Počekom 60-ih mnogima se činilo da je rock 'n' roll bio samo prolazna
stvar, a događaji su išli na ruku ovakvom utisku.
Te godine Eddie Cochran, Gene Vincent i kompozitorka Sharon Sheeley
doživljavaju saobraćajnu nesreću; svo troje su ozbiljno povređeni, a Cochran
umire od posledica povreda. Buddy Holly, Richie Valens i The Big Bopper
poginuli su godinu dana ranije. Elvis
Presley je u vojsci; po tvrdnjama onih koji su ga u to vreme posećivali, on je
verovao da je njegova muzička karijera završena. Little Richard se okreće duhovnoj
muzici. Jerry Lee Lewis je, nakon ženidbe trinaestogodišnjom rođakom, prognan
sa američkih radio talasa. Chuck Berry je uhapšen pod optužbom da je
četranestogodišnju Indijanku preveo preko državne granice i zaposlio u svom
klubu i, da stvar bude gora, spavao sa njom, i, nakon dužeg suđenja, bio upućen
na izdržavanje godinu i po dana zatvora.
Međutim, pažljiviji posmatrač mogao je videti da rock 'n' roll ne umire,
već evoluira. Rhythm & blues uveliko žari i pali, a britanski beat sastavi prave
prve korake. Godine 1960, 17. avgusta, u jednom hamburškom lokalu, na scenu
prvi put izlazi sastav pod nazivom The Beatles. Iste godine onsnovani su i
sastavi The Temptations, The Marvelettes, The Tornadoes i The Sonics, a Ike
Turner i dvadesetjednogodišnja Anna Mae Bullock počinju da nastupaju kao Ike
& Tina Turner. Te godine Bing Crosby i Louis Armstrong snimaju album Bing & Satchmo. Rhythm & blues
pevač i pijanista Jesse Belvin gine u saobraćajnoj nesreći, u 27. godini
života. Ben E. King napušta Drifterse i započinje solo karijeru. Édith Piaf objavljuje
„Non, je ne regrette rien“. Peta Pesma Evrovizije održana je u Londonu; prvo
mesto osvaja francuska pevačica Jacqueline Boyer sa pesmom „Tom Pillibi“. U
Americi i Britaniji izlaze poslednje ploče na 78 obrtaja.
Iste godine Alber Kami gine u saobraćajnoj nesreći, a Boris Pasternak
umire od posledica raka pluća. Harper Li objavljuje roman Ubiti pticu rugalicu, a Ežen Jonesko dramu Nosorog. Penguin Books objavljuje necenzurisanu verziju Ljubavnika lejdi Četerli D. H. Lorensa; knjiga
se prvog dana po objavljivanju prodaje u 200.000 primeraka, a izdavač biva
optužen za kršenje Akta o obscenim publikacijama, i ubrzo oslobođen optužbi.
Oskara za najbolji film dobija Apartman
Billya Wildera. Hitchcock snima Psiho,
Cubrick Spartaka, Felinni Sladak život, Godard Do poslednjeg daha, a Sturges Sedam veličanstvenih. Miller započinje
snimanje filma Neprilagođeni, koji će
predstavljati poslednje pojavljivanje Marylin Monroe i Clarka Gablea na velikom
platnu; Gable umire iste godine. Sartr je objavio Kritiku dijalektičkog uma, a Alberto Korda je u Havani, svojom
„lajkom M2“, načinio fotografiju kojoj je dao ime „Guerrillero Heroico“.
10. Sam Cooke – Wonderful World
Soul pionir Sam Cooke napisao je ovu vedru pesmu o mladiću koji ne zna
puno o svojim školskim predmetima, ali zna da voli svoju draganu krajem
pedesetih, potpisujući je pseudonimom Barbara Campbell, što je bilo ime njegove
srednjoškolske ljubavi. Pesma je snimljena 1959, za Cookeov peti studijski
album, The Wonderful World of Sam Cooke.
Na dan snimanja pesme, kaže legenda, studijski bubnjar se nije pojavio, pa je
neko ko zna da svira bubnjeve potražen na ulici. Doveden je petnaestogodišnji
mladić, čije ime je do danas ostalo nepoznato.
