Sanjam: 100 najboljih domaćih rok balada

Mersad Berber, Profil sa starom razglednicom

U jednoj reklami za Heineken, snimljenoj pre petnaestak godina, dva mladića uživaju na koncertu fikcionalnog hard rok benda. Jedan od njih svoju flašu piva spušta na zemlju da bi aplaudirao, a onda se, u trenuku kada bend počne da izvodi neku baladu, saginje da je podigne. U mraku ne uspeva da je vidi, pa pali upaljač; da bi mu pomogao, to čini i njegov prijatelj. Kada se usprave i osvrnu oko sebe, vide da se nalaze u moru plamičaka, podignutih ruku sa upaljačima. Tako se 15. jula 1978. (kako reklama kaže) rodio jedan od velikih fenomena rok kulture.

Uloga Heinekena u stvaranju nekada – nekada, jer se taj fenomen u međuvremenu upokojio – neizostavnog elementa živog izvođenja tzv. power balada nije dokazana, ali zato o razvoju rok balade imamo mnogo pouzdanije podatke. Balada svoj naziv duguje srednjovekovnim francuskim pesmama sa narativnim tekstom uz koje se igralo (fr. ballare – plesati). Tekst tradicionalne balade obično opisuje neki događaj iz mita ili legende, počesto sa tragičnim završetkom; tako balada u našoj narodnoj književnosti predstavlja epsko-lirsku pesmu o nekom tragičnom mitskom ili istorijskom događaju, često obojenu tajanstvenošću i jezovitošću (nasuprot lakoj i vedroj romansi). Interesovanje za narodne balade tokom epohe romantizma dovelo je do procvata autorske balade. Sa druge strane atlantika, krajem XIX veka, iz dodira evropske narodne muzike, koju su sa sobom doneli beli doseljenici, i afričke narodne muzike, koju su sa sobom doneli crni robovi, rodio se bluz. Junaci bluz balada obično su bili antiheroji, usamnljenici i borci protiv autoriteta. Otprilike u isto vreme naziv balada počeo je da se upotrebljava za sentimentalne pesme popularne među širokim narodnim masama, da bi se tokom dvadesetih godina XX veka, zahvaljujući Holivudu i Brodveju, balada ustalila kao naziv za pesmu sporog tempa, najčešće ljubavne tematike. Rok balada, nastala pod uticajem džez, bluz i kantri balada, vrhunac popularnosti i istovremeno zapadanje u manirizam doživeće osamdesetih godina prošlog veka, sa pojavom power balada, sentimentalnih pesama raskošnih aranžmana i himničnih refrena.

Njeno Veličanstvo jugoslovenska rok balada rodila se šezdesetih godina XX veka; osim uticaja inostranih rok balada (i posrednog uticaja džeza, bluza i kantrija), ona je bila pod uticajem jugoslovenske tradicionalne i zabavne muzike, te francuske šansone, italijanske kancone i ruskih kanautora – bardova. Ovakva raznovrsnost uticaja, uz političkim prilikama uslovljene specifičnosti razvoja domaće rok scene, visoke zahteve publike i kiritike, te, naposletku, drugačiji temperament publike, dovela je do veće poetičnosti i tematske raznovrsnosti no što je slučaj sa baladama na engleskom jeziku. U poređenju sa najpopularnijim i najznačajnijim rok baladama na engleskom jeziku, najveće domaće rok balade odlikuju se sasvim drugačijim senzibilitetom; mnogi će reći kako presudni činilac predstavlja slovenski patos, te dodati kako nije slučajno što se neke od nakvećih domaćih balada ne bave temom ljubavi, već smrti.

Ovom prilikom nudimo vam listu sto najboljih domaćih rok balada. Kriterijumi za rangiranje pesama bili su vrednost kompozicije, teksta, izvedbe i produkcije, originalnost, uticaj, ono nešto teško opisivo što mora posedovati svaka velika rok balada, te, naravno, lični ukus sastavljača (mada je prilikom sastavljanja ove liste potpisnik ovih redova imao više razmena mišljenja sa prijateljima no prilikom sastavljanja ijedne druge liste ovog tipa). I samom sastavljaču je bilo jako teško da se ograniči na samo stotinu pesama, pa kako bi ovom listom iko osim njega samog mogao biti zadovoljan? Stoga ovu listu – kao, uostalom, i svaku drugu listu ove vrste – treba ponajviše posmatrati kao presek, podsećanje i preporuku – kao tek jedan od bezbroj mogućih izbora najlepših rok balada sa ovih prostora, podsećanje na ogroman broj velikih umetnika koji su delovali i još uvek deluju na našoj sceni, te skretanje pažnje na pesme koje su vam, bez sumnje, poznate, ali kojima do sada iz nekog razloga niste posvetili pažnju koju zasužuju.

