Ničim Izazvan – Ničim Izazvan (2014)

Izdavač: Lapshade Media (CD), MTV (besplatan download)

Datum izdavanja: 15. 4. 2014.

Producent: Đani Pervan

Dužina trajanja: 47:31

Žanr: Pop rock, world music, jazz

Ničim Izazvan sam prvi put čuo na radiju pre par godina; njihova „O tebi“ uspela je da se nekim čudom probije u unutrašnjost domaćih radio-Bastilja. Bio sam u društvu jedne prijateljice, oboje smo bili oduševljeni pesmom, ali je ona odbijala da prihvati moja uveravanja da sigurno ne slušamo novu Rundekovu pesmu.

Ubrzo smo otkrili da pesmu izvodi vrbasko-beogradski sastav osnovan 2011. godine. Trenutno ga čine Boris Bakalov (vokal), Bojan Gluvajić (vokal, gitara), Nemanja Vujović (akustična gitara), Milica Rančić (bubanj), Mane Gluvajić (bas), Boriša Kuga (klavijature), Igor Martinko (violina, truba, harmonika) i Dragana Ilić (prateći vokal). Rundekovskom zvuku njihovog debi singla je, pored karakterističnog vokala Bakalova, svakako doprinela i činjenica da ga je producirao perkusionista Rundek Cargo Orchestra (i nekadašnji bubnjar Letu Štuka i Zabranjenog Pušenja) Đani Pervan. Nakon nekoliko uspešnih singlova, bend je u aprilu ove godine objavio svoj prvenac naslovljen jednostavno Ničim Izazvan, koji je od 1. maja postao dostupan i za besplatno preuzimanje sa srpskog sajta MTV-a. (http://mtv.rs/downloads/mtv-download-nicim-izazvan) I tu valja izneti jednu zamerku: mp3 verzija albuma ne sadrži buklet. Nisu Ničim Izazvan jedini domaći sastav koji zaboravlja da i u digitalnoj formi album mora predstavljati integralno umetničko ostvarenje. Objaviti album bez bukleta u formi u kojoj izrada bukleta ne košta ništa nalik je snimanju filma bez odjavne špice (takvi bi filmovi uštedeli trud većini naših TV kuća, koje, pod izgovorom da odjavne špice nikog ne zanimaju, iskazuju nepoštovanje prema svima koji su na jednom filmu radili), ali i sa štednjom na kostimima, rekvizitima i scenografiji. Doduše, omot albuma, kreiran u maniru „uradi sam“, sugeriše da je možda u pitanju intencionalni, à la indie minimalizam, ama zašto onda fizičko izdanje albuma ima buklet?

Naposletku, takav minimalizam raskošnoj i komunikativnoj muzici Ničim Izazvanog ne stoji. Gotovo besprekorno odsviran i produciran, Ničim Izazvan predstavlja uspeo spoj artizma i prijemčive plesne muzike. Pesme sa ovog albuma, sa motivima koji se kreću u rasponu od pitkog popa, preko šansone i latina, do jazza, pa čak i trunčice balkanskog folklora („Dečija“), obiluju izvođačkim i produkcijskim bravurama. Izvrsni i raznoliki soloi – na trubi u „Bilo gde“ i „Glasu“, „na violini u „Tužnim devojkama“ i „Dečijoj“, na Hammondu u „Snu“, na saksofonu u „Živeti u prošlosti“ (odsvirao ga je Gabor Bunford, stari saradnik Đorđa Balaševića) – te prekrasni prepleti akustičnih instrumenata jasno stavljaju do znanja da je duša benda multiinstrumentalista Martinko. No pohvale svakako zaslužuju i ostali članovi grupe, naročito Gluvajić, koji u pesme umesno uvodi čvrstinu („Dečija“, „Lave“). Prepleti glasova Bakalova i  Ilićeve, spoj mediteranske energičnosti (izvrsne „Bilo gde“, na kojoj je gitaru svirao član Velikog Prezira Robert Telčer, „O tebi“ i „San“, moji favoriti kada je o ovom albumu reč) i sentimentalnosti umešno su izvedeni, pa je Ničim Izazvan, sa pažljivo brušenim detaljima, više nego prijatan za uho.

I pored nekoliko melanholičnih momenata („Tužne devojke“, „Živeti u prošlosti“), Ničim Izazvan je, u svojoj biti, optimističan album. I to je ono što će neke odvratiti od slušanja. Toga su, čini se, savršeno svesni i sami članovi grupe, pa u pesmi „Glas“, koja bi se mogla uzeti za programsku kada je reč o ovom albumu, vele: „Mrko me gledaš, što pevam čudiš se / Nema tebi sreće i treba ti je dati / Zar nije muzika sve što nam treba?“ Činjenica je da ne morate biti besni provincijski punker da za članove Ničim Izazvanog simovićevski kažete: „A oni, Gospode... Oni kroz baražnu vatru lete u mehurima od sapunice!“ Meni, međutim, taj optimizam ne smeta, naprotiv; nije ovde reč o degutantnom eskapizmu koji se prikriva krije entuzijazma („pare te muče, problemi kod kuće, šta bilo je juče, ko te krade, ko te tuče – zaboravi na to“), već, naprosto, o pesmama o onoj nešto vedrijoj strani života. No ima tu nešto drugo.

Pre nekoliko meseci sam sa gorepomenutom prijateljicom sedeo u jednoj zadimljenoj birtiji. Dok smo po stoti put pretresali razloge naše ogorčenosti, sa radija se začula „Trideset“. „Evo Rundeka“, nisam mogao da odolim, a ona se branila činjenicom da smo radio slušali tokom vožnje kolima, da od buke nije mogla lepo da čuje, pa ni da primeti da je „O tebi“ na ekavici. Na moje pitanje kako joj se dopada pesma koju smo u tom trenutku slušali, odgovorila je: „Pa... Znaš da to nije pesma za mene.“ „Kako to misliš?“ „Pa... To je pesma za one devojke kojima su životi posrani kao i meni, kao i svima nama, ali koje iz toga pokušavaju da beže kroz neku veselost u koju ni same ne veruju, za one što su im 'šarene suknje od peska prljave', što plešu... Što bi htele da im je život kao reklama za mobilnu telefoniju. Znaš već“, nasmejala se, „da čuju pesmu i kažu: 'To sam ja, svačije rame za plakanje, ničije srce za lomljenje'.“

Moja prijateljica je bila u pravu – ne mogu se oteti utisku da su neki tekstovi na ovom albumu – poglavito „Trideset“ i „Tužne devojke“, a potom i „Bilo gde“, „Živeti u prošlosti“ i „Brodolomi“ – pisani ne sa nekim na umu (što znači: kao odraz misli i emocija autora), već da bi se neko u njima prepoznao, (onako, dakle, kako se to čini u pop muzici u užem smislu reči). Da se razumemo, nisu tekstovi Ničim Izazvanog banalni – ima tu veoma uspelih metafora, ima čak i primesa angažovanosti („Dečija“), mada je sve daleko od poetičnosti nužne da bi se album označio kao „rundekovski“ – monolog na početku extended verzije „Sna“ dobra je ilustracija toga kako bi stihovi Ničim Izazvanog zvučali oslobođeni muzičkih okvira i svakako najslabiji trenutak albuma.

Naposletku, to što bih voleo da od Ničim Izazvanog čujem uglazbljenu poeziju može biti samo moja stvar. Može se biti sasvim zadovoljan onim što je grupa ponudila na svom prvencu – pitkim albumom koji se sluša u jednom dahu i ponovo preslušava da bi se uživalo u otkrivanju novih aranžmanskih bisera, albumom sa ogromnim – i u najvećoj meri ostvarenim – hitičnim potencijalom, prijemčivom za široku publiku, ali nipošto albumom za jednokratnu upotrebu.

Ocena: 3,8/5

Spisak pesama:

1. „Trideset“ – 3:21
2. „Bilo gde“ – 3:54
3. „Dečija“ – 3:35
4. „Tužne devojke“ – 3:35
5. „Glas“ – 3:56
6. „Lave“ – 6:15
7. „San (Radio Edit)“ – 3:55
8. „O tebi“ – 3:53
9. „Živeti u prošlosti“ – 4:24
10. „Brodolomi“ – 4:28
11. „San (Extended)“ – 6:15

(Balkanrock.com, 2. oktobar 2014)