U 1966. godini broj američkih vojnika u Vijetnamu se popeo na 250.000; širom
Sjedinjenih Država, ali i ostatka sveta, protestvuje se protiv rata. Martin
Luther King govori protiv rata; na maršu za građanska prava u Čikagu biva
pogođen kamenom. Iste godine je ubijen borac za ljudska prava James Meredith i
osnovana Partija crnih pantera.
Tokom 1966. Gvajana, Bocvana, Lesoto i Barbados stiču nezavisnost od
Velike Britanije. U Kini započinje Kulturna revolucija. Leonid Brezhnev postaje
generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a Indira Gandhi premijer
Indije. Ubijen je južnoafrički premijer Hendrik Verwoerd, idejni tvorac
aparthejda. Haile Selassie posećuje Jamajku i sastaje se sa vođama
rastafarijanaca. Luna 9 i Surveyor 1 sleću na Mesec. U Njujorku je osnovan
pokret Hare Krišna, a LSD biva proglašen ilegalnim u Sjedinjenim Državama.
Te godine Vatikan odbacuje Index Librorum Prohibitorum. Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova po
prvi put će ugledati svetlost dana, u književnom časopisu Moskva, ali u cenzurisanoj verziji. Meša Selimović objavljuje roman
Derviš i smrt. Umiru Andre Breton,
Ana Ahmatova i Grigor Vitez. Oskara za najbolji film osvaja Zinnemannov Čovek za sva vremena. Tarkovsky snima Andreja Rubljova, Bergman Personu,
Pontecorvo Bitku za Alžir, Leone Dobar, loš, zao, Nichols Ko se boji Virdžinije Vulf?, Antonioni Uvećanje, Truffau Farenhajt 451, Allen Šta ima, Tajger Lili?,
a Warhol Devojke iz Čelzija. Počinje da se prikazuje televizijska serija Zvezdane staze. Lenny Bruce umire od prevelike doze morfijuma, Montgomery Clift od
srčanog udara, Buster Keaton od posledica raka pluća, a Walt Disney nakon
neuspešnog oporavka od operacije raka pluća. Na velikom platnu debituju Michael
Douglas i Harrison Ford.
Iste godine Beatlesi objavljuju Revolver
i održavaju svoj poslednji zvanični koncert, a John Lennon upoznaje Yoko
Ono. Bob Dylan objavljuje Blonde On
Blonde i počinje da nastupa sa „električnim“ bendom; njegova publika mu
zviždi i skandira „Judo“; ubrzo doživljava nesreću sa motorom zbog koje se
povlači iz javnosti. Rolling Stonesi objavljuju Aftermath, Beach Boysi Pet
Sounds, Simon & Garfunkel Sounds
Of Silence, a Yardbirdsi album Yardbirds
(poznatiji kao Roger The Engineer). Svoje
prvence objavljuju Cream, Frank Zappa & The Mothers Of Invention, Jefferson
Airplane, The Mamas & The Papas, The Monkees, Buffalo Springfield, Small
Faces, Love, Tim Buckley, The 13th Floor Elevators, The Incredible String Band
i The Troggs. Mladi pevač David Jones menja prezime u Bowie. Osnovane su grupe The
Jimi Hendrix Experience, Vanilla Fudge, Ten Years After, Slade, Moby Grape, Soft
Machine, Barclay James Harvest i Iron Butterfly. Pevač Johnny Kidd gine u
saobraćajnoj nesreći, a gitaista Bobby
Fuller umire pod nerazjašnjenim okolnostima. U Luksemburgu je održana
jedanaesta Pesma Evrovizije; prvo mesto osvaja austrijski pevač Udo Jürgens, sa
pesmom „Merci Chérie“.
Godina 1966. izuzetno je značajna i u istoriji jugoslovenske popularne
muzike. Te godine su osnovani sastavi Grupa 220, Novi Fosili, Žeteoci, Mladi
Levi, Džentlmeni, Bele Vrane i O'Hare, prvoj Gitarijadi na Beogradskom sajmu
prisustvuje više od 10.000 ljudi, pokrenut je Džuboks, prvi jugoslovenski časopis posvećen rock muzici, održana
je prva Gitarijada u Zaječaru, a Zlatni Dečaci postaju prvi jugoslovenski bend
koji nastupa u Velikoj Britaniji.