100. Zana – „Rukuju se, rukuju“ (Zana, 1989)

99. Merlin – „Uspavanka za Gorana B.“ (Teško meni sa tobom, a još teže bez tebe, 1986)

98. U Škripcu – „Siđi do reke“ (O je!, 1983)

97. Električni Orgazam – „Kapetan Esid“ (Distorzija, 1986)

96. Smak – „Plava pesma“ (Crna dama, 1977)

95. Poslednja Igra Leptira – „Umiru jeleni“ (Grudi moje balkanske, 1986)

94. Boris Novković – „Kuda idu izgubljene devojke (Tamara)“ (Kuda idu izgubljene devojke, 1986)

93. Prljavo Kazalište – „Heroj ulice“ (Heroj ulice, 1981)

92. Irina & Vi – „Mrazevi“ (A krv mi vri, 2002)

91. Stijene – „Ja sam more, ti si rijeka“ (Cementna prašina, 1981)

90. Jakarta – „Orlovi i laste“ (Maske za dvoje, 1984)

89. Riblja Čorba – „Ostani đubre do kraja“ (Kost u grlu, 1979)

88. Viktorija – „Arija“ (Ja verujem, 1990)

87. Vampiri – „Pokloniću joj nebo“ (Be-Be, 1992)

86. Slađana Milošević & Dado Topić – „Princeza s nekog drugog sveta“ (singl, 1984)

85. Massimo Savić – „Samo jedan dan“ (Stranac u noći, 1987)

84. Alisa – „Da li si čula pesmu umornih slavuja“ (Da li si čula pesmu umornih slavuja, 1987)

83. Jura Stublić & Film – „Dom“ (Sunce sja!, 1987)

82. Partibrejkers – „Molitva“ (Kiselo i slatko, 1994)

81. Idoli – „Hajde, sanjaj me, sanjaj“ (Odbrana i poslednji dani, 1982)

80. YU Grupa – „Crni leptir“ (YU Grupa, 1973)

79. Indexi – „Bacila je sve niz rijeku“ (singl, 1974)

78. Denis & Denis – „Voli me još ovu noć“ (Ja sam lažljiva, 1985)

77. COD – „Bijeli bagremi“ (Bijeli bagremi, 1978)

76. Gibonni – „Libar“ (Mirakul, 2001)

75. Parni Valjak – „Jesen u meni“ (Anđeli se dosađuju?, 1987)

74. ITD Band – „Lagano umirem“ (Skidam te pogledom, 1988)

73. Van Gogh – „Zamisli“ (Hodi, 1996)

72. Lačni Franz – „Čakaj me“ (Sirene tulijo, 1987)

71. Josipa Lisac – „O jednoj mladosti“ (Dnevnik jedne ljubavi, 1973)

70. Oliver Mandić – „Govor tvoga tela“ (Probaj me, 1981)

69. Miladin Šobić – „Od druga do druga“ (Ožiljak, 1981)

68. Osvajači – „Možda nebo zna“ (Krv i led, 1990)

67. Viktorija – „Daj, ne pitaj“ (Spavaćeš sam, 1988)

66. YU Grupa – „Dunavom šibaju vetrovi“ (Ima nade, 1988)

65. Bijelo Dugme – „Loše vino“ (Eto! Baš hoću!, 1976)

64. Azra – „Gospodar samoće“ (Sunčana strana ulice, 1981)

63. Dejan Cukić – „Ruža ispod pepela“ (San na pola puta, 1992)

62. Galija – „Skadarska“ (Istorija, ti i ja, 1991)

61. Laufer – „Budi moja voda“ (Lopov Jack, 1992)

60. Zabranjeno Pušenje – „Možeš imat moje tijelo“ (Fildžan viška, 1997)

59. Crvena Jabuka – „Sa tvojih usana“ (Crvena Jabuka, 1986)

58. Branimir Štulić – „Meni se, dušo, od tebe ne rastaje“ (Balegari ne vjeruju sreći, 1990)

57. Daleka Obala – „Noć je prekrasna“ (Daleka Obala, 1990)

56. Divlje Jagode – „Jedina moja“ (Divlje Jagode, 1978)

55. Bajaga i Instruktori – „Iza nas“ (Od bižuterije do ćilibara, 1996)

54. Piloti – „Kao ptica na mom dlanu“ (Kao ptica na mom dlanu, 1987)

53. Đorđe Balašević – „Svirajte mi Jesen stiže, dunjo moja“ (Celovečernji the Kid, 1983)

52. Babe – „Noć bez sna“ (Slike iz života jednog idiota, 1993)

51. Zdravko Čolić – „Zagrli me“ (Ako priđeš bliže, 1977)

50. Riblja Čorba – „Neke su žene pratile vojnike“ (Pokvarena mašta i prljave strasti, 1981)

49. Đorđe Balašević – „Slovenska“ (003, 1985)

48. S Vremena Na Vreme – „Tema Classica“ (S Vremena Na Vreme, 1975)

47. Nikola Vranjković – „Sretenje“ (Zaovdeilizaponeti, 2001)

46. Indexi – „Jutro će promijeniti sve“ (singl, 1969)

45. Prljavo Kazalište – „Tu noć kad si se udavala“ (Lupi petama..., 1993)

44.  Kerber – „Još samo ovu noć mi daj“ (Seobe, 1986)

43. Đorđe Balašević – „Bezdan“ (Bezdan, 1986)

42. Parni Valjak – „Pusti nek traje“ (Uhvati ritam, 1984)

41. Prljavo Kazalište – „Ma kog me boga za tebe pitaju“ (Zlatne godine, 1985)

40. Hladno Pivo – „Ranjeni i ludi“ (Knjiga žalbi, 2007)

39. Galija – „Da li si spavala“ (Daleko je sunce, 1988)

38. Bijelo Dugme – „Jer kad ostariš“ (Bijelo Dugme, 1984)

37. Suncokret – „Prvi sneg“ (Moje bube, 1977)

36. Leb i Sol – „Čuvam noć od budnih“ (Kao kakao, 1987)

35. Bajaga i Instruktori – „Zažmuri“ (Sa druge strane jastuka, 1985)

34. Riblja Čorba – „Lutka sa naslovne strane“ (singl, 1978)

33. Bijelo Dugme – „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude“ (Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo, 1986)

32. Kerber – „Na raskršću“ (Ljudi i bogovi, 1988)

31. Đorđe Balašević – „Kad odem“ (Tri posleratna druga, 1989)

30. Zabranjeno Pušenje (Beograd) – „Ljubav udara tamo gdje ne treba“ (Ja nisam odavle, 1997)

29. Dobrovoljno Pevačko Društvo – „Zemlja“ (Nedelja na Duhove, 1995)

28. Piloti – „Zaboravljeni“ (Zaboravljeni, 1993)

27. Bolero – „Jelena“ (O Jesenjinu, 1988)

26. Parnji Valjak – „Sve još miriše na nju“ (Buđenje, 1993)

25. Bijelo Dugme – „Kad zaboraviš juli“ (Bitanga i princeza, 1979)

24. Prljavo Kazalište – „Ako tražiš nekoga“ (Dani ponosa i slave, 1998)

23. Neverne Bebe – „Dvoje“ (Neverne Bebe II, 1997)

22. Rani Mraz – „Priča o Vasi Ladačkom“ (Odlazi cirkus, 1980)

21. Kerber – „Seobe“ (Seobe, 1986)

20. Bijelo Dugme – „Šta bi dao da si na mom mjestu“ (Šta bi dao da si na mom mjestu, 1975)

19. Galija – „Dodirni me“ (Karavan, 1994)

18. Riblja Čorba – „Dobro jutro“ (Buvlja pijaca, 1982)

17. Bijelo Dugme – „Ima neka tajna veza“ (singl, 1975)

16. Rade Šerbedžija feat. Darko Rundek & Arsen Dedić – „Na nešto me sjeća taj grad“ (Mnoge smo i mnogo voljeli, 1986)

15. Đorđe Balašević – „Ne lomite mi bagrenje“ (Bezdan, 1986)

14. Bajaga i Instruktori – „Rimljani“ (Jahači magle, 1986)

13. Bijelo Dugme – „Pjesma mom mlađem bratu (Iz Niša u proljeće '78)“ (Doživjeti stotu, 1980)

12. Galija – „Burna pijana noć“ (Ipak verujem u sebe, 1982)

11. Bijelo Dugme – „Pristao sam biću sve što hoće“ (Doživjeti stotu, 1980)

10. Azra – „Ako znaš bilo što“ (Filigranski pločnici, 1982)

9. Film – „Mi nismo sami“ (Sva čuda svijeta, 1983)

8. Haustor – „Šal od svile“ (Bolero, 1985)

7. Generacija 5 – „Ti samo budi dovoljno daleko“ (singl, 1979)

6. Indexi – „Sanjam“ (Indexi, 1974)

5. Bijelo Dugme – „Sanjao sam noćas da te nemam“ (Eto! Baš hoću!)

4. Time – „Da li znaš da te volim“ (Time II, 1975)

3. Bijelo Dugme – „Ako možeš zaboravi“ (Uspavanka za Radmilu M., 1983)

2. Riblja Čorba – „Kad hodaš“ (Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju, 1984)

1. Bijelo Dugme – „Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“ (Bitanga i princeza, 1979)

(Balkanrock.com, 14. februar 2016)

Takvim sjajem: 10 najlepših obrada pesama Arsena Dedića

Čak i oni koji nisu skloni da se slože sa Radomanom Kanjevcem da su najznačajniji pesnici XX veka oni koji su svoje pesme i pevali, slažu se da će Arsen Dedić ostati upamćen kao jedan od najvećih pesnika jezika koji se danas zove srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski; veliki liričar i verni hroničar, kabaretist i bespoštedni satiričar, ljubimac vlastodržaca uvek oštre žaoke, klasični kompozitor, šansonjer i roker, akademski muzičar koji je svoje naslednike prepoznao među pesnicima rokenrol provenijencije i pružio im ruku, maestro čije pero nije nimalo otupelo tokom pet decenija provedenih na sceni. Reći da je njegovim odlaskom kultura ovih prostora mnogo izgubila bilo bi odviše bledo.

