ Balkanrocka je u Nišu - spekuliše se o pojavljivanju Fleka i Dobrog Isaka u novom izdanju Enciklopedije...)

Petar Janjatović: Nema razloga da ne bude grupa koje si spomenuo, a ima još zanimljivih primera sastava koji u vreme originalne aktivnosti nisu imali sreće da dođu do adekvatnih izdanja. Tu su i Ogledala, Mrtvi Kanal iz Rijeke, beogradski Nesalomivi. Zanimljivo, sve naša izdanja, izgleda da se puno bavimo arehologijom. Ali evo, još se prisećam i grupe Trotakt Projekt kojoj je Croatia Records prošle godine izdala kompletan minuli rad. Biće toga.

BR: Koji mladi izvođači bi mogli dobiti mesto u novom izdanju Enciklopedije?

Petar Janjatović: Rano je o tome govoriti, ali dosta toga se u poslednjih pet godina desilo na srpskoj sceni. Meni su zanimljivi Svi Na Pod, Naked, Lejdi Jelena... Dosta sam očekivao od sastava Repetitor, ali oni su nekako posustali.

BR: Čini se da najžešće kritike na račun Enciklopedije stižu iz metal krugova. Domaći metal fanovi Vam zameraju što u Enciklopediju niste uvrstili pionire domaćeg ekstremnog metala, poput Hellera i Bombardera, ali i što se u poslednjem izdanju Enciklopedije nisu našli sastavi koji su nakon 2000. godine stekli veliku popularnost, na primer Alogia i Kraljevski Apartman. Kako to komentarišete?

Petar Janjatović: Sve ide meni na dušu. Priznajem da, rasistički, taj pravac stavljam dosta nisko u rock lancu ishrane. Trudio sam se da ne zaobiđem izrazite predstavnike žanra, a sve ostalo je samo pitanje ukusa.

BR: Na koricama drugog i trećeg izdanja Enciklopedije odštampani su izvodi iz prikaza knjige u medijima zemalja bivše SFRJ. Imate li saznanja o tome da li je Enciklopedija doprla do nekih drugih zemalja, onih u kojima je jugoslovenski rock bio slušan? Da li je bilo ideja da se Enciklopedija objavi na nekom stranom jeziku?

Petar Janjatović: Relativno skoro mi se javio Poljak koji studira ruski, a uči i srpskohrvatski (kako je arhaično nazvao naš jezik) i hoće da napravi ex Yu rock sajt, pa je tražio da mu pošaljem enciklopediju sa posvetom. Znam da je neki bugarski i ruski novinari koriste jer su upoznati sa tom scenom. Nisam siguran da postoji potreba za izdavanjem knjige na nekom stranom jeziku. Uostalom, neki ljudi vrlo pedantno na Vikipediji prevode biografije grupa iz moje knjige, a čak se trude i da dopunjavaju aktuelnim informacijama.

BR: Svojevremeno ste govorili o mogućnosti da napišete enciklopediju jugosloveske zabavne muzike. Da li ste od te ideje odustali?

Petar Janjatović: I jesam i nisam. Dobar deo sam napisao, a onda sam nekako zapeo sa entuzijazmom. To se sad kiseli u kompjuteru i čeka da se ponovo dovedem na radnu temperaturu. Možda nešto i bude od toga. Mada sam sve manje siguran da postoje ljudi koje bi takva knjiga zanimala.

BR: Šta je sa Pesmama bratstva, jedinstva i potomstva? Hoće li se pojaviti treće izdanje ove antologije jugoslovenskog rock pesništva?

Petar Janjatović: Neće, sigurno. I za ovo prethodno ima vrlo malo interesovanja, biće da su se ljubitelji muzike sve više okrenuli internetu i kada je čitanje u pitanju.

BR: Neobično je odsustvo pesama Đorđa Balaševića iz antologije, tim pre što ga pominjete u predgovoru. Zašto je tako?

Petar Janjatović: Prvobitno sam planirao prilično veliki broj Balaševićevih pesama za knjigu, posebno onih politički obojenih koje je napisao tokom devedesetih godina. I kada smo videli koliko ih ima, izdavač i ja smo shvatili da se tu vrlo ozbiljno postavlja pitanje autorskog prava. Pa je bolje da Balašević napravi knjigu sa izborom svojih pesama.

