„Demfovao je gitaru, a drugom rukom se uhvatio za mikrofon i
srušio. Doživeo je jak strujni udar, nije mu bilo spasa, umro je ili, bolje
reći, poginuo nasred bine.“
Ovim rečima je Aleksandar-Sanja Ilić, danas poznati i priznati
kompozitor, opisao smrt svog prijatelja Predraga Jovičića, pevača beogradske grupe
San, od čije se smrti nedavno navršilo četrdeset godina. Jovičić je poginuo 2.
februara 1975. godine, na koncertu u niškoj Hali Čair. Bila je to prva i – na
sreću – poslednja smrt muzičara tokom koncerta u istoriji jugoslovenske rock muzike.
Jugoslavija je tako dobila svog protagonistu velikog rock 'n' roll mita o smrti
na bini i prerano izgubila jednog talentovanog pevača i autora.
Grupa San osnovana je početkom 1971. godine. Klavijaturista Aleksandar
Ilić okupio je oko sebe nekadašnje članove svog gimnazijskog sastava Vragolani
i kultnih grupa Smeli, Samonikli i Bele Višnje: pevača Predraga Jovičića Trtu, gitaristu
Aleksandra Slavikovića, basistu Dragoslava Jovanovića i bubnjara Branislava
Grujića. Tokom četiri godine svoga postojanja grupa je objavila pet singl ploča
– „Tebe sam želeo“ / „Helena“ (1971), „Papirni brodovi“ / „Hej, malena“ (1973),
„Legenda“ / „Milena“ (1974), „Jedan svet za sve“ / „Srce na dlanu“ (1974) i
„Anabela“ / „Zvezda ljubavi“ (1974) – osvojivši, sa pesmom „Legenda“, koju je
komponovao Jovičić, drugo mesto po odluci žirija na Omladinskom festivalu u
Subotici 1974, i svirala kao prateći bend na pločama pevačice Bisere Veletanlić
i akustičnog dua Tamara & Nenad.
Početkom 1975. godine, grupa se pripremala za nastupe po Sovjetskom
Savezu i radila na svom prvom albumu. Sve pesme su komponovali članovi grupe, a
pojedine tekstove su poptisali Zafir Hadžimanov i duo Mira/Spira (čiju je drugu
polovinu činio Dušan Mihajlović Spira). Nakon što su svi članovi benda osim
Jovičića snimili svoje deonice, grupa San je krenula na turneju po Makedoniji i
Srbiji, ne sluteći da Jovičić svoje deonice nikada neće snimiti. Na dan 2.
februara 1975. godine, na koncertu u Hali Čair, tehnički problemi doveli su do
strujnog udara koji je usmrtio Jovičića. „U prvom trenutku su svi u sali
mislili da se izvodi neki šou tu na sceni“, svedoči Ilić. „Tragedija koja je
zadesila beogradsku grupu San 2. februara, na koncertu u Nišu, odnela je iz
naših redova Predraga Peđu Jovičića, večno nasmejanog, simpatičnog i dragog
pevača, gitaristu i kompozitora. Peđa je nastradao u momentu kad su dani
njegove pune ljudske i umetničke afirmacije tek dolazili. Sve nas koji smo
imali sreće da ga znamo njegova smrt je ostavila neme“, pisao je Džuboks. Iste godine beogradska Pop
Mašina je, na albumu Na izvoru svetlosti,
Jovičiću posvetila pesmu „Rekvijem za prijatelja“, za koju je tekst napisao
član grupe S Vremena Na Vreme Ljuba Ninković.
Nakon smrti prijatelja članovi benda San su odlučili da se povuku sa
scene. Ilić je nastavio karijeru kompozitora, pišući pesme za brojne izvođače
pop i rock muzike. Dve godine nakon Jovičićeve smrti odlučio je da snimke koje
je grupa San načinila za svoj prvi album upotrebi na albumu Uspomene, posvećenom sećanju na Jovičića. Zdravko Čolić, Dado Topić, Zlatko
Pejaković, Bisera Veletanlić, Zdenka Kovačiček i članovi grupe Maj snimili su
vokalne deonice.
U godinama koje slede Ilić će potpisati veliki broj hitova domaće
muzike; krajem osamdesetih je sa Slobom Markovićem snimio album instrumentalne
muzike Delta Project, a nastupanju se
vratio tek početkom dvehiljaditih sa orkestrom Balkanika, sa kojim je doživeo ogroman
uspeh u svetu, ali obećanje da više neće svirati u rock bendu nije prekršio. U
više navrata se vajkao kako se godišnjice Jovičićeve smrti malo ko seća, a kako
je niko ne obeležava, zaboravljajući da je upravo on najpozvaniji da je na neki
način obeleži.
Rock koncerti u Hali Čair danas se održavaju veoma retko. Gotovo da nema
domaćih rock imena koja halu mogu ispuniti, a i pregovori organizatora
koncerata i uprave hale verovatno su
mukotrpni. Uz to, halu je teško ozvučiti, a upućeni vele da je gradska vlast,
kada je pre četiri godine otpočela rekonstrukcija hale, smatrala da bi dodatna
ulaganja kojima bi se hala učinila pogodnijom za koncerte bila neisplativa. Ono
što je gradska vlast svakako propustila da učini – mada je krivica ponajviše na
institucijama kulture i rock zajednici što je nisu na to podsetile, a
inicijativu za tako nešto mogao je pokrenuti i sam Ilić – jeste da na jednom od
ulaza u halu postavi ploču na kojoj bi pisalo: Predrag Jovičić, pevač grupe San, nastradao je na koncertu u ovoj hali
2. februara 1975. godine. Ostaje, doduše, nada – mada slabašna – da bi se
to moglo desiti u godini u kojoj se navršilo četiri decenije od njegove smrti.
(Balkanrock.com, 14. maj 2015)
Нема коментара:
Постави коментар