U znak sećanja na velikog umetnika nudimo vam listu deset najlepših obrada Dedićevih pesama, svojevrsni Tribute to, verujući da nema veće počasti za jednog umetnika od one koju svojim delom mogu izarziti drugi umetnici.

10. Massimo Savić – „Ne plači“ (Vještina, 2004)

Pesmu „Ne plači“, koju su Dedić i Bisera Veletanlić 1971. godine u alternaciji izveli na festivalu Beogradsko proleće, i koju će ubrzo nakon toga na ploči objaviti i Dedić i Veletanlićeva, u izvođenju Massima Savić odenuta je u savremenije pop ruho, uz zadržavanje fine šansonjerske patine.

                                                                                      

9. Branimir-Džoni Štulić – „Moderato Cantabile / Kuća pored mora / Okus soli“ (2011)

Pre dve dencenije Štulić je objavio obradu Dedićeve „Moderato Cantabile“ na albumu Anali, a pre nekoliko godina je na svom zvaničnom YouTube kanalu objavio medli sačinjen od pesama „Moderato Cantabile“, „Kuća pored mora“ i „Okus soli“, kojima je dao svoj osobeni pečat balkanskog rokenrol šansonjera.

8. Viktorija – „Ako priđeš bliže…“ (Ja znam da je tebi krivo, 1995)

Pesma „Zagrli me“ izvorno je objavljena 1977. na albumu Zdravka Čolića nazvanom po stihu iz njenog refrena, Ako priđeš bliže; sam Dedić je svoju verziju snimio dve godine kasnije, na albumu Rimska ploča. I iako Dedić nije bio originalni izvođač ove pesme, ona je kao asocijacija na pomen njegovog imena ravnopravna sa „Okusom soli“, „Moderatom Cantabile“ ili „Tvojim nježnim godinama“; pritom, „Zagrli me“ predstavlja jednu od rok pesama sa ovih prostora sa najvećim brojem obrada. Kada jednom čujete ovu divnu baladu otpevanu jedinstvenim glasom Snežane Mišković, biće vam teško da zamislite žensku varijantu pesme ikako drugačije.

7. Zabranjeno Pušenje – „Takvim sjajem“ (Hodi da ti čiko nešto da, 2006)

Po mišljenju mnogih, najlepša verzija pesme „Takvim sjajem“ je ona zabeležena na ploči Arsen & Bora Čorba Unplugged '87.; kada su Dedić i Đorđević pesmu otpevali u duetu, malo ko je slutio da bi ono što je, svakako, predstavljalo vrhunac čuvenog koncerta u Pozorištu na Terazijama godinama kasnije moglo poprimiti snažnu simboliku – mnogi su, naime, uočili da se stihovi pesme (naročito otpevani glasovima jednog od najzančajnijih hrvatskih i jednog od najznačajnijih srpskih pesnika druge polovine XX veka) deceniju-dve kasnije mogu čitati kao priča o vremenu nakon smrti jedne zemlje; među njima je, svakako, bio i Sejo Sexon, koji je verziju pesme koju je snimio sa svojim bendom, slučajno ili ne, na albumu Hodi da ti čiko nešto da stavio odmah nakon pesme „Laku noć, stari“.

6. Đorđe Balašević – Zagrli me (osamdeset i neka)

Kada su, početkom osamdesetih, Đorđe Balašević i Arsen Dedić gostovali u jednoj emisiji, Balašević je, uz duhovitu „Pesmu Arsenu“, izveo i „Zagrli me“, a Dedić je zauzvrat izveo Balaševićevu „Život je more“ (koju će 1985. i snimiti na albumu Kantautor). Čarolija uhvaćena na tim snimcima lošeg kvaliteta tako je snažna da moramo žaliti što nikada nije došlo do zajedničkog nastupa Dedića i Balaševića nalik na one Dedića i Đorđevića u Pozorištu na Terazijama i Dedića, Đorđevića i Predina na MESAM-u.

5. Zvijezde – „Takvim sjajem“ (Pravovjerni plesači, 1986)

I dok je verzija „Takvim sjajem“ Zabranjenog Pušenja sačuvala dosta od izvornog senzibiliteta pesme, u izvođenju Zvijezdi pesma je odenuta u ruho čvrstog gitarskog rok komada, izvrsno aranžiranog i otpevanog.

4. Dušan Prelević – „O, mladosti“ (Ja, Prele, 1996)

Bluz aranžman i napukli glas Dušana Prelevića predstavljale savršeno pristaju jednoj od najlepših pesama iz Dedićevog opusa.

3. Studijski orkestar Zorana Simjanovića – „O, mladosti“ (Jagode u grlu, 1985)

Tamburaška verzija pesme „O, mladosti“ predstavlja savršenu zvučnu podlogu za završne kadrove filma Jagode u grlu Srđana Karanovića; aranžmanom Zorana Simjanovića fina melanholija pesme podcrtana je na jedan sasvim nov način.

2. Rade Šerbedžija & Miroslav Tadić – „Djevojka iz moga kraja“ (Imam pjesmu za tebe, 2008)

Prekrasna, minimalistička verzija „Djevojke iz moga kraja“ koju su snimili Rade Šerbedžija i Miroslav Tadić vizuelno je izvrsno uobličena kroz spot sa Brankom Katić u ulozi „djevojke iz starog kraja“, spot kojim i ova pesma, nakon svega što se događalo, poprima sasvim novo značenje.

1. Dejan Cukić – „Ono sve što znaš o meni“ (San na pola puta, 1991)

U verziji „Ono sve što znaš o meni“ Dejana Cukića, besprekorno otpevanoj i odsviranoj, svedenijoj od orignala, postignuta je prava razmera naročitog sentimenta i očuvanja senzibiliteta izvora.

(Balkanrock.com, 20. avgust 2015)

U širokom svijetu: Top 15 domaćih pesama o emigrantima

Uroš Predić, Hercegovački begunci

Samo od početka ove godine sa Bliskog Istoka i iz Afrike na teritoriju Evropske unije je bežeći od nemaštine, gladi i rata kročilo više od 100.000 ljudi. Dok oni sa juga očajnički pokušavaju da u prenakrcanim plovilima dopru do Lampeduze, ostrva u sastavu Italije i dela Evropske Unije najbližeg obali Libije, oni sa istoka se u kolonama kreću preko Male Azije i Balkana, odlučni u nameri da se dokopaju Zapadne Evrope.