BR: Već duži niz godina ste zastupnik Dallas Recordsa za Srbiju. Šta je po Vama glavni uzrok stanja u kome se nalazi domaće rock izdavaštvo? Da li je u pitanju opšta besparica, promene koje je doneo internet (uključujući tu hiperprodukciju i dostupnost muzike), ili nešto treće?

Petar Janjatović: Uz nabrojano, dodatni problem je što nove generacije nemaju naviku da kupuju muziku, nemaju fetiš prema disku ili vinilu. Uz sve nove tehnologije to je sasvim normalno. Problem je i u krizi autorstva, u predvidljivosti muzike. A i to je normalno upravo zbog hiperprodukcije koju si spomenuo.

BR: Možete li da nam otkrijete nešto od onoga što nas u budućnosti očekuje iz Dallas Recordsa?

Petar Janjatović: Još arheologije. Ali da ne pričam previše unapred.

BR: U poslednjih par godina vinilna izdanja se vraćaju u modu na svetskoj, ali i na domaćoj sceni. Postoji li mogućnost da se neko izdanje Dallasa pojavi na vinilu?

Petar Janjatović: Proizvodnja vinila je veoma skupa, posebno kada se radi mali tiraž. A samo takav i ima smisla. Hteli smo da novi Električni Orgazam izađe i na vinilu ali smo morali, nažalost, da odustanemo od toga.

BR: Vaše kratke priče objavljivane su u novosadskom Stavu i u knjzi Meni pričaš?! (Kikinda Short 04). Možemo li se nadati knjizi kratkih priča Petra Janjatovića?

Petar Janjatović: O, još jedan prilog činjenici da sam se ulenjio. Poslednjih godina pišem malo ali zato teško. Nedavno sam posle dugo vremena čitao te stare priče i, uprkos nostalgiji, prilično sam kritičan prema njima. Ipak, one pripadaju sasvim drugom vremenu i u njemu treba da ostanu.

Foto: sumadijapress.com

(Balkanrock.com, 27. maj 2012)

Alogia - Priče o snovima (2012)

Novi album Alogie podigao je dosta prašine u domaćim metal krugovima. Ne bez razloga, reći će mnogi. Jer momci iz Alogie su Pričama o snovima napravili tako radikalan zaokret u zvuku da domaći metal fanovi govoreći o ovom albumu izgovaraju i tako krupne reči kao što su „prodaja“ i „izdaja“.

No onima koji su iole upoznati sa aktivnostima Alogie u poslednjih nekoliko godina ovakav potez benda nije toliko neobičan. Još od njihovog nesretnog pojavljivanja u emisiji Lee Kiš i najava saradnje sa estradnom umetnicom Zoricom Marković (do koje, Bogu hvala, nije došlo) i pop – da se ne lažemo – pevačem Vukašinom Brajićem (do koje je, nažalost, došlo – pesma „Od svega umoran“ sa aktuelnog albuma) postalo je jasno da se Alogia ne libi komercijalnosti, koja je u uslovima u kakvom je naša rock scena ređe, po shvatanju Neala Schona, sinonim za uspeh, a češće sinonim za proizvod sumnjivog kvaliteta i roka trajanja. No za braću Branković i kompaniju treba imati razumevanja – dugo su u muzici, uložili su u to što rade dosta vremena, živaca i para, i hteli bi da imaju više publike na koncertima – Alogia su, barem na papiru, jedan od najvećih metal bendova u Srbiji,  ali se ne sećam kada sam poslednji put čuo da su održali samostalni koncert – i da, zašto da ne, i zarade nešto od prodaje albuma. No momci iz Alogie zaboravljaju da su time što su se pročuli i van regiona postigli veći uspeh no ijedan srpski metal bend od devedesete na ovamo (sa izuzetkom Eyesburna) i da se srpski rock bendovi koji nešto zarađuju od prodaje albuma mogu nabrojati na prste jedne sakate ruke. No, kako ovakva promišljanja vuku za sobom naše svakidašnje jadikovke, možda bi najbolje bilo okrenuti se samim Pričama o snovima.