9. Johnny Kidd & The Pirates
– Shakin' All Over
Johhny Kidd & The Pirates, po rečima krtičara Philipa Dodda, „u
vakuumu pre Betalesa, redak, ako ne i jedini primer autentičnog britanskog rock
'n' rolla“, predstavljali su pionire rock performansa: na binu, ukrašenu
kulisama koje su predstavljale piratski brod, izlazili su u prugastim bluzama i
sa sabljama, dok je frontmen Johnny Kidd nosio povez preko oka (navodno od
trenutka kada ga je pokidana gitarska žica udarila po oku). Bend je bio
neobičan još po nečemu – bili su jedan od retkih sastava u to vreme koji u
svojoj postavi nije imao dve, već samo jednu gitaru; ovakav sastav grupe
načiniće ogroman uticaj na buduće članove The Whoa. Prvi hit „Pirata“ bio je
„Please, Don't Touch“ iz 1959. (1980. su ga obradili Motörhead i Girlschool), a
drugi (i poslednji) „Shakin' All Over“, objavljen godinu dana kasnije. Sa
dolaskom beat grupa, publika je izgubila interesovanja za rhythm & blues Johnnya
Kidda i The Piratesa, i Kidd je, nakon duže borbe za mesto pod suncem,
raspustio grupu 1966. Iste godine je rešio da se vrati na scenu sa grupom koju
je nazvao New Pirates, ali je, 7. oktobra, poginuo u saobraćajnoj nesreći. U
kolima sa njim bio je i basista „Novih Pirata“, Nick Simper, kasnije jedan od
osnivača Deep Purplea. U godini Kiddove smrti „Shakin' All Over“ je obradio
kanadski sastav koji se u vreme snimanja zvao Chad Allan & The Expressions.
Njihov izdavač je, želeći da publika misli kako je u pitanju ploča nekog novog
britanskog sastava, na omotu napisao „Guess Who?“...
8. Barret Strong – Money (That’s What I Want)
Pesmu „Money (That's What I Want)“ napisali su Berry Gordy, osnivač
Motowna, i autorka Janie Bradford, a snimio ju je Barret Strong, jedan od prvih
pevača koji su potpisali ugovor sa Motownom. Pesma se popela na 23. mesto
Billboardove liste, postajući prvi hit ove izdavačke kuće, koja je odigrala
ključnu ulogu u popularizaciji crne muzike, pa tako, posredno, i borbi protiv
rasne diskriminacije. Lirski subjekt ove pesme kaže: „Najlepše stvari na svetu
su besplatne, / Ali daj ih pticama i pčelama, / Meni trebaju pare, / To je ono
što hoću. / Tvoja ljubav mi pruža takav užitak, / Ali tvoja ljubav ne plaća
račune, / Meni trebaju pare, / To je ono što hoću.“ Možda je zbog teksta
radikalno drugačijeg od ljubavne tematike koja je dominirala popularnom muzikom
krajem pedesetih i početkom šezdesetih ova pesma doživljena kao krik realnosti
i bila tako zanimljiva za obrađivanje Beatlesima, Rolling Stonesima, Doorsima i
Led Zeppelinu.
7. Chubby Checker – The Twist
„Pazi ovako: Žika Patika kaže da se tvist korak najbolje vežba ako
jednom nogom mrdaš levo-desto, kao da pikavac gaziš, evo, to, a rukama kao da
se brišeš peškirom po bubrezima, ovo.“ – Bogdan Diklić kao Čombe u seriji Grlom u jagode
Početkom šezdesetih twistmanija obuzela je dobar deo planete, uključujući
i socijalističku Jugoslaviju. Kritičari su tvrdili da je vulgaran (iako se
partneri nisu dodirivali), čak i da može dovesti do iščašenja zglobova, ali su
mladi bili oduševljeni njime. Varnicu je predstavljala pesma „The Twist“
Chubbya Checkera. Originalna verzija objavljena je 1959, kao B-strana singla
„Teardrops On Your Letter“ Hanka Ballarda i Midnightersa. Naredne godine,
Chubby Checker se sa pesmom pojavio u emisiji American Bandstand Dicka Clarka. Clark je odigrao ključnu ulogu u
snimanju Checkerove verzije; po svemu sudeći, da se „The Twist“ pojavi u Clarkovoj
emisiji, čiji su najveći deo publike činili beli tinejdžeri, bilo je nužno da
ga otpeva pevač koji će za samoproklamovane čuvare moralnih vrednosti biti
podboniji od Hanka Ballarda, poznatog po hitu „Work With Me Annie“ (1954)
nabijenom seksualnim aluzijama. Checkerova verzija se ubrzo popela na prvo
mesto Billboardove top liste, a twist je prigrljen od strane mladih
Amerikanaca. Njihovi roditelji sumnjičavo su vrteli glavama, sve dok uticajni
novinar Igor Cassini, inače tvorac
izraza „džet-set“, nije izvestio da u Holivudu twist igraju i njihove zvezde.