I dok mnogi o najvećoj izbegličkoj krizi nakon Drugog svetskog rata već sad govore kao o novoj Velikoj seobi naroda, države Evropske unije pokušavaju da nađu rešenje protiv ilegalnog krijumčarenja migranata (čitaj: protiv migranata), a među njihovim stanovništvom raste ksenofobija, na kartu koje igraju političari, pa i vlade pojedinih evropskih zemalja. U svom bekstvu od siromaštva, progona i razaranja, stotine iseljenika izgubilo je živote – tako je u samo četiri meseca, na putu od severne obale Afrike do Lampeduze stradalo 1600 ljudi. (Miljenko Jergović je nedavno zapisao: „Otočić Lampedusa, do kojeg doplutaju sretnici, spomenik je europske savjesti. Preživi li Europa – ili bolje rečeno, preživi li ideja njezina ujedinjavanja – na Lampedusu će se voditi đačke ekskurzije, jednako kao u Auschwitz. Da se djeca uče sramu, a odrasli da ponavljaju: nikad više, nikad više… Koliko je desetina tisuća utopljenih?“)

Čini se – ili bi mi bar tako volimo da mislimo – da, i pored sporadičnih incidenata, migranti u Srbiji nailaze na nešto topliji prijem nego u drugim zemljama na svom putu. Valjda je to zato što su stanovnicima ovih prostora dobro poznate strahote rata, beda i prisiljenost da se dom napusti u potrazi za boljim životom. Iseljeništvo je, naročito tokom poslednje decenije prošlog veka, predstavljalo plodnu temu za brojne domaće rock autore; tako su čitavi albumi, poput Nedelje na Duhove Dobrovoljnog Pevačkog Društva, I.D.-a Nikole Čuturila ili Ja nisam odavle beogradskog Zabranjenog Pušenja imali su za lajtmotiv temu emigracije.

Ovom prilikom vam nudimo listu od petnaest najboljih domaćih pesama na temu izbeglištva i iseljenjištava. Najpotresnije pesme na ovu temu, svakako, napisali su oni muzičari koji su i sami bili prinuđeni da žive daleko od doma, ali ništa manje vredne pažnje nisu ni pesme onih koji su gledali kako njihovi prijatelji odlaze napuštaju dom u potrazi za normalnim životom.

15. Dža ili Bu – „Zemlja nojeva“ (Strašni sud, 1995)

„Zemlja nojeva“ predstavlja autentično svedočanstvo o vremenu u kome je nastala. Ona je vešto uhvatila bez i rezignaciju pred utiskom da je otiš'o svak' ko valja – neki vani, a neki ka nebu – i da su u u zemlji ostali samo oni sa glavom duboko zarivenom u pesak.

14. Orthodox Celts – „Far Away“ (Green Roses, 1999)

Iako „Far Away“ – i tekstualno i muzički – asocira na milione kojim su krajem XIX i početkom XX veka potražili sreću u Novom svetu, ona lako može biti pesma svih onih koji su, idući trbuhom za kruhom, napustili svoj dom i voljene, čvrsto rešeni, ili bar ubeđeni da će im se jednog dana vratiti.

13. Đorđe Balašević – „Sevdalinka“ (Devedesete, 2000)

Balaševićeva „Sevdalinka“ ulazi u red najlepših pesama o rasutima nakon plamena, crnim senkama u ljudima i povratku „kući, u tuđinu“.

12. Milan Delčić Delča – „Kako da odem“ (S' jezikom u usta, 1997)

„Kako da odem“ je pesma sa raskršća, o dilemi pred kojom su se tokom devedesetih nalazile desetine hiljada ljudi, trenutku u kome valja prelomiti: kako otići a ostati, kako krenuti a ne okrenuti se?

11. Sharks, Snakes & Planes – „Mi plovimo jugom“ (Nebeska mehanika, 2013)

Svakako najbolji komad grupe Sharks, Snakes & Planes, mračna, na momente jezovita „Mi plovimo jugom“ može se čitati kao pesma iz vremena i prostora jasno određenog, ali i kao svevremena pesma svih izbeglih sa zgarišta snova u staklene grobnice.

10. Momčilo Bajagić Bajaga – „Moji drugovi“ (Ni na nebu ni na zemlji, 1994)

„Moji su drugovi“ ulazi u red pesama potresnih koje su, na neki neobjašnjiv način, široke narodne mase doživele kao neobično vesele. Tako je pesma koju je Bajagić napisao inspirisan susretima sa bivšim Jugoslovenima koje su ratovi rasuli po meridijanima postala ultimativni kafanski hit i povod za „vozić“ na svim vrstama veselja; valjda su samo oni koji su malo bolje oslušnuli stihove reagovali kao Stole (Branislav Lečić) u Ni na nebu ni na zemlji: „U, jebote, od ovoga može da se rikne.“

9. Marčelo – „Pismo bratu“ (De Facto, 2003)

Marčelo je u „Pismu bratu“, kao i u najvećem delu svog opusa, glas generacije onih iz osamdeset i neke; kroz komadiće sećanja Marčelo je ispripovedao priče hiljada koje su linije na atlasu razdvajaju od voljenih.

8. Darko Rundek – „U širokom svijetu“ (U širokom svijetu, 2000)

Nije izvesno da li je „U širokom svijetu“ nastala tokom godina Rundekovog boravka u Parizu, tek, u desetak stihova podcrtanih akustičnim instrumentima majstorski je sažeta sva teskoba života u širokom svetu.

7. Arsen Dedić, Zoran Predin & Bora Đorđević – „Domovina“ (Svjedoci priče, 1989)

U pravu je Zoran Tučkar kada veli da je „Domovina“ – sa stihovima slovenačkog pesnika Janeza Menarta, koje je na srpskohrvatski prepevao Dedić – objavljena na zajedničkom albumu Arsena Dedića i Zorana Predina, Svjedoci priče, u svojoj biti samo „zbirka nostalgičnih misli trojice putnika koji su se našli u Parizu“. Pa ipak, kako sam Tučkar primećuje, otpevale su je „osobe bogate pjesničke imaginacije i senzibiliteta“ u, kako sam Dedić reče, „posljednjoj godini prije raskola“, pri čemu se naročito težilo tome da to bude „trio SHS, kako je inače i počelo“, kako reče Dedić. Tako Menartovi stihovi poprimaju sasvim novu dimenziju, a ova pesma izvrsno funkcioniše kao ona tačka u kulturi ovih prostora na kojoj ideja jugoslovenstva biva zaokružena i odložena. „Domovina“, ostavimo li po strani sva značenja koja reči pesme poprimaju danas, nikako ne može biti tek skup opservacija trojice iseljenika i „baš ništa više“.

6. Zabranjeno Pušenje (Beograd) – „Od istorijskog AVNOJ-a“ (Ja nisam odavle, 1997)

Tema izbeglištva se provlači kroz čitav album Ja nisam odavle, jedini koji je, nakon prestanka izvornog Pušenja sa radom, dr Nele Karajlić snimio pod firmom „Zabranjeno Pušenje“. Izvrsna naslovna numera, koju je najvećim delom otpevao Dejo Sparavalo, predstavlja krik čoveka bez ikog dragog u gradu bez praštanja, no pesma „Od istorijskog AVNOJ-a“ još je uspelija: ona objedinjuje motiv iseljeništva i kraha ideala i predstavlja jedno od velikih umetničkih dela o jednoj epohi u istoriji Balkana.

5. Zabranjeno Pušenje – „U gradu gdje nisam rođen“ (Muzej revolucije, 2009)

Motiv izbeglištva zauzima značajno mesto i u opusu Seja Sexona nakon obnavljanja Zabranjenog Pušenja; njegova svakako najuspelija pesma sa ovakvom tematikom je melanholična „U gradu gdje nisam rođen“. Citat iz „Exodusa“ Boba Marleya izvesno podcrtava činjenicu da je lirski subjekt jedan od stotina hiljada stanovnika umivenih, uređenih gradova koje noćima guši žal za rodnim gradom.