10. The Monkees – I'm A Believer
Grupa The Monkees osnovana je 1965. godine na inicijativu filmskih
delatnika Boba Rafelsona i Berta Schneidera, koji su želeli da snime seriju o
grupi mladih muzičara „koji žele da budu Beatlesi, ali im to ne polazi za
rukom“. Da obezbedi pesme koje će Monkeesi izvoditi u seriji angažovan je
muzički producent i impresario Don Kirshner, poznat po nadimku „Čovek sa
zlatnim uhom“. Tragajući za autorima, Kirshner je zapazio mladog pevača Neila
Diamonda, koji je 1965. postigao prvi autorski uspeh sa pesmom „Sunday And Me“,
koju je napisao za pop sastav Jay & The Americans. Među pesmama koje je
Diamond prodao Krishneru našla se i pesma „I'm A Believer“, koju je Diamond već
snimio; dogovor je bio da i Diamond ima pravo da objavi svoju verziju, ali tek
nakon što ona postane hit u izvođenju Monkeesa – „izvođenju“ uslovno rečeno,
budući da su Monkeesi na početku svoje karijere bili prinuđeni da više vremena posvete
glumi i većinu sviračkog posla prepuste studijskim muzičarima. Vedri pop rock
„I'm A Believer“, koji su obrađivali The Ventures, Four Tops, Robert Wyatt (na
njegovoj verziji svirali su Andy Summers i Nick Mason), Eddie Murphy (za
potrebe filma Šrek), Weezer (za
potrebe filma Šrek 4: Uvek i zauvek)
i naše Elipse, popela se na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Hitovi „I'm
A Believer“, „Last Train To Clarksville“, „A Little Bit Me, A Little Bit You“ i
„Pleasant Valley Sunday“ načinili su Monkeese zvezdama, pa su članovi grupe odlučili
da se, po okončanju emitovanja serije 1968. godine, izbore za pravo na upotrebu
imena The Monkees i nastave svoju muzičku karijeru.
9. The Supremes – You Keep Me
Hangin' On
Pesmu „You Keep Me Hangin' On“ napisao je čuveni autorski i producentski
trio Lamont Dozier-Brian Holland-Eddie Holland, koji je svojim delovanjem bitno
uticao na definisanje „Motown zvuka“. Ova pesma, inovativnim rešenjima, poput
multitrekinga i gitarskih deonica nalik na Morzeov kod, ulazi u red komada
kojima su producenti poput Doziera i braće Holland, Phila Spectora i Georgea
Martina sredinom šezdesetih menjali lice popularne muzike. Pesma je dospela na
prvo mesto Billboardove Hot 100 liste; obrađivali su je Rod Stewart, Vanilla
Fudge i Kim Wilde (dvaput, jednom sama i jednom sa nemačkom pevačicom Nenom).
8. Percy Sledge – When A Man
Loves A Woman
Iako su kao autori Sledgeovog prvog hita i jedne od najlepših balada u
istoriji popularne muzike potpisani članovi Sledgeovog tadašnjeg sastava,
basista Calvin Lewis i orguljaš Andrew Wright, u pisanju pesme učestvovao je i
sam pevač. Sledge je, kaže legenda, pesmu posvetio devojci koja ga je ostavila kako
bi se posvetila karijeri foto-modela, ubrzo nakon što je dobio otkaz na svom
tadašnjem „dnevnom“ poslu. Odluka da svojim prijateljima prepusti sve tantijeme
koštala je Sledga stotine hiljada dolara – pesma se ubrzo po objavljivanju popela
na prvo mesto Billboardovih Hot 100 i
R&B lista i postala prva zlatna ploča Sledgeovog tadašnjeg izdavača,
Atlantic Recordsa. Obrađivali su je The Spencer Davis Group, Johnny Rivers, Michael
Bolton, pevali su je glumci Bette Midler i Tim Curry, ali nijedna od ovih verzija
nije nosila onoliko emotivnog naboja kao Sledgeova.
7. Spencer Davis Group – Gimme
Some Lovin'
Pesmu „Gimme Some Lovin'“ napisali su Davis i braća Windwood; Davis i
Winwoodovi su jednostavan, efektan rif pozajmili iz pesme „Ain't That A Lot Of
Love“, koju je nekoliko meseci ranije snimio američki soul pevač Homer Banks.
Pesmu su obrađivali The Kingsmen, Traffic, Raven i Great White, pojavila se u
filmu Braća Bluz, a pre nekoliko
godina je svetlost dana ugledala verzija koju su još početkom sedamdesetih
zajedno snimili R&B/soul sastavi The Supremes i Four Tops.
