Šta muzičari slušaju: Ana Milanović (Irish Stew of Sindidun)

Ana Milanović, violinistkinja beogradskog Celtic rock benda Irish Stew of Sindidun, za Balkanrock govori o albumima koji se trenutno nalaze u njenom plejeru.

„Jedna sam od onih osoba koje uvek tragaju za novim zvukom, nikad nisam mogla da se posvetim samo jednom muzičkom pravcu. Muziku slušam u zavisnosti od toga kako se osećam u datom trenutku, i uvek pokušavam da se pronađem u tekstovima. Sviram violinu od svoje sedme godine, i uz klasičnu muziku sam odrasla, a rok muziku sam zavolela još kao mala dok sam krala tatine kasete i igrala se sa omotima njegovih ploča. Verujem da osobu vrlo lako možeš oceniti ako upoznaš muziku koju voli, zato je na ovo pitanje vrlo teško i odgovoriti, ali potrudiću se! Ovom logikom, moj iPod me najbolje zna. Rešila sam da podelim sa vama tri albuma koje u poslednje vreme najviše slušam, smanjiti izbor na samo ova tri bilo je pakao. Nadam se da će vam se svideti.

Flogging Molly - Drunken Lullabies (2002)

Ne pomenuti ovaj album bilo bi greh. Obožavam način na koji oni donose punk zvuk u irsku muziku. Uz neke pesme mogu i da zaplačem a uz neke mogu da skačem do neba, i to mi se sviđa kod njih, svaku emociju mogu da prikažu preko svoje muzike, ali uvek sa nekom optimističnom crtom. „If I ever leave this world alive, I'll take on all the sadness that I left behind“. Rečenica koja me je kupila za ceo život. Obavezno preslušati!

Arctic Monkeys – Whatever People Say I Am, That's What I'm Not (2006)

Ovi momci i njihov rad me već godinama oduševljavaju i zaslužuju da budu pomenuti. Njihov prvi album zvuči bolje i genijalnije je odradjen nego peti ili deseti album nekih velikih bendova. Imaju neku svoju priču i uspeli su da u moru novih bendova pronađu neki svoj individualni način stvaranja. Ako vas ovaj album ne natera da skačete dok ga slušate, onda nešto nije uredu sa vama.

The Smiths – Meat Is Murder (1986)

O njima nema potrebe preterano pričati. Kod ovog albuma volim sarkastičnu notu koja se oseća u svim pesmama, Morrisseyev akcenat, neobičnu boju glasa, funky bas u „Barbarism Begins At Home“, predobar tekst. Morrissey zna da prikaže neke moje najdublje misli na jedinstven način. Definitivno jedan album koji će se slušati zauvek. Obožavam da učim i radim uz njihove peme, preporučujem da probate i sami.“

(Balkanrock.com, 24. jun 2012)