4. Nikola Čuturilo Čutura – „Vrati se“ (I.D., 1997)

Neposredno pred početak ratnih sukoba 1991. godine, Nikola Čuturilo Čutura je na dve nedelje otišao u London, ne sluteći da će se njegov boravak u Velikoj Britaniji pretvoriti u višegodišnju emigraciju. Radeči kao barmen, izbacivač, menadžer muzikčkog kluba, telefonski operater, i naposletku direktor jednog kol centra, Čuturilo je nalazio vremena i da nastupa – sa Dušanom Kojićem Kojom i Bojanom Pečarom je osnovao bend Lost Children, koji je u čuvenom Marqueeu svirao obrade pesama domaćih progresivnih bendova – i da komponuje pesme za svoj četvrti studijski album, I.D., snimljen u Londonu sa britanskim muzičarima. Njegovo dotad najzrelije – i muzički najčvršće – ostvarenje bilo je nabijeno gorčinom. Pesma „Vrati se“, jedan od najsjajnijih bisera u Čuturinoj karijeri, mogla bi se uzeti za programsku kada je o albumu reč; ona izvrsno hvata rastrzanost iseljenika između doma koji nikada više neće biti što je bio i novog sveta koji nikad ne može sasvim postati domom.

3. Darko Rundek – „Kurdistan“ (Plavi avion, 2010)

Darko Rundek je, više no ijedan domaći rock pesnik, pesnik sveta; a potom, on je prvenstveno pesnik trećeg sveta. Svaka njegova pesma sa oboda blistavijeg, srećnijeg sveta pripoveda o milionima istih ili sličnih sudbina. Takav je slučaj i sa prekrasnim „Kurdistanom“, čiji lirski subjet, i pored jasne geografske odrednice, može biti bilo koji begunac od strahota rata koji se zaklinje da će se jednog dana vratiti sa niskom bisera za svoju dragu.

2. Bajaga i Instruktori – „Rimljani“ (Jahači magle, 1986)

Stihovi bravurozne balade „Rimljani“ predstavljaju jedan od poetskih vrhunaca Momčila Bajagića Bajage. Peca Popović je zapisao da su se  „u kratkom periodu od deset meseci [...] izuzetne ličnosti oglasile pesmama koje otvaraju sličnu tematiku“ – Bajaga je objavio „Rimljane“, Bora Đorđević „Pogledaj dom svoj, anđele“, a Đorđe Balašević „Ne lomite mi bagrenje“. „Mislim da ta koincidencija, taj visoki domet nacionalne odgovornosti, nije slučajnost, mada se o tome retko pisalo“, piše Popović. Takav epski narativ se, zbog senzibiliteta (ali i zbog pedigrea), od Bajagića mogao manje očekivati no od gorepomenute dvojice autora; njegovim uvođenjem u svoju poeziju on je ispunio jedan od nužnih preduslova da bi se na ovim prostorima bilo proglašenim „pravom pesnikom“.

1. Kerber – „Seobe“ (Seobe, 1986)

U recenziji jednog navrat-nanos skrpljenog Best of izdanja Kerbera, moj prijatelj Zli Hadžo sjajno je primetio kako su „Seobe“, uz „Rimljane“ i „Ne lomite mi bagrenje“ Đorđa Balaševića, „jedna od tri velike pjesme koje su te iste godine imale Kosovo kao temu“. Najverovatnije je da su tekstopisca Duška Arsenijevića, starog saradnika Kerbera, inspirisali događaji na Kosovu, no u ovoj pesmi istorijski kontekst nije čak ni ovlaš naznačen. Zato se ova epski široka balada, jedna od najvažnijih pesama u istoriji jugoslovenskog rocka, savršeno otpevana, odsvirana, aranžirana i producirana, može čitati i u istorijskom ključu, ali i kao pesma svih velikih pokreta naroda, gašenja ognjišta i ostavljanja starih pesama i grobova predaka za sobom.

(Balkanrock.com, 28. jul 2015)

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1968. godine

Ako bismo želeli da 1968, jednu od najburnijih godina u istoriji čovečanstva, simbolički predstavimo jednom fotografijom, mogli bismo se, iz obilja čuvenih fotografija, odlučiti za onu na kojoj američki crni atletičari Tommie Smith i John Carlos, osvajači zlatne i bronzane medalje na trci na 200 metara na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, na ceremoniji dodele medalja drže visoko podignute pesnice. Zbog ovog gesta protesta protiv rasizma Smith i Carlos su udaljeni sa Igara, da bi ih kod kuće dočekale uvrede i pretnje smrću, dok je osvajač srebrne medalje, Australijanac Peter Norman, koji je, u znak podrške dvojici američkih kolega, na reveru poneo značku Olimpijskog projekta za ljudska prava, u svojoj domovini naišao na osudu javnosti.

Te, 1968. godine širom planete milioni pesnica su visoko podignuti u protestima protiv rata, nuklearnog naoružanja, političke represije, rasizma i socijalne nejednakosti. Protestvuje se u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Kanadi, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Švedskoj, Sovjetskom Savezu, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Jugoslaviji, Meksiku, Brazilu, Jamajci i Japanu; ulicama Vašingtona maršira pola miliona a ulicama Pariza milion ljudi. U većini zemalja (uključujući i Jugoslaviju) dolazi do krvavih sukoba demonstranata i policije. Ubistvo Martina Luthera Kinga izaziva talas nasilnih protesta u 115 američkih gradova. Jugoslovenski studenti se bune protiv društvene nejednakosti, birkoratije i stanja na univerzitetima; protesti se prekidaju kada Tito kaže da su „studenti u pravu“. Godina 1968. je i najkrvavija godina Vijetnamskog rata. Epilog pokušaja liberalizacije sistema u Čehoslovačkoj od strane Alexandera Dubčeka bila je sovjetska invazija. Izvršen je atentan na američkog senatora Roberta F. Kennedya. Nauru, Mauricijus, Svazilend i Ekvatorijalna Gvineja stiču nezavisnost. Univerzitet Yale otvara vrata prvoj generaciji studentkinja. Yuri Gagarin gine u avionskoj nesreći. Dolazi do dve eksplozije bombi u Beogradu, jedne u bioskopu „20. oktobar“, a jedne na Glavnoj železničkoj stanici; poginula je jedna osoba, a više desetina je povređeno; za napade je optužena ustaška emigracija.

Te godine umiru Marcel Duchamp i John Steinbeck. Valerie Solanas ranjava Andya Warhola hicem iz pištolja. Philip K. Dick objavljuje roman Sanjaju li androidi električne ovce?, a Dragoslav Mihailović Kad su cvtetale tikve. U Britaniji je ukinuta pozorišna cenzura. Oskara za najbolji film osvaja Oliver! Carola Reeda. Kubrick snima Odiseju u svemiru 2001, Schaffner Planetu majmuna, Polanski Rozmarinu bebu, Saks Neobičan par, Vadim Barbarelu, Leone Bilo jednom na Divljem zapadu, Romero Noć živih mrtvaca, Herzog Znake života, Jodorowsky Fando i Lis, Aleksandar Petrović Biće skoro propast sveta a Makavejev Nevinost bez zaštite. Na filmu debituju Malcolm McDowell, Timothy Dalton, Goldie Hawn i Barbra Streisand.

