The Dibidus su 2003. godine privukli pažnju publike svojim prvencem
nazvanim jednostavno The Dibidus, da
bi se na scenu vratili posle duže pauze, 2011. godine, albumom Trenerka i sako. Zato je njihova odluka
da živi album snime pre nego što zadobiju kultni status nesunjivo hrabra. Sa
druge strane, pesme Dibidusa pri ovakvom stanju u kulturi i na sceni teško da
mogu ući u narod kao što se to desilo sa pesmama Familije, a Dibidus su, u
suštini, plesni bend, pa je valjda logično što su se odlučili da atmosferu sa
nastupa zabeleže na disku u trenutku kada su, Trenerka i sako jasno to pokazuje, u naponu energije.
Live prvenac Dibidusa snimljen je u klubu „Fest“ decembra 2011. godine,
dakle samo nekoliko meseci po objavljivanju njihovog drugog albuma. Otud mlake
reakcije publike na prvom delu ovog albuma – Dibidus su nakon objavljivanja Trenerke i sakoa, i pored toga što su članovi
benda stari znanci domaće publike, te što je bila reč o njihovom drugom
studijskom izdanju, (ponovo) bili na početku puta do srca publike. A naša
publika je zahtevna, njenu naklonost morate osvojiti, uvideli su to najbolje
neafirmisani strani izvođači koji su se pošteno oznojili na sceni pre nego što
su zadobili njenu pažnju. The Dibidus se, na sreću, na živoj svirci snalaze kao
ribe u vodi, pa na drugom delu albuma nisu izostale zaslužene ovacije.
Svirka Dibidusa je ležerna, što nikako ne znači: nesigurna ili aljkava –
gitaristu Sašu Petrova i klavijaturistu Dejana Tomovića treba naročito
pohvaliti; ležernost je, naprosto, u skladu sa njihovim ska/pop rock komadima
prošaranim world music elementima. Peja je frontmenski zanat odavno ispekao, pa
na ovom albumu energijom nadomešćuje Deksijevo odsustvo u pesmama Familije. Ove
pesme čine značajan deo materijala, i dobro je što je tako, jer one svakako
zaslužuju da (opet) žive, a „Pokloniću joj nebo“ (koju Peja najavljuje čuvenom,
ovde blago modifikovanom replikom: „Da li ste ikada vodili ljubav na podijumu
za igru?“) predstavlja više nego prijatno iznenađenje. No Dibidus, ispravno,
nisu dozvolili da ove pesme procentualno prevagnu nad pesmama sa The Dibidus i Trenerka i sako. Pesme Dibidusa i Familije, odnosno Vampira vešto
su usklađene, kao što je vešto usklađen i optimizam („Paranoja“, „Moje sve“,
„Pokloniću joj nebo“, „Nije mi ništa“, „Nama treba ljubav“) sa kritički
nastrojenim numerama („U krug“, „Boli me kita“, „Hleba i igara“, „Mala mala“,
„Iz dupeta u glavu“); uopšte, Dibidus vešto spajaju angažovane tekstove sa
plesnom muzikom, što nekim bendovima mlađe generacije, i pored velikog truda,
ne polazi za rukom. No vedro raspoloženje, svakako, preovladava. Vedrinom odiše
i „Draga“, bonus numera snimljena sa Neno Belanom, veoma lep pop rock komad koji
pleni jednostavnošću i toplinom. Snimanjem ove pesme Dibidus i Belan podsetili
su nas na svetlu, no, nažalost, pomalo zaboljavljenu tradiciju snimanja pop
rock dueta.
Kada su se pre deceniju oglasili svojim manifestom „Nama treba ljubav“,
bilo je jasno da su na sebe preuzeli težak zadatak: vraćanje osmeha na lice.
Ako su i napravili nešto dužu pauzu, vratili su se, poput pravih heroja, kada
su nam najpotrebniji, da budu jedni od retkih ambasadora dobre volje u
vremenima kada nam ljubav teba više no ikad. Svakako, njihova misija je teška,
no ako na svakom od njihovih budućih nastupa bar po jedan mladić zamoli devojku
za ples uz „Pokloniću joj nebo“ (ne obazirući se na podsmehe, naravno), možemo
je smatrati uspešnom.
Ocena: 3,5/5
Datum izdavanja: 2013.
Žanr: Ska, pop rock, world music
Dužina trajanja: 51:16
Izdavač: Mascom Records
Produkcija: Vladimir Novičić, Oliver Jovanović („Draga“)
Spisak pesama:
- „Trenerka i sako“ – 3:49
- „Paranoja“ – „3:33“
- „U krug“ – 3:48
- „Moje sve“ – 3:46
- „Pokloniću joj nebo“ – 4:29
- „Crno, belo, šareno“ – 5:07
- „Nije mi ništa“ – 2:42
- „Nama treba ljubav“ – 3:37
- „Boli me kita“ – 3:29
- „Hleba i igara“ – 4:46
- „Iz dupeta u glavu“ – 4:34
- „Mala mala“ – 3:53
- „Draga“ (ft. Neno Belan) [Bonus] – 3:24
Нема коментара:
Постави коментар