Skopski bend Aleksandar Makedonski osnovao je 1986. godine gitarista
Vladimir Petrovski Karter, nekadašnji član punk grupa Fol Jazik, Saraceni i Badmintons.
Ovaj pop rock sastav sa primetnim uticajima alternativnog rocka prvi album, pod
nazivom Za heroje i princeze, objavio
je 1988. godine za beogradski Jugodisk.
Dvadesetpet godina nakon objavljivanja albuma, Petrovski, danas vlasnik
filmske kuće Karterfilm, za Balkanrock govori o počecima grupe i o njenom prvom
album.
„Pesme sa albuma Za heroje i
princeze nisam preslušao zadnjih dvadeset i kusur godina. Gramofon mi je neispravan
a nisam mogao ni LP da pronađem. Nakon iscrpne pretrage kroz studio uspeo sam
da lociram LP u jednoj kutiji ispod mikspulta. Kad sam konačno uspeo da
preslušam album, osećao sam se kao da prvi put slušam pesme, ali polako
slušajući numeru za numerom počele su da se pojavljuju slike divnih, ludih,
naivnih 80-ih godina kada je najvažnije bila dobra svirka, žurke, žene, pijana
jutra i odlazak u krevet, spavanje do popodneva, spremanje i opet isto, jea!
Nije da sam se ja nešto mnogo promenio, ali ta vremena su imala poseban šarm.
OK, da se vratim na pesme sa albuma. Moram da priznam da se pesme i
stihovi kompletno razlikuju od onoga što sam radio pre Aleksandra, ali u svakom
slučaju oduvek sam u stihovima hteo da opišem ono što se dešava oko mene, kao i
ljude i situaciju u kojoj se nalazim. Sound pesama je tipičan za 80-e. Splet
okolnosti je uticao da ovaj album zvuči onako kako zvuči. Dugih godina bend je
bio trio, i to: bubnjevi Boris Georgiev But, klavijature Dejan Škartov Deko, i
ja – gitara i vokal. Imao sam potrebu da nešto promenim, pa se bendu pridružio i
bas gitarista Zoran Janković Bajo, moj dugogodišnji saradnik i prijatelj, koji
je, nažalost, preminuo prošle godine od srčanog udara, Verica Janković, prateći
vokal, i Melita Stefanovska, isto prateći vokal. Pet-šest meseci pred snimanje
albuma But je napustio bend i otišao da svira sa grupom Mizar, sa kojom je i
snimio nihov prvi album. Mi smo, jednostavno, sa promenom bubnjara izgubili
stari sound, i, nakon nekoliko neuspelih audicija, bendu se priključio Vlado
Domovski Čavče na bubjevima. Pesme su nastale nakon što smo nekih dve-tri
nedelje bili izolovani u jednoj vikendici izvan Skoplja, gde smo se non-stop
zezali, svirali i snimali demo materijal. Konačno smo kasnije ušli u studio M2
i za četiri dana smo snimili ceo materijal za album, snimatelj je bio Bratislav
Zafirovski Braco.
Moram da potenciram da, iako stihovi u nekim pesmama izgledaju dosta
naivno i jednostavno, u stvari svi imaju dvostruko značenje, puni su sarkazma i
kritike ali ni u kom slučaju ne bih hteo da zalazim dublje u značenje stihova,
jer i tada i sada ostavljam da svako percepira i prima stihove kako njemu
odgovara.
(A strana)
„Da, da, da“
Ne sećam se kako je nastala.
„Neću da plačem“
Blanko, isto, ne sećam se kako je nastala.
„Celu noć i ceo dan“
Raduje me činjenica da pesma ima i danas svoje poklonike, i da je jedni
obožavaju dok je drugi mrze.
„Kucao sam na tvoja vrata“
Tekst je, koliko se sećam, nastao dok sam se vraćao kući oko tri ujutru
pijan, dok je ceo grad i država spavala, a imao sam neodoljivu potrebu da sve
probudim i da nastane jedna velika žurka.
„Rum & Coca-Cola“
Pesma je uglavnom zezanje, na naš tadašnji mentalitet. Najvažnije je da
je ovu pesmu obožavao Minimaks i redovno puštao u njegovoj radio emisiji.
B strana
„Za heroje i princeze“
Bila je zamišljena da bude noseća stvar albuma, dopada mi se i dan
danas.
„Bezabi babi“
Dobra stvar.
„Kraj“
Sigurno jedna od najboljih numera koju sam napisao u karijeri. Kad je
slušam danas liči mi na epitaf na sve što nam se desilo kasnije, čitava ona
papazjanija sa glupim ratom i kraj jednog života i načina razmišljanja.
„Dođi, jutro“
Nastala je u studiju negde u 4-5 ujutru dok smo završavali sa
snimanjem.“
(Balkanrock.com, 17.7.2013)
Нема коментара:
Постави коментар