Iste godine mjuzikl Kosa je prvi put prikazan na Brodveju. Elvis Presley se, nakon sedam godina, vraća živim nastupima. Beatlesi objavljuju „Beli album“, rade muziku za animirani film Žuta podmornica i pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Apple Records. David Gilmour zamenjuje Syda Baretta u Pink Floydu i grupa objavljuje A Saucerful Of Secrets. Rolling Stonesi objavljuju Beggars Banquet, Doorsi Waiting For The Sun, The Jimi Hendrix Experience Electric Ladyland, Cream Wheels Of Fire, Aretha Franklin Lady Soul, Johnny Cash At Folsom Prison, Big Brother & The Holding Company Cheap Thrills, The Velvet Underground White Light/White Heat, Jeff Beck Group Truth, Van Morisson Astral Weeks, a The Zombies Odessey And Oracle. Svoje prvence objavljuju George Harrison, Neil Young, Deep Purple, Creedence Clearwater Revival, T. Rex, Soft Machine, Fleetwood Mac, Jethro Tull, Steppenwolf, Joni Mitchell, Free, The Band, James Taylor, Randy Newman, Family, The Electric Flag, Dr. John, The Move, Blood, Sweat & Tears, Iron Butterfly, Status Quo, Steve Miller Band, Traffic, Three Dog Night, Spirit, Quicksilver Messenger Service, The United States of America, Blue Cheer i Taj Mahal. Sa radom prestaju Cream, The Yardbirds, Buffalo Springfield, The Zombies i The Righteous Brothers. Doo-wop pevač Frankie Lymon umire od prevelike doze heroina, a R&B pevač Little Willie John umire u zatvoru, u kome čeka suđenje za ubistvo, od srčanog udara. Osnovane su grupe Led Zeppelin, Black Sabbath, Yes, Rush, Can, Nazareth i Amon Düül II.

Te godine Grupa 220 objavljuje Naše dane, prvi LP u istoriji jugoslovenske rock muzike. U Ateljeu 212 postavljena je Kosa; beogradska postavka Kose je prva u jednoj socijalističkoj zemlji i četvrta u svetu. Indexi objavljuju hitove „Jutro će promijeniti sve“ i „Ako jednom budeš sama“, a Ivica Percl hit „Stari Pjer“. Debi izdanja objavljuju Džentlmeni, Daltoni, Uragani, splitski Delfini, Elektroni i Bele Vrane. Osnovani su sastavi Korni Grupa, Ambasadori, Porodična Manufaktura Crnog Hleba, Vojvođanski Bluz Bend i Dogovor Iz 1804. Solo karijere započinju Josipa Lisac, Jadranka Stojaković i Ibrica Jusić. Na koncertu Silueta u Sarajevu izbijaju neredi, a na konceru u Novom Sadu grupa se tuče sa publikom. Roboti nastupaju na Međunarodnom pop festivalu u Rimu zajedno sa grupama Pink Floyd, Ten Years After i Traffic.

10. Otis Redding – (Sittin' On) The Dock Of The Bay

Na čuvenom Monterey Pop Festivalu, održanom u junu 1967. godine, nastupale su tadašnje perjanice rocka, većina njih u manjoj ili većoj meri povezana sa hipi pokretom. Na insistiranje promotera Jerrya Wexlera, poziv da učestvuje na festivalu dobio je i soul pevač Otis Redding, koji je do tada nastupao pretežno za crnu publiku. Praćen grupom Booker T. & the M.G.'s (koja je svirala na više njegovih ploča), Redding je zadobio simpatije više desetina hiljada mladih hipika. Booker T. Jones svedoči: „To što smo bili uključeni u to je zaista bila neka vrsta fenomena. Da smo bili tamo? Sa tim ljudima? Zaista su nas prihvatili i to je nešto što je zaista dirnulo Otisa.“ Sa novom energijom koju mu je ulilo ovo iskustvo, Redding je u avgustu, sedeći na jednom splavu na morskoj obali u kalifornijskom gradiću Suasalitu, počeo da piše stihove melanholične balade „(Sittin' On) The Dock Of The Bay“. Pesmu je završio uz pomoć svog starog saradnika, Stevea Croppera, gitariste Booker T. & The M.G.'sa. Snimanje pesme završeno je 8. decembra 1967. Bila je to poslednja pesma koju je Redding snimio. Dva dana kasnije poginuo je u avionskoj nesreći. Mali avion, kojim su Redding i pet članova njegovog pratećeg sastava, Bar-Kaysa, putovali na koncert u Medisonu, pao je u ledene vode jezera Monona u blizini grada. Od svih putnika i članova posade samo je trubač Ben Cauley ostao živ. „(Sittin' On) The Dock Of The Bay“ je objavljena posthumno, u januaru 1968, popevši se ubrzo na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Pesmu su obrađivali Cher, Percy Sledge, Sam & Dave, Sammy Hagar i Pearl Jam.

9. The Zombies – Time Of The Season

U trenutku kada se drugi album sentolbanških „Zobmija“, Odessey And Oracle (koji je, za razliku od prvenca Zombiesa, kojim dominira britansko viđenje rhythma & bluesa, bio okrenut psihodeliji), pojavio na tržištu, u proleće 1968, Zombiesi su već bili prestali sa radom, razočarani nemogućnošću da ponove uspeh svog debi singla, „She's Not There“. Da su i dočekali na okupu objavljivanje svog drugog albuma, reakcije na koje je on naišao teško da bi ih ubedile da nastave sa radom – album je neposredno po objavljivanju naišao na mlak prijem (mada se danas smatra jednim od najznačajnijih albuma u istoriji rocka). Ni prvi singl sa albuma, „Butcher's Tale“, nije doživeo veći komercijalni uspeh, i malo je falilo da izdavač, Columbia Records, sasvim digne ruke od ovog albuma. Međutim, na insistiranje Ala Koopera, u to vreme Columbiinog lovca na talente, kao singl objavljena je i pesma „Time Of The Season“, čiji su stihovi bili inspirisani letom ljubavi. Pesma se početkom 1969. popela na treće mesto Billboardove Hot 100 liste i probudila ponovno interesovanje publike za grupu. Pojedini beskrupulozni menadžeri su to iskoristili, pa je sastavljeno nekoliko „lažnih“ Zombiesa koji su izvodili pesme onih „pravih“, koji se nisu ponovo okupili sve do 1997. godine. „Time Of The Season“ ostala je je upamćena kao jedna od pesama koje su obeležile pozne šezdesete i na efektan način izrazile duh jednog vremena, te je korišćena u brojnim filmovima čija je radnja smeštena u ovu epohu. Pesmu su obrađivali Argent (koji je osnovao bivši „Zombi“ Rod Argent), The Guess Who, Dave Matthews Band i America.

8. Iron Butterfly – In-A-Gadda-Da-Vida

„Hej, Mardž, sećaš li se kako smo se mazili uz ovu himnu?“ – Homer Simpson

Prvi album „Gvozdenog leptira“ iz San Dijega doneo je jednostavne, mahom dvoipominutne pesme. Ali čitavu drugu stranu narednog izdanja grupe zauzela je sedamnaestominutna rock simfonija „In-A-Gadda-Da-Vida“, po kojoj je ceo album poneo ime. Jasno je da je naslov dobijen igranjem „gluvih telefona“ sa prvim stihom („In the garden of Eden“) kao polazištem, mada nikada nije pouzdano utvrđeno kako je do toga došlo (po jednoj verziji priče, pevač grupe, Doug Ingle, je jednom prilikom pod dejstvom alkohola prvi stih otpevao kao „In a gadda da vida“; po drugoj, bubnjar grupe, Ron Bushy, je, kada mu je pijani Ingle saopštio naziv nove pesme, na papiru zapisao ono što je čuo – „In a gadda da vida“). Izgrađena oko jednostavne teme i stihova, pesma je, kaže legenda, snimljena iz prvog pokušaja, kao proba koju su bend i tonci sproveli u iščekivanju da producent stigne u studio. Ponajviše zahvaljujući ovoj numeri, drugi album Iron Butterflya postao je prvi album na tlu Amerike koji je stekao status platinaste ploče. Grupa ovaj uspeh nikada nije uspela da ponovi; svoj poslednji studijski album snimila je 1975. godine, provodeći naredne četiri decenije u brojnim promenama postave, živeći na staroj slavi. No, u istoriju rocka bend se upisao zlatnim slovima – album In-A-Gadda-Da-Vida predstavlja jedan od najprodavanijih rock albuma svih vremena, a naslovna numera ulazi u red pesama koje se bore za titulu Prve heavy metal pesme. Obrađivali su je Boney M., Blind Guardian i Slayer, a Bart Simspon je, jednom od svojih smicalica, naterao građane Springfilda da je horski otpevaju u crkvi.