„The Twist“ i twist ples se otuda smatraju jednim od prelomnih trenutaka u
istoriji rocka – onim kada su rock 'n' roll prihvatili i roditelji bejbi
bumera.
6. The Drifters – Save The Last
Dance For Me
Pesmu „Save The Last Dance
For Me“ napisali su blues muzičar Doc Pomus i pevač i pijanista Mort Shuman (ovaj
dvojac je potpisao i Elvisov hit „Viva Las Vegas“). Po jednoj legendi, Pomus,
koji je patio od poliomijelitisa, pesmu je napisao na dan svog venčanja, dok
je, sedeći u invalidskim kolicima, posmatrao svoju mladu suprugu, brodvejsku
glumicu, kako pleše sa gostima. Pesma je doživela ogroman uspeh, ali je pevač
Ben E. King iste godine napustio grupu nezadovoljan načinom na koji George
Treadwell, zvanično menadžer a u stvarnosti vođa grupe, vrši raspodelu zarade.
Pesmu su obrađivali Ike & Tina Turner, Jerry Lee Lewis, Billy Joe Royal, Harry
Nilsson, Dolly Parton i Bruce Willis. Pevačica i glumica Damita Jo snimila je
kao odgovor na pesmu Driftersa iste, 1960. godine pesmu „I'll Save The Last
Dance For You“ (a 1961, kao odgovor na Kingovu „Stand By Me“, pesmu „I'll Be
There“).
5. Howlin' Wolf – Spoonful
Willie Dixon je pesmu „Spoonful“ za Howlin' Wolfa napisao inspirisan
pesmom „A Spoonful Blues“ Charleya Pattona. „Kašika nečega“ metafora je za sve
što pričinjava zadovoljstvo smrtniku – ljubav, seks, bogatstvo, droga – sve ono
zbog čega ljudi „lažu, umiru, plaču, bore se“. Godine 1961. obradu pesme
snimila je Etta James, godine 1966. obradili su je Cream i Canned Heat, 1967.
Ten Years After, a 1970. i sam Dixon.
4. Elvis Presley – It's Now Or
Never
„Za mene je rokenrol bio 'It's Now Or Never', Elvis. A, u stvari, to je
geslo: sad il' nikad.“ – Peca Popović
Melodija jednog od Kraljevih najvećih hitova zasnivala se na melodiji
napolitanske pesme iz XIX veka „O sole mio“, ali je bila inspirisana pesmom „There's
No Tomorrow“, koju je 1949. godine snimio američki pevač Tony Martin,
melodijski takođe zasnovanoj na „O sole mio“. Godine 1960, dok je kao vojnik
bio stacioniran u Nemačkoj, Elvis je čuo Martinovu pesmu. Svoju želju da snimi
novu verziju saopštio je svom izdavaču Freddyu Bienstocku kada mu je ovaj došao
u posetu. Po povratku u Njujork, Bienstock je svratio u svoj ured, koji je
obično vrveo od ljudi, a u kome je tada zatekao samo autore Aarona Schroedera i
Wallya Golda. Njih dvojica su tekst pesme „It's Now Or Never“ napisali za
dvadesetak minuta. Kada je Elvis po izlasku iz armije pesmu snimio, ona se
ubrzo popela na prvo mesto top lista u Americi i Britaniji. Singl-ploča sa
pesmom prodala se u 25 miliona primeraka širom sveta, postavši najtiražniji
singl u Kraljevoj karijeri.
3. Etta James – At Last
Pesmu „At Last“ napisali su 1941. godine
Mack Gordon i Harry Warren. Instrumentalna verzija pesme, u izvođenju
orkestra Glenna Millera, pojavila se iste godine u mjuziklu Serenada u dolini sunca, a godinu dana kasnije, u izvođenju Millerovog
orkestra i pevača Raya Eberlea i pevačice Pat Friday, u mjuziklu Žene orkestra. Godine 1960. pesmu je
obradila Etta James. Njena verzija ostaće upamćena kao jedna o najemotivnijih i
najromantičnijih pesama u istoriji popularne muzike: bezbroj parova –
uključujući i dvoje prijatelja autora teksta – svoj prvi bračni ples odigralo je
na zvuke Ettine verzije pesme, a 1998. pesma je veoma efektno iskorišćena u
filmu Plezentvil Garya Rossa. Obrade
koje su snimile Céline Dion i Beyonce, treba li reći, nisu nosile ni delić
emotivnog naboja pesme u izvedbi Jamesove.
2. Ray Charles – Georgia On My
Mind
Pesmu „Georgia On My Mind“ komponovao je 1930. godine Hoagy Carmichael,
poznati pijanista, pevač, kompozitor i glumac (glumio je u filmovima Imati i nemati, Prolaz u kanjonu, Mladić sa
trubom i Najbolje godine naših života).
Kada ju je odsvirao na jednoj zabavi, ona se veoma dopala njegovom prijatelju
sa studija Stuartu Gorrellu, koji je te noći za nju napisao stihove. Bili su to
njegovi prvi i poslednji stihovi – Gorell se bavio bankarstvom, i nije pisao
pesme. Gorell je, kako priča kaže, stihove posvetio Carmichaelovoj sestri
Georgii. Međutim, Carmichael je u svojoj autobiografiji zabeležio da je ideju
za nastanak pesme dobio on prijatelja Frankiea Trumbauera, čuvenog jazz
saksofoniste, koji mu je jednom prilikom rekao: „Zašto ne napišeš pesmu
'Georgia'? Niko ništa nije izgubio pišući o Jugu.“ Stoga se ova pesma najčešće
posmatra kao posvećena državi, a ne ženi Džordžiji. Prvu verziju pesme je iste,
1930. godine snimio Carmichael sa svojim orkestrom, nakon čega su usledile
brojne obrade („Georgia On My Mind“ smatra se jednom od najobrađivanijih
američkih pesama), uključujući i one Louisa Armstronga, Glenna Millera, Binga
Crosbya, Davea Brubecka, Jo Stafford, Billie Holiday, Elle Fitzgerald, Jerry
Lee Lewisa, Brende Lee, Jamesa Browna, Van Morissona, Toma Jonesa i Williea
Nelsona. Verzija Raya Charlesa popela se na prvo mesto Billboardove top liste.
Godine 1979, Charles je pesmu odsvirao pred Generalnom skupštinom Džordžije.
Iste godine, ona je proglašena zvaničnom pesmom ove američke države.
1. The Shadows – Apache
U zapadnjačkim istorijama rocka uz odrednicu „The Shadows“ stoji da je
ovaj sastav ostavio ogroman uticaj na Erica Claptona, Davida Gilmoura, Neila
Younga, Tonya Iommia, Ritchiea Blackmorea i Marka Knopflera, ali ni u jednoj ne
stoji, čak ni u vidu fusnote, podatak o tome koliko se mladića (a, bogami, i
devojaka) sa brdovitog Balkana prihvatilo električne gitare pod uticajem „Senki“
iz Česanta, te kako su ti mladi ljudi postavili temelje trećoj najrazvijenijoj
rock sceni u svetu. Instrument „Apache“ svakako je magnum opus ovog sastava,
mada njegovi članovi nisu autori pesme. Napisao ju je Britanski kompozitor i
pevač Jerry Lordan, inspirisan vesternom Apač.
Prvobitno ju je snimio gitarista Bert Weedon, iste godine kada i Shadowsi, ali
je njegova verzija mesecima čekala na objavljivanje. Sredinom godine, Shadowsi
i Lordan bili su na zajedničkoj turneji. Tom prilikom Lordan je članovima benda
odsvirao „Apača“ na ukuleleu, nakon čega su Shadowsi poželeli da ga snime. Na
snimanju je, u nedostatku indijanskog, korišćen kineski bubanj; svirao ga je
Cliff Richard. Ostalo je istorija. „Apache“ je do danas ostao jedan od
najpoznatijih i najuticajnijih rock instrumentala, mada retko obrađivan –
valjda je generacijama rock muzičara bilo teško da u drugačije ruho obuku pesmu
tako jedinstvenu, sa tako specifičnom atmosferom. Ova pesma odigrala je ključnu
ulogu u razvoju još jednog žanra popularne muzike: funky verzija pesme koju je
1973. snimio američki sastav Incredible Bongo Band predstavljala je tokom
istorije hip hopa jednu od najčešće semplovanih tema.
(Balkanrock.com, 25. jul 2014)
Нема коментара:
Постави коментар