Da li Alogia zaista „više nije metal bend“ pokazaće njihov dalji rad. Da Priče o snovima nisu metal album nepobitna je činjenica - mekši zvuk nagoveštava i sam omot albuma, veoma lep rad ruske umetnice Ane Rastogureve. Ima tu, doduše, nekoliko pesama koje su u duhu Alogiinih ranijih radova – „Naša istina“ (sasvim solidna rokačina na kojoj gostuje Dean Clea, čime Alogii uzvraća za njihovo gostovanje na nesretnoj Tajni Osmog Putnika), „Ljubav je ostala gladna“ i „Ovo je kraj“ (sa zanimljivom upotrebom orijentalnih motiva) – ali one predstavljaju tek četvrtinu celokupnog materijala, a smeštene su na sam kraj albuma kao da su članovi Alogie hteli da kažu: „Da, mi smo ONA Alogia“. Uglavnom, sve to pomalo podseća na onaj vic o fabrici konzervi, i ja, kao i inspektor iz tog vica, zaključujem: „Pa niste morali ni da ih stavljate“.

Ostatak materijala umnogome podseća na ono što na svetskoj sceni poslednjih godina rade Brother Firetribe i Place Vendome, a na našoj sceni Art Diler: melodični hard rock sa izraženim klavijaturama. Alogiin hard rock nije nepotrebno „nabudžen“, kao što bi se moglo očekivati. Gitare braće Branković i klavijature Vladimira Đedovića su uglavnom skladno uklopljene, mada valja naglasiti da bi pojednine pesme bile znatno efektnije sa manje izraženim klavijaturama, kao i da se Đedović sintetičkim bojama služio i tamo gde bi recimo zvuk klavira bio mnogo prijatniji za uho. Pesme sa Priča osnovima su pevljivih refrena i sa dosta hitičnog potencijala, u čemu svakako prednjače „Milion godina“ (koja neodoljivo podseća na „Separate Ways“ benda već pomenutog Neala Schona), „Iza zidova“, „Za nove pobede“ i „Kad prođe sve“, a uvodna „Mi sanjamo“ i balada „Imam svoj mali svet“, te „Sudnji dan“ izdvajaju se manje kao budući koncertni favoriti a više kao zanimljivi izleti Alogie u srednjestrujaški pop rock (koji Nikoli Mijiću, čini se, više leži od metala) odnosno blues. Na priču o tekstovima, razume se, ne treba trošiti reči. Tekstovi pesama sa Priča o snovima su, iako banalni, bar smisleni, a tekstovi većine domaćih hard rock i metal bendova su nas, na žalost, naterali da budemo zadovoljni i malim.

Ostaje samo još pitanje: šta će dalje biti sa Alogiom? Kada je reč o budućim izdanjima Alogie, teško je reći. Da li će se momci iz Alogie vratiti svom izvornom zvuku ili će nastaviti u smeru u kom su krenuli Pričama o snovima zavisi uglavnom od njih samih, od toga da li sebe vide kao Bon Jovi ili Iron Maiden (kako se nakon izlaska Priča o vremenu mnogima činilo da će biti) srpske rock scene, mada bi u slučaju da su se odlučili za prvu opciju morali još dosta da se potrude, a za drugu je potrebna gotovo bespogovorna podrška metal publike, koju su momci iz Alogie Pričama o snovima, avaj, zauvek prokockali, sa izuzetkom podrške najzadrtijih ljubitelja benda, onih koji se da li je Alogia zaista tako dobar bend nisu zapitali ni nakon Secret Spheres Of Art.

Ali ne vidim ni puno njih na koncertima Alogie u bliskoj budućnosti. Čini mi se da će  na nastupima na kojima će Alogia promovisati Priče o snovima najviše biti istih onih curica koje na nastupima Atlantide cupkaju u prvim redovima. I to je lepo. Jer osnova za jaku rock scenu je kvalitetan mainstream, a osnova za kvalitetan mainstream je postojanje mainstreama. A ako ste od onih koji su Priče o snovima doživeli kao „izdaju metala“, ne mogu vam reći ništa drugo osim: haj'te, molim vas, odrastite.

Ocena: 2,5/5

Datum izdavanja: 4. mart 2012.

Žanr: Hard rock, heavy metal

Dužina trajanja: 56:44

Izdavač: Power Music

Spisak pesama:

1. „Mi sanjamo“ – 3:51
2. „Milion godina“ – 3:36
3. „Imam svoj mali svet“ – 3:22
4. „Za nove pobede“ – 3:55
5. „Sudnji dan“ – 3:20
6. „Iza zidova“ – 3:44
7. „Od svega umoran“ – 3:29
8. „Kad prođe sve“ – 3:56
9. „Prvo jutro bez tebe (Oproštaj)“  – 4:03
10. „Naša istina“ – 4:09
11. „Ljubav je ostala gladna“ – 4:24
12. „Ovo je kraj“ – 3:14

(Balkanrock.com, 7. maj, 2012)