7. Big Brother & The Holding Company – Piece Of My Heart

Pesmu „Piece Of My Heart“ napisali su Jerry Ragovoy (napisao pesmu „Time Is On My Side“, koju su slavnom učinili Rolling Stonesi) i Bert Berns (napisao „Twist And Shout“, koja je postala hit u izvođenju Isley Brothersa). Pesmu je prvobitno, 1967. godine, snimila gospel i R&B pevačica Erma Franklin, starija sestra mnogo slavnije Arethe. Godinu dana kasnije pesmu je obradio sastav Big Brother & The Holding Company na svom drugom albumu, Cheap Thrills. Pevačica grupe u to vreme bila je  dvadesetpetogodišnja Janis Joplin, koja će desetak meseci nakon objavljivanja albuma napustiti bend i započeti solo karijeru. Erma Franklin je izjavila da, kada je na radiju prvi put čula „Piece Of My Heart“ u izvođenju Big Brother & The Holding Companya, nije prepoznala pesmu. Novinarka Ellen Willis je možda najrečitije govorila o razlikama između dve verzije: „Kada je Franklinova peva, to je izazov: šta god da mi uradiš, neću ti dozvoliti da uništiš moju sposobnost da budem ljudsko biće, da volim. Joplinova, sa druge strane, kao da kaže: sigurno, ako nastavim da trpim ovo, ako nastavim da pružam primer ljubavi i praštanja, sigurno će on shvatiti, promeniti se, uzvratiti onim što sam ja pružila.“ Janis je jednom prilikom izjavila: „Kada sam na sceni, vodim ljubav sa 25.000 ljudi“; emotivni naboj sa kojim je ona izvodila „Piece Of My Heart“, koju su kasnije obrađivali i Bryan Ferry i Sammy Hagar, dobra je potvrda ove izjave.

6. Steppenwolf – Born To Be Wild

„Mrzim to hipi smeće!“ – Deka Simpson

Pesmu „Born To Be Wild“ je napisao pevač Mars Bonfire (pravo ime Dennis Edmonton), nekadašnji član The Sparrowsa, grupe iz koje je iznikao Steppenwolf, i brat tadašnjeg bubnjara Steppenwolfa, Jerrya Edmontona. Bonfire je „Born To Be Wild“, prvobitno zamišljenu kao baladu, nudio raznim bendovima, da bi je na posletku, u jesen 1967. godine, snimio losanđeleski „Stepski vuk“. Pesma je objavljena u leto 1968 – i ostalo je istorija. „Born To Be Wild“ se popela na drugo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala jedna od najznačajnih himni hipi pokreta i svevremena bajkerska himna; proglašavana je prvom heavy metal pesmom (ponaviše zbog stiha „Heavy metal thunder“ – bilo je to prvo pojavljivanje izraza „heavy metal“ u rock stihovima); 1969. se pojavila u filmu Goli u sedlu Dennisa Hoppera, nakon čega je korišćena u bezbroj filmova i televizijskih serija; doživela je mnogobrojne obrade, razume se, najveći broj od strane hard rock i heavy metal izvođača – Sladea, Status Quoa, Blue Öyster Culta, Riota, Ravena (sa Udom Dirkschneiderom), Rose Tattooa, Lizzy Borden, Twisted Sistera, Grim Reapera, Ozzya Osbournea (koji je pesmu otpevao zajedno sa Miss Piggy), Krokusa, Slayera, Doro – te Wilsona Picketa, Ette James, INXS-a, Residentsa, Kim Wilde i drugih.

5. Cream – White Room

„Belu sobu“ su napisali basista Creama Jack Bruce i pesnik Pete Brown (koji su zajedno napisali veći broj pesama Creama; njih dvojica će nastaviti da sarađuju i nakon raspada grupe, na Bruecovim solo albumima). Pesmu je otpevao Bruce, a violu je na snimanju svirao producent Felix Pappalardi (kasnije pevač, basista i vođa hard rock sastava Mountain). „White Room“ se popela „tek“ na šesto mesto Billoardove Hot 100 liste, ali je ostavila neizbrisiv trag u istoriji rocka. Obrađivali su je, između ostalih, Hugh Cornwell i Robert Williams, Jeff Healey, Helloween i Demons and Wizards.

4. The Beatles – Hey Jude

Godine 1968. John Lennon i njegova supruga Cynthia razišli su se zbog afere koju je John imao sa Yoko Ono. Ubrzo nakon toga je usledio razvod, koji je najteže pao petogodišnjem Julianu Lennonu. U pokušaju da uteši dečaka, Paul McCartney (sa kojim je Julian, kako je kasnije sam priznao, bio bliži no sa rođenim ocem) je napisao pesmu „Hey Jules“, ubrzo preimenovanu u „Hey Jude“. Julian je na ovaj događaj zaboravio, i tek dve decenije kasnije saznao da je pesma „Hey Jude“ bila posvećena njemu. U snimanju pesme učestvovao je tridesetšestočlani orkestar sačinjen od klasičnih muzičara. Neki od njih su sa visine razgovarali sa članovima „Buba“, sve dok im McCartney nije rekao: „Da li vi ljudi želite da dobijete svoj jebeni honorar ili ne?“ Kada je na red došlo snimanje pratećih vokala, Beatlesi su pitali članove orkestra da li žele da pljeskaju rukama i pevaju horske deonice. Većina je pristala, za dodatak honoraru, doduše, ali je jedan od članova odbio, rekavši: „Ne dolazi u obzir pljeskam rukama i pevam prokletu pesmu Paula McCartneya!“ Na samom kraju trećeg minuta pesme moguće je čuti nešto za šta se većina slušalaca složila da predstavlja reči „fucking hell“. Dva inžinjera zvuka koja su učestvovala na snimanju pesme tvrde da su oni koji tvrde da je zaista u pitanju psovka, da je te reči izgovorio McCartney, te da je Lennonova ideja bila da se one sačuvaju u finalnom miksu pesme; treći tvrdi da je te reči izgovorio Lennon, i da ih je bilo nemoguće „iseći“ iz pesme. Pesma je objavljena na singl ploči, sa pesmom „Revolution“ na B strani, u avgustu 1968; bilo je to prvo izdanje Apple Recordsa. McCartney je želeo da najavi izlazak pesme na neobičan način, pa je lično na izlogu zatvorenog „Apple Boutiquea“, prvog (i malo uspelog) poslovnog poduhvata Beatlesa, velikim slovima ispisao „Hey Jude / Revolution“. Međutim, kako „Jude“, osim što u engleskom jeziku predstavlja lično ime, na nemačkom znači „Jevrejin“, mnogi su poverovali da je u pitanju antisemitska poruka, pa je izlog već narednog dana razbijen. Ovaj mali incident nimalo nije naškodio pesmi: „Hey Jude“ se popela na vrh top lista u 11 zemalja, držeči rekord za najdužu pesmu na vrhu američkih i britanskih top lista sve do 1993. godine. Iste godine kada je pesma objavljena obradio ju je Wilson Picket; na njegovoj verziji svirao je tada malo poznati studijski gitarista Duanne Allman.

3. Marvin Gaye – I Heard It Through The Grapevine

Pesmu „I Heard It Through The Grapevine“ napisali su autor i producent Norman Whitfield i pevač Barrett Strong. Bila je to njihova prva uspešna saradnja;  njih dvojica će kasnije zajedno napisati i hit „War“ Edwina Starra i postati zaslužni za hitove iz „psihodelične“ faze Temptationsa. Strongu je, navodno, kao početna ideja za nastanak pesme poslužila fraza koja stoji u naslovu i koju je on prvi put čuo kada je 1966. boravio u Čikagu. „Čuti nešto kroz vinovu lozu“ znači čuti glasine; tako je i lirski subjekt pesme načuo nešto o neveri svoje dragane. Pesmu su prvobitno, 1966. godine, snimili Smokey Robinson & The Miracles, ali je Berry Gordy, šef  Motowna, vodeće izdavačke kuće na polju „crne“ muzike, smatrao da je njihova verzija suviše „mekana“. Nakon toga, pesmu je snimio Marvin Gaye, ali je Gordy smatrao da ni ova verzija nije zadovoljavajuća. Pesma je napokon ugledala svetlost dana u nešto drugačijem aranžmanu, u izvođenju Gladys Knight & The Pips, u jesen 1967, popevši se na drugo mesto Billboardove liste. Gaye je svoju verziju objavio 1968, na albumu In The Groove. Njegova verzija je privukla pažnju radijskih disk-džokeja, pa se Gordy konačno odlučio da je objavi kao singl. Krajem 1968, Gayeva verzija se popela na prvo mesto Billboardove liste, provevši tamo šest nedelja i postavši najprodavaniji singl u dotadašnjoj istoriji Motowna. Pesma, koju su kasnije obrađivali i  Creedence Clearwater Revival, Average White Band, The Slits i Tuxedomoon, predstavljala je Gayev prvi veliki uspeh; usledio je hit album M.P.G., a potom i Gayev magnum opus, angažovani koncept-album What's Going On.

2. The Rolling Stones – Sympathy For The Devil

„Stvar je u tome – tu se profesor preplašeno osvrnu oko sebe i pređe na šapat – što sam svemu tome prisustvovao i ja lično. Bio sam i na balkonu kod Pontija Pilata, i u vrtu sam bio kada je sa Kajafom razgovarao, i na kamenom sam platou bio, samo tajno, takoreći inkognito, tako da vas molim da to nikome ne pričate, i da to ostane među nama kao najveća tajna!... Pst...“ – Mikhail Bulgakov, Majstor i Margarita

„Saosećanje za Đavola“ je napisao Mick Jagger, inspirisan Bulgakovljevim romanom Majstor i Margarita (svoj primerak knjige Jagger je dobio na poklon od Marianne Faithfull), te stihovima Charlesa Baudelaira. Jagger je pesmu prvobitno zamislio kao folk komad, ali su, na ideju Keitha Richardsa, u pesmu uvedene zvečke i konga bubnjevi, i pesma je pretvorena u mešavinu sambe i njuorleanskog rhythma & bluesa. Pesma sa Luciferom kao lirskim subjektom, koji govori o ulozi koju je imao u raspinjanju Isusa Hrista, Oktobarskoj revoluciji i Drugom svetskom ratu, kada je objavljena na albumu Beggars Banquet, dodatno je podgrejala tvrdnje (koje su se javile zbog imena prethodnog albuma grupe, Their Satanic Majesties Request) da Stonesi, osim što su nepristojni i nemoralni, propagiraju satanizam. Te tvrdnje mogla je samo pojačati činjenica da se u to vreme grupa okružila neobičnim ljudima: Stonesi su u to vreme drugovali sa Kennethom Angerom, filmskim režiserom i učenikom Aleistera Crowleya – Anger je Jaggera smatrao otelovljenjem Lucifera na Zemlji, što je Jaggeru neobično laskalo – te glumicom i foto-modelom Anitom Pallenberg (u to vreme devojkom Keitha Richardsa i bivšom devojkom Briana Jonesa), koja je praktikovala magijske rituale i imala neobično velik uticaj na Jaggera i Richardsa. O „satanskoj“ prirodi pesme govoriće se mnogo i u godinama, pa i decenijama koje će uslediti; jedna od najpopularnijih urbanih legendi iz istorijata rock muzike je ona po kojoj su Stonesi svirali upravo „Sympathy For The Devil“ u trenutku kada je, na njihovom koncertu na Altamontu 1969, ubijen Meredith Hunter (istina je da su svirali „Under My Thumb“), mada je, dok su izvodili „Sympathy“, izbila tuča. „Uvek se nešto čudno desi kada sviramo ovu pesmu“, rekao je tada Jagger. Naziv pesme iskorišćen je za naziv filma Jean-Luc Godarda o kontrakulturi šezdesetih, u kome su Stonesi odigrali jednu od centralnih uloga. Pesmu su obrađivali Blood, Sweat & Tears, Bryan Ferry, Jane's Addiction, Guns N' Roses, Tiamat, Ozzy Osbourne i naši Laibach.

1. The Jimi Hendrix Experience – All Along The Watctower

Pesmu „All Along The Watchtower“ Bob Dylan je napisao za vreme osamnaestomesečnog oporavka od nesreće sa motorom, koju je doživeo u julu 1966, i objavio na albumu John Wesley Harding krajem decembra 1967. Brojna su tumačenja stihova ove pesme, no većina tumača se slaže da je u njima prisutna parafraza redova dvadesetprve glave „Knjige proroka Isaije“, te ističe njenu neobičnu narativnu strukturu. Među ljudima koji su imali privilegiju da slušaju album John Wesley Harding pre zvaničnog objavljivanja bio je i Jimi Hendrix, pa je samo dve nedelje od pojavljivanja Dylanovog albuma počeo rad na svojoj verziji pesme. Na snimanju je dvanaestožičanu akustičnu gitaru svirao gitarista Traffica Dave Mason, a perkusije gitarista Rolling Stonesa Brian Jones. U septembru 1968. Hendrixova verzija pojavila se na albumu Electric Ladyland. Ubrzo je bila objavljena kao singl – mesec dana pre nego što je na singl-ploči objavljena Dylanova verzija – popevši se „tek“ na peto mesto britanske top liste i 20 mesto Billboardove (što je bio i ostao najveći uspeh jedne njegove pesme na američkim top listama). Dylan je trenutak kada je prvi put čuo Hendrixovu verziju opisao rečima: „Zaista sam bio zapanjen. Bio je tako talentovan, umeo je da u pesmi pronađe neke stvari i da ih sa puno snage razvije. Našao je stvari na koje drugi ljudi ne bi ni pomislili.“ Pesma je korišćena u ogromnom broju filmova i TV serija kada je trebalo ilustrovati šