Alogia - Priče o snovima (2012)

Novi album Alogie podigao je dosta prašine u domaćim metal krugovima. Ne bez razloga, reći će mnogi. Jer momci iz Alogie su Pričama o snovima napravili tako radikalan zaokret u zvuku da domaći metal fanovi govoreći o ovom albumu izgovaraju i tako krupne reči kao što su „prodaja“ i „izdaja“.

No onima koji su iole upoznati sa aktivnostima Alogie u poslednjih nekoliko godina ovakav potez benda nije toliko neobičan. Još od njihovog nesretnog pojavljivanja u emisiji Lee Kiš i najava saradnje sa estradnom umetnicom Zoricom Marković (do koje, Bogu hvala, nije došlo) i pop – da se ne lažemo – pevačem Vukašinom Brajićem (do koje je, nažalost, došlo – pesma „Od svega umoran“ sa aktuelnog albuma) postalo je jasno da se Alogia ne libi komercijalnosti, koja je u uslovima u kakvom je naša rock scena ređe, po shvatanju Neala Schona, sinonim za uspeh, a češće sinonim za proizvod sumnjivog kvaliteta i roka trajanja. No za braću Branković i kompaniju treba imati razumevanja – dugo su u muzici, uložili su u to što rade dosta vremena, živaca i para, i hteli bi da imaju više publike na koncertima – Alogia su, barem na papiru, jedan od najvećih metal bendova u Srbiji,  ali se ne sećam kada sam poslednji put čuo da su održali samostalni koncert – i da, zašto da ne, i zarade nešto od prodaje albuma. No momci iz Alogie zaboravljaju da su time što su se pročuli i van regiona postigli veći uspeh no ijedan srpski metal bend od devedesete na ovamo (sa izuzetkom Eyesburna) i da se srpski rock bendovi koji nešto zarađuju od prodaje albuma mogu nabrojati na prste jedne sakate ruke. No, kako ovakva promišljanja vuku za sobom naše svakidašnje jadikovke, možda bi najbolje bilo okrenuti se samim Pričama o snovima.

Da li Alogia zaista „više nije metal bend“ pokazaće njihov dalji rad. Da Priče o snovima nisu metal album nepobitna je činjenica - mekši zvuk nagoveštava i sam omot albuma, veoma lep rad ruske umetnice Ane Rastogureve. Ima tu, doduše, nekoliko pesama koje su u duhu Alogiinih ranijih radova – „Naša istina“ (sasvim solidna rokačina na kojoj gostuje Dean Clea, čime Alogii uzvraća za njihovo gostovanje na nesretnoj Tajni Osmog Putnika), „Ljubav je ostala gladna“ i „Ovo je kraj“ (sa zanimljivom upotrebom orijentalnih motiva) – ali one predstavljaju tek četvrtinu celokupnog materijala, a smeštene su na sam kraj albuma kao da su članovi Alogie hteli da kažu: „Da, mi smo ONA Alogia“. Uglavnom, sve to pomalo podseća na onaj vic o fabrici konzervi, i ja, kao i inspektor iz tog vica, zaključujem: „Pa niste morali ni da ih stavljate“.

Ostatak materijala umnogome podseća na ono što na svetskoj sceni poslednjih godina rade Brother Firetribe i Place Vendome, a na našoj sceni Art Diler: melodični hard rock sa izraženim klavijaturama. Alogiin hard rock nije nepotrebno „nabudžen“, kao što bi se moglo očekivati. Gitare braće Branković i klavijature Vladimira Đedovića su uglavnom skladno uklopljene, mada valja naglasiti da bi pojednine pesme bile znatno efektnije sa manje izraženim klavijaturama, kao i da se Đedović sintetičkim bojama služio i tamo gde bi recimo zvuk klavira bio mnogo prijatniji za uho. Pesme sa Priča osnovima su pevljivih refrena i sa dosta hitičnog potencijala, u čemu svakako prednjače „Milion godina“ (koja neodoljivo podseća na „Separate Ways“ benda već pomenutog Neala Schona), „Iza zidova“, „Za nove pobede“ i „Kad prođe sve“, a uvodna „Mi sanjamo“ i balada „Imam svoj mali svet“, te „Sudnji dan“ izdvajaju se manje kao budući koncertni favoriti a više kao zanimljivi izleti Alogie u srednjestrujaški pop rock (koji Nikoli Mijiću, čini se, više leži od metala) odnosno blues. Na priču o tekstovima, razume se, ne treba trošiti reči. Tekstovi pesama sa Priča o snovima su, iako banalni, bar smisleni, a tekstovi većine domaćih hard rock i metal bendova su nas, na žalost, naterali da budemo zadovoljni i malim.

Ostaje samo još pitanje: šta će dalje biti sa Alogiom? Kada je reč o budućim izdanjima Alogie, teško je reći. Da li će se momci iz Alogie vratiti svom izvornom zvuku ili će nastaviti u smeru u kom su krenuli Pričama o snovima zavisi uglavnom od njih samih, od toga da li sebe vide kao Bon Jovi ili Iron Maiden (kako se nakon izlaska Priča o vremenu mnogima činilo da će biti) srpske rock scene, mada bi u slučaju da su se odlučili za prvu opciju morali još dosta da se potrude, a za drugu je potrebna gotovo bespogovorna podrška metal publike, koju su momci iz Alogie Pričama o snovima, avaj, zauvek prokockali, sa izuzetkom podrške najzadrtijih ljubitelja benda, onih koji se da li je Alogia zaista tako dobar bend nisu zapitali ni nakon Secret Spheres Of Art.

Ali ne vidim ni puno njih na koncertima Alogie u bliskoj budućnosti. Čini mi se da će  na nastupima na kojima će Alogia promovisati Priče o snovima najviše biti istih onih curica koje na nastupima Atlantide cupkaju u prvim redovima. I to je lepo. Jer osnova za jaku rock scenu je kvalitetan mainstream, a osnova za kvalitetan mainstream je postojanje mainstreama. A ako ste od onih koji su Priče o snovima doživeli kao „izdaju metala“, ne mogu vam reći ništa drugo osim: haj'te, molim vas, odrastite.

Ocena: 2,5/5

Datum izdavanja: 4. mart 2012.

Žanr: Hard rock, heavy metal

Dužina trajanja: 56:44

Izdavač: Power Music

Spisak pesama:

1. „Mi sanjamo“ – 3:51
2. „Milion godina“ – 3:36
3. „Imam svoj mali svet“ – 3:22
4. „Za nove pobede“ – 3:55
5. „Sudnji dan“ – 3:20
6. „Iza zidova“ – 3:44
7. „Od svega umoran“ – 3:29
8. „Kad prođe sve“ – 3:56
9. „Prvo jutro bez tebe (Oproštaj)“  – 4:03
10. „Naša istina“ – 4:09
11. „Ljubav je ostala gladna“ – 4:24
12. „Ovo je kraj“ – 3:14

(Balkanrock.com, 7. maj, 2012)