Vila Filozofina - Vila Filozofina (2013)

Neobično talentovana novosađanka Julianna Boroš na domaćoj muzičkoj sceni aktivna je još od početka poslednje decenije prošlog veka, kao pevačica većeg broja rock i jazz sastava (svoj prvi sastav, Akt, osnovala je sa Minom Mitrušić, nekadašnjom klavijaturistkinjom Lune i La Strade). Godine 2001. objavila je svoj prvi album, My Foolish Heart – albumi Bajkovita istina i Lucky 7, sticajem okolnosti, (još) nisu zvanično obavljeni – a krajem prošle godine objavila je svoj drugi studijski album, Vila Filozofina, dostupan na CD-u i za besplatno slušanje na YouTubeu.

 
Materijal na albumu potpisuju Boroševa i kompozitor i vrsni muzičar Aleksandar Sedlar, koji je album producirao – uradivši to odlično – i na njemu svirao gitaru, bas, klavir, klavijature, perkusije i bendžo. Na albumu su, između ostalih, svirali i bubnjar Igor Malešević, nekadašnji član Hazara, Bjesova i YU Grupe, danas bubnjar Feuda, saksofonista Nikola Demonja, traženi studijski muzičar i član pratećih sastava brojnih domaćih pop zvezda, violinu i violu svirao je Miloš Petrović, čuveni kompozitor i bivši član Jakarte, a trubu Strahinja Banović, čuveni jazz muzičar – dakle, respektabilna ekipa – a u pesmi „Tim“ gostovao je Đorđe Miljenović, alias Skaj Vikler. Ovaj fin jazzy komad pronašao je put i do radio stanica koje važe za bastilje „jednog te istog“, i predstavljao je prvu pesmu sa ovog albuma koju sam čuo. Jazz pedigre Boroševe, „Tim“ i vedar, veoma lep omot nagoveštavali su jazz/R&B album, prošaran rock momentima. No ovaj album je predstavljao pravo iznenađenje.

Naime, Vila Filozofina u svojoj biti predstavlja punokrvan rock album. Pesme „Samospoznaja“, „Neću da živim kao rob“, „Inspiracija“, „Dođi da ti pokažem“, „Kaži što naš grad si rušio“ i „Sve što mi prija“ predstavljaju žestoke hard rock komade. Naravno, hard rock je ove pre svega stilsko, ne žanrovsko opredeljenje, ali melodijskom makabrizmu „Neću da živim kao rob“, moćnom, himničnom refrenu „Inspiracije“, teškometalnoj energiji protestne „Kaži što naš grad si rušio“ i seksepilnom power popu „Sve što mi prija“ može pozavideti većina domaćih hard rock sastava. Jer tvrđi komadi na ovom albumu poseduju – razume se, zbog činjenice da Boroševa dolazi iz posve drugačijeg muzičkog miljea – ono što uglavnom manjka uradcima domaćih hard rock sastava: spremnost za eksperimentisanje. Baršunasti glas Boroševe, duvačke deonice, i bravure poput preplitanja gudačkih i duvačkih instrumenata u „Neću da živim kao rob“, megafon-efekta u „Inspiraciji“ i pop napeva u „Sve što mi prija“ čine hard rock Vile Filozofine originalnim i izuzetno zanimljivim. Laganiji komadi nisu ništa manje vredni pažnje. Na prvom mestu tu su dve prekrasne akustične balade, „Večna ljubav“, sa divnim gudačkim deonicama, i „I zato pevam“, koja bi se mogla uzeti kao programska kada je o ovom albumu reč, obe sa izrvsnim horskim deonicama, a potom i R&B balada „Hrabro srce“ i ležerno-energična „Radim sve što najbolje znam“.

Ono što predstavlja naročit kvalitet ovog albuma jesu upečatljive interpretacije Boroševe, koje daju osoben ton njenim stihovima, koji se čine se duboko ličnim, pa i tamo gde su manje uspeli, kao na primer u „Večnoj ljubavi“, deluju iskreno i proživljeno. Teško je zamisliti vedre, optimistične stihove ovih pesama otpevane drugim glasom.

Vila Filozofina predstavlja, osim albuma koji vraća veru u mogućnost autentičnosti i inovacija u srpskom mejnstrimu i, iako nije hard rock album, jednog od najboljih domaćih hard rock izdanja u prošloj godini (što, naravno, govori i o kvalitetu naše hard rock scene), u izvesnom smislu i prvi diskografski korak Boroševe pred domaćom publikom (njen prvenac objavljen je u Mađarskoj). Imamo dobre razloge da verujemo da će i njen naredni diskografski korak biti podjednako uspeo i vredan pažnje.

Ocena: 4/5

Vila Petrojla

(ZliHadzo.com, 6. jun 2014)