Death Saw - Blood Avenger (2010/2012)

Album Blood Avenger beogradskih hard rockera Death Saw – u suštini Đorđa Davida i, ako sam dobro pratio, treće inkarnacije njegovog pratećeg benda – i nije baš najsvežiji: od njegovog objavljivanja prošlo je oko godinu i po dana. No Đorđe David i kompanija su nedavno rešili da putem svog zvaničnog sajta (www.death-saw.com) svoj prvenac učine dostupnim za besplatno preuzimanje, i tako nam dali priliku da napravimo osvrt na ovo izdanje.

Teško je govoriti o ovom albumu a ne osvrnuti se na trenutak na fenomen zvani Đorđe David. Jer David je, iz neobjašnjivog razloga, jedna od najneomiljenijih pojava na srpskoj rock sceni, mada njegove izjave koje, kada se uzme u obzir status koji on uživa na domaćoj sceni, neizbežno deluju megalomanske, veliki publicitet koji je, iz meni potpuno nepoznatih razloga, dobijao, a kako čujem i sada dobija, na onoj tamo televiziji, pomalo prostačko ponašanje na sceni i izuzetno odbojan imidž koji David neguje u poslednjih nekoliko godina (videti spotove za pesme „Lying For Lust“ i „Lizard“) verovatno imaju nešto sa tim.

Doduše, ne može se poreći da je David veoma dobar vokal, verovatno najbolji od svih koji su prošli kroz Generaciju 5 (Dejana Najdanovića, naravno, ne računamo), benda iz koga je, nije tajna, isključen, a kao čiji pevač će, kako se čini, uglavnom i ostati upamćen. Jer David ne samo da je najveću popularnost doživeo kao frontmen pomenuog benda (oni su, sa druge strane, najbolje zvučali i snimili, po mom ličnom mišljenju, svoje najbolje pesme u periodu kada je Đorđe David stajao za mikrofonom), već svojim solo radovima nije uspeo da previše zaintrigira domaću publiku. I dok uzroke slabijeg uspeha Davidovog drugog solo albuma (podsećamo, Đorđe David je svoj solo prvenac, Balkan, objavio 1995), Đorđe David & Fuzzbox, iz 2001. – pristojnog hard rock albuma, urađenog u saradnji sa Kikijem Lesendrićem po principu red rokačina – red balada na tragu Generacije 5 i koji je ponudio nekoliko dosta dobrih komada („Samo svoj“, „Nemirne noći“, „Jutro“, te vanserijski dobru „Majko zemljo jedina“) – treba tražiti uglavnom u Davidovom scenskom i vanscenskom nastupu, razloge za slab uspeh Blood Avengera (ako se u stanju u kakvom je naše izdavaštvo uopšte može govoriti o uspehu ili neuspehu jednog albuma) moguće je (ili će biti moguće) pronaći na samom albumu.

Death Saw, pored Davida, čine gitarista Aleksandar Mitrović Tomi, basista Đorđe Golubović Džonzi i bubnjar Stefan Dželetović Džela. Autor celokupne muzike je Mitrović, a kao autori tekstova, na albumu su potpisani Dragana Ilić (odbojkašica, reprezentativka Srbije, napisala tekst za pesmu „Sećanja“), Goran Šobić („Harley i ja“), Malcolm Bridger (svi tekstovi na engleskom) i – Mlađan Dinkić („Samo hrabro“, „Dalje od pakla“). Svirački (a taj posao su Tomi, Džonzi i Džela jako dobro odradili) i produkcijski – siroviji hard rock zvuk, prečišćen od klavijatura, sa dosta bluesa i povremenim uplivima metala – Blood Avenger je sasvim u skladu sa onim što poslednjih godina rade Whitesnake, Europe, Sebastian Bach (čijim je uticajem na ovom albumu David proširio listu svojih uzora, na kojoj najistaknutija mesta zauzimaju David Coverdale i Dado Topić), Winger – dakle izvođači na čijem se nasleđu temelji zvuk Death Sawa. Šta je, dakle, ono što ne valja na albumu Blood Avenger? Uglavnom sve ostalo.

Gitarista Tomi, tehnički izuzetno potkovan, no čije su solaže, zbog insistiranja na demonstraciji tehnike, uglavnom prilično naporne, ovde se predstavio kao autor hard rock materijala za koji bi se moglo reći da je solidan, no više zbog naših niskih standarda (jer smo od domaćih hard rock bendova tradicionalne orijentacije odavno prestali da očekujemo nešto autentično i spektakularno) nego stvarnog kvaliteta. I ako sam nakon slušanja prve tri pesme, rokačine „Samo hrabro“, melodic rock komada „Sećanja“ i balade „Dalje od pakla“, pesama nešto banalnijih ali barem smislenih tekstova (što ih, s obzirom na filozofiju „čisto da ga ima“ koje se od početaka YU Grupe do danas drži većina domaćih hard rock bendova, čini prihvatljivim), pomislio da će Blood Avenger biti slušljiv, četvrta pesma, „Harley i ja“, potpuno me je razuverila. „Harley i ja“, sa neobičnim i nefunkcionalnim rešenjima (među kojima je i Davidovo repovanje na engleskom jeziku), kakvih ima i u drugim pesmama („Moonlight Fantasy“, „Lizard“), i stupidnim tekstom („Harley i ja, zmaja dva / Surogat i njegov brat / Iz auspuha uvek buka / Beng, beng, beng“) ozbiljan je konkurent za titulu Nečeg Najgoreg u domaćem hard rocku, a konkurencija je, podsećam vas, prilično velika. Ostatak albuma čine pesme na engleskom jeziku, njih ukupno devet. Nije sasvim jasno zašto se bend odlučio za tekstove na englekom; ne verujem da Death Saw gaje iluzije o proboju na inostrano tržište – pre će biti da su, kao i ogroman broj domaćih bendova koji ne umeju da napišu pristojan tekst, računali na to da domaća publika ne obraća pažnju na tekstove ako su engleskom jeziku. No u tekstovima pesama na engleskom ima, pored mnoštva sasvim nepotrebnih „fuckova“, toliko stupidarija – „Standing here, without fear / Serbian metal, we are proud / In case you can't hear / Fuck the system, hear the sound / Baby, come around“, „Get hard in the rain / Pull out the laser“ („Gallery“), „I know you're feeling horny / But I don't fucking care“ („Lying For Lust“), „The smell of sex is in the air“ („Beggars Bowl“) – da je nemoguće ne primetiti ih. Vrhunac gluposti predstavljaju pesma „Lizard“, sa monologom prema kojem i stihovi pesama Mötley Crüea deluju kao Cvetovi zla – „Baby, every morning, every night, when I was slipping into you, making you drip... You see, woman, I know you need me stick it into again... I'll give it to you, the lizard on his way, it's time to spread your legs and give him what he wants...“ – i „Turbo City“, pesma o, kako sam naslov nagoveštava, onima tamo – na stranu što ja smatram da njima ne treba davati ni previše negativnog publiciteta – ali otpevana na engleskom jeziku, što joj daje komičan pizvuk, a to, naravno, nije bila namera autora. Davidov akcenat tekstove na engleskom čini još užasnijim, a pitanje koliko bi tekstovi tek bili loši da su ih članovi benda sami pisali samo se nameće.

Naravno, na albumu ima i dobrih momenata – već pomenute pesme „Sećanja“ i „Dalje od pakla“, koje pomalo podsećaju na radove Davidovog nekadašnjeg benda, te whitesnakeovska rokačina „Moonlight Fantasy“, ali to je otprilike sve, premalo da popravi ukupan utisak. Mogu li Death Saw bolje? Da, no verovatno samo utoliko što mogu pronaći novog tekstopisca i odustati od pesama na engleskom jeziku i pornografske estetike, jer ne verujem da će ikada izaći iz okira oprobanih hard rock formi, mada tu mogućnost ne treba isključiti. Za samog Đorđa Davida, koji je svojim ranijim radovima već pokazao šta i koliko može, Blood Avenger je veliki korak unazad.

Ocena: 1,5/5

Datum izdavanja: novembar 2010. (CD), mart 2012. (free download)

Žanr: Hard rock

Dužina trajanja: 74:23

Izdavač: Power Music

Spisak pesama:

1. „Samo hrabro“ – 4:55
2. „Sećanja“ – 5:49
3. „Dalje od pakla“ – 6:23
4. „Harley i ja“ – 5:03
5. „Moonlight Fantasy“ – 5:18
6. „Gallery“ – 5:28
7. „Turbo City“ – 5:50
8. „Lizard“ – 5:11
9. „Suffer“ – 7:18
10. „No Compromise“ – 5:50
11. „Lying For Lust“ – 4:56
12. „Beggars Bowl“ – 5:04
13. „Blood Avenger“ – 7:17

(Balkanrock.com, 15. april 2012)