Izdavač: Menart
Datum izdavanja: 30. 5. 2015.
Producent: Rundek Cargo Trio
Dužina trajanja: 54:21
Žanr:
Art rock, jazz, world music
Nemalom delu publike odluka Darka Rundeka da raspusti Cargo Orkestar i
nastavi rad sa violinistkinjom Isabel i multiinstrumentalistom Dušanom Vranićem
u okviru Rundek Cargo Tria nije se dopala. To ništa ne mora da znači, razume
se, dobar deo publike na Rundekove koncerte dolazi da čuje „Uzalud pitaš“,
„Šejna“ ili „Šal od svile“; pa ipak, nisu bez osnova tvrdnje da ogroman broj
Rundekovih pesama znatno bolje funkcioniše u raskošnoj izvedbi Cargo Orkestra
no u minimalističkim aranžmanima.
Sa druge strane, takva vrsta komunikacije, takva vrsta mostova kakve Rundek, Isabel i Vranić grade
u svojim zajedničkim kompozicijama i na živim nastupima nije bila moguća u
šarenolikom Cargo Orkestru. A potom, čini se da je upravo svedeniji zvuk Rundek
Cargo Tria omogućio postizanje punog artističkog efekta. Rundekovi stihovi u pesmama
Tria ne deluju tek kao poetski vredni tekstovi, niti kompozicije deluju tek kao
muzika pisana na poeziju; svaka pesma Rundek Cargo Tria predstavlja umetičku
celinu, svaka nosi jedinstvenu boju i jedinstven sentiment. Naravno, Rundek je
umeće hvatanja pesmom jednog ambijenta ili jednog duševnog pokreta pokazao još
početkom osamdesetih. Međutim, čini se da su u pesmama Rundek Cargo Tria
poezija i muzika neodvojivo skopčani kao nikada pre u Rundekovim radovima, da
poezija nijednog trenutka nije zasenjena muzikom, da muzika ne predstavlja
zvučnu podlogu za stihove, da melodije ne predstavlja sredstvo slikanja jednog
pejzaža niti da su stihovi stavljeni u službu jednog osećaja ili ideje, već da
čitava pesma deluje kao jedan osećaj ili ideja.
Kao i gotovo svi Rundekovi albumi od Trećeg
svijeta, i Mostovi predstavljaju
svojevrsno muzičko putovanje; od Južne Amerike („Midnight Calypso“), preko
Balkana („Vitamini“), do Južne Azije („Indijska“). Naprosto je fascinantno kako
se muzički motivi iz folklora različitih kultura u izvođenju Isabel doimaju
sasvim prirodnim, kako ni jednog jedinog trenutka – pa ni u onim trenucima kada
se latino ili orijentalne melodije prepliću sa formom popularne muzike – ništa
ne ukazuje na to da izvođač potiče iz nekog drugog kulturnog konteksta. Isabel
je naročito briljirala u veličanstvenoj „Indijskoj“, no ništa manje vrednje
pažnje nisu ni njene deonice u tananoj „Midnight Calypso“, bravuroznoj „Clouds“,
vedroj „Mijenjamo mesto“ i izvrsnoj „Don Juan“. Potonja je blago
elektrifikovana balada sa jasnom referencom na „Šal od svile“. Od svih pesama
sa Mostova „Don Juan“ je najbliža tradicionalnoj
rock formi, ali je to ne čini ni za trenutak nezanimljivom; naprotiv, širina jedne
power balade (sa sjajnim solom na elektirčnoj violini namesto gitarskog) čini
je izuzetno prijatnom za uho.
I kao što Mostovi združuju
različite krajeve sveta, tako predstavljaju i putovanje kroz različita stanja
duha – od optimizma, preko ozlojeđenosti do melanholije. „Džaba“ (koja nosi i
aluziju na pesmu Bijelog Dugmeta i omaž Šarlu Akrobati) je karnevalski
šeretska, ali zbog tog ništa manje cinična. Futuristička bajka „Clouds“ (koja
detaljima na trenutke izuzetno podseća na naučnofantastična putovanja Mihe
Kralja) je opominjuća. „Don Juan“, „Mostovi“ i „Ne zaboravi me“ obojene su
setom, dok u „Indijskoj“ sve puca od života. „Midninght Calypso“ na tragu je
Rundekovih starijih plesnih himni, „Vidova“ ulazi u red pesama koje umetnici
poklanjaju najbližima, ali se slušalac ni jednog trenutka, kako sa takvim
pesmama često biva, ne oseća kao uljez u nečem sasvim ličnom, a prekrasna
„Mijenjamo mesto“ mogla bi izvrsno funkcionisati kao pesma za zatvaranje
koncerata. Duhoviti Balkan jazz „Vitamini“ na prvo slušanje se doima tematski
izmeštenim, ali stihovi o luzeru koji pati, majstorski obojeni folk (ili
narodnjačkim, ako vam je draže) bojama, ne samo melodijski – Rundek i dvoje
njegovih saboraca pokazuju se majstorima u zaokruživanju albuma varijacijama na
jednu melodijsku vinjetu – svezuju ga sa uvodnom pesmom o malom čoveku.
No vrhunac albuma svakako predstavlja angažovana „Ima ih“. Već sada je
jasno da će ova pesma o bedi, neslobodi, strahu i mržnji ući u red onih velikih
protestnih pesama koje su na fantastičan način uhvatile duh jednog istorijskog
trenutka, poput pesama „Na zapadu ništa novo“ Riblje Čorbe, „Krivo srastanje“
Azre, „1987“ Đorđa Balaševića, „Verujem – ne verujem“ Bajage i Instruktora, „Kanjon
Drine“ Zabranjenog Pušenja ili „Moskva – Balkan“ Galije. Ekstatični povici mase
u trenucima kada Rundek, u maniru diktatora, grmi protiv varvara koji nadiru i sabotera
koji se kriju tu, među nama, predstavlja briljantan detalj.
Rundekove pesničke slike i zvučne slike nastale iz kreativnog prepleta
energije Rundeka, Isabel i Vranića, ne dopunjuju se, već se posve prirodno
jedne u druge ulivaju i jedne i drugih izviru. I na Mostovima Rundek je pesnik
sveta, živopisan i duhovit, soficticiranog ali nipošto hermetičnog izraza. Malo
je velikih jugoslovenskih rock poeta u čijem opusu nema velikih oscilacija u
pogledu kvaliteta; beskrajno daroviti Darko Rundek svakako je prvi među njima. Mostovi su još njegov jedan korak po
žici razapetoj visoko još Haustorom,
korak preko čitavog Mediterana, preko Amerike i Azije, korak od zemlje ka
nebesima i od nebesa nazad do Balkana.
Ocena: 4,7/5
Spisak pesama:
1. „Džaba“ – 4:20
2. „Midnight Calypso“ – 4:33
3. „Ima ih“ – 5:04
4. „Clouds“ – 7:13
5. „Vidova“ – 4:15
6. „Don Juan“ – 3:20
7. „Mostovi“ – 4:43
8. „Indijska“ – 6:16
9. „Mijenjamo mesto“ – 3:55
10. „Vitamini“ – 5:14
11. „Ne zaboravi me“ – 5:28
(Balkanrock.com, 26. oktobar 2015)
Нема коментара:
Постави коментар