6. The Byrds – Eight Miles High
Pesmu „Eight Miles High“
napisali su Gene Clark, Jim McGuinn i David Crosby. Tekst pesme inspirisan je
putovanjem losanđeleskih „Ptyca“ na turneju po Velikoj Britaniji u avgustu
1965. Muzika je, kaže legenda, bila inspirisana muzikom koju su Byrdsi slušali
u autobusu tokom njihove novembarske turneje po Sjedinjenim Državama – albumima
Johna Coltranea i Ravia Shankara. Originalnu verziju pesme, koju su članovi
sastava smatrali uspelijom, snimljenu krajem 1965, tadašnji izdavač Byrdsa,
Columbia Records, odbio je da objavi, zato što nije snimljena u Columbiinom
studiju (ona će svetlost dana ugledati tek 1987. godine), pa je grupa početkom
1966. pesmu morala da snimi ponovo. Druga verzija pesme se popela na 14. mesto
Billboardove Hot 100 liste; veruje se da pesma nije postigla veći uspeh zbog
svoje artističnosti i kompleksnosti, ali pre svega zbog tvrdnji (koje, po
kasnijim priznanjima članova grupe, nisu bile sasvim bez osnova) da aludira na
uživanje droga. No iako nije postigla veći (mada jeste postigla ogroman)
komercijalni uspeh, pesma je, upotrebom elemenata jazza i indijske muzike,
ostvarila ogroman uticaj na psihodelični rock, koji se tih godina rađao. Pesmu
su obrađivali Golden Earring (koji će po pesmi nazvati svoj peti album), Leo
Kottke, Roxy Music, Hüsker Dü i Crowded House.
5. The Troggs – Wild Thing
„Idemo, 'Wild Thing', Divljakuša'!“ – Zoran Miščević
Pesmu „Wild Thing“ napisao je njujorški kantautor Chip Taylor, a izvorno
ju je snimio američki sastav The Wild Ones, koji će u istoriji popularne muzike
ostati upamćen samo kao originalni izvođač ove numere. Godinu dana nakon što su
je Wild Ones snimili, pesmu su garažnom energijom nabili Britanci The Troggs; u
njihovom izvođenju pesma o divljakuši je dospela na prvo mesto Billboardove Hot
100 liste. Nakon Troggsa pesmu su obrađivali i The Kingsmen, The Jimi Hendrix
Experience, Jeff Beck, The Runaways, Amanda Lear, X, Cheap Trick i Chimaira, a
sami Troggsi su, nakon što je njihova saradnja sa članovima R.E.M-a na albumu Athens Andover 1991. godine probudila
ponovno interesovanje za njih, snimili još dve obrade – jednu sa glumcem Oliverom
Reedom i igračem snukera Alexom Higginsom, a drugu sa bodibilderom i glumcem
Wolfom.
4. Four Tops – Reach Out I'll Be
There
Pesmu „Reach Out I'll Be There“ napisao je i producirao trio Dozier-Holland-Holland.
Upečatljiva vokalna intepretacija Levia Stubbsa doprinela je tome da ova pesma,
koja je provela dve nedelje na vrhu Billboardove Hot 100 liste, ostane upamćena
kao jedno od najreprezentativnijih Motownovih izdanja. Obrađivali su je Gloria
Gaynor, Diana Ross, Irene Cara, Sweet, Richie Kotzen i naši Oktobar 1864 (kao
„Nađi me“).
3. The Beatles – Eleanor Rigby
Kao autori emotivne balade o usamljenosti i susretu do koga nikada ne
dolazi potpisani su John Lennon i Paul McCartney, mada je McCartney bio njen
glavni autor. On je, po sopstvenom priznanju, glavnu junakinju pesme nazvao po
glumici Eleanor Bron, koja je sa Beatlesima glumila u filmu Upomoć!, i bristolskoj prodavnici koja
je nosila ime „Rigby & Evens Ltd“. Neobičnu podudarnost predstavlja
činjenica da na groblju kraj liverpulske Crkve svetog Petra (gde su se Lennon i
McCartney prvi put sreli u leto 1957), na
kome su mladi Lennon i McCartney provodili dane, postoji nadgrobna ploča sa
imenom Eleanor Rigby (McCartney je rekao da je moguće da je ime izronilo iz
njegove podsvesti kada je pisao pesmu), a još neobičniju činjenica da je, sudeći po nekim istraživačima, i „prava“
Eleanor Rigby vodila usamljenički život. Pesmu su otpevali McCartney, Lennon i
Harrison, ali niko od Beatlesa na njoj nije svirao – pesmu je odsvirao gudački oktet
sačinjen od studijskih muzičara. Ova pesma predstavlja jedan od kamena međaša u
istoriji rock muzike: inventivnim aranžmanskim rešenjima (uvođenje gudačkih
deonica) i poetičnim stihovima ona ulazi u red pesama koje su Beatlese i rock muziku
usmerile ka eksperimentu i artizmu. Vanilla Fudge, Joan Baez, Ray Charles, Booker
T & The MGs, Aretha Franklin, The Four Tops, Rare Earth, John Denver, Shirley
Bassey, Chick Corea, Kansas, Hank Marvin, Al Di Meola, Alice Cooper i Tangerine
Dream su samo neki od izvođača koji su obrađivali pesmu. Nadgrobna ploča
„prave“ Eleanor Rigby postala je važna tačka na turističkoj mapi Liverpula, a
1982. godine pevač, glumac i vajar Tommy Steele, pionir britanskog rocka i prva
ostrvska rock 'n' roll zvezda, poklonio je gradu Liverpulu skulpturu koja predstavlja
McCartneyovu junakinju.
2. The Rolling Stones – Paint It
Black
Pesmu „Paint It Black“ su napisali Keith Richards (muzika) i Mick Jagger
(stihovi). Na omotu singl-ploče naslov je, po, kako je Richards tvrdio, odluci
izdavačke kuće, bio ispisan kao „Paint It, Black“, što se moglo čitati kao
„Oboji, u crno“, ali i kao „Oboji, crnče“. Ovako ispisan naslov izazvao je
različite reakcije – „Bilo je nekih čudnih pisama, 'rasnih' pisama. 'Da li u
naslovu treba da stoji zapeta? Da li je to poredak sveta?'“, svedoči Richards –
mada je u osnovi stihova, po Jaggerovom priznanju, ležao motiv mrtve drage. Sa
ovom pesmom, koja se popela na prvo mesto Billboardove liste, sitar (prepoznatljivi
rif odsvirao je Brian Jones) na velika vrata ulazi u popularnu muziku (mada su
Beatlesi bili ti koji su ga uveli u rock). Pesmu su obrađivali Eric Burdon
(dvaput – jednom sa Animalsima, jednom sa grupom War), U2, The Residents, bila
je naročito zanimljiva metal sastavima – obrađivali su je, između ostalih, Anvil,
W.A.S.P., Rage, The Black Dahlia Murder, Sister Sin i Ministry – a doživela je i
obrade na nemačkom („Rot und schwarz“ Karela Gotta), francuskom („Marie-douceur,
Marie-colère“ Marie Laforêt), italijanskom („Tutto nero“ Caterine Caselli),
španskom („Todo Negro“ Los Salvajesa) i srpskom („U crno obojeno“ Dragana
Kojića Kebe).
1. The Beach Boys – Good
Vibrations
„Dobre vibracije“ je komponovao Brian Wilson, koji je s početka želeo da
pesmu ponudi nekom crnom rhythm & blues sastavu, ali ga je producent David
Anderle ubedio da pesmu snimi sa Beach Boysima. Tekst pesme napisao je Mike
Love, inspirisan pojavom pokreta dece cveća. Pesmu je otpevao Carl Wilson.
Brianova ideja bilo je uvođenje čela, a Loveova uvođenje temerina u pesmu; Brian
je inspiraciju za produkciju pronašao u iskustvima sa LSD-em. Pesma je za
osnovu imala rhythm & blues, a upotrebom egzotičnih instrumenata (pored
čela i temerina korišćeni su i honki-tonk klavir, Hammond orgulje, dupli bas,
usna harmonika, čembalo, drombulje i perkusije), neobičnim vokalnim aranžmanima
i kompleksnom strukturom odskakala je od dotadašnje R&B produkcije. Ova
„džepna simfonija“ je najavila zvučne kolaže kojima će se Brian služiti tokom
rada na nikada finiširanom albumu Smile,
te anticipirala progresivni rock i psihodelični soul. U vreme snimanja pesma je
predstavljala najskuplji singl svih vremena, koštajući Beach Boyse gotovo
koliko i čitav album Pet Sounds, koji joj je prethodio. Nisu svi članovi
grupe bili oduševljeni njome; neki su verovali da je njen zvuk odviše
„moderan“, a u jednom trenutku master trake su misteriozno nestale, da bi se
još misterioznije pojavile u Brianovoj kući par dana kasnije. Ipak, pesma se
popela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala prvi milionski singl
Beach Boysa. Ovako jedinstven komad rock muzike bilo je teško obraditi na
zadovoljavajući način, pa su se izvođači poput Cyndi Lauper i Aira radije
odlučiali za omaže pesmi. Todd Rundgren je 1976 objavio verziju pesme gotovo u
potpunosti vernu originalu. Kada je upitan šta misli o njoj, Brian je rekao:
„O, uradio je fantastičan posao, sjajan posao! Veoma sam ponosan na njegovu
verziju.“
(Balkanrock.com, 23. oktobar 2013)
Нема коментара:
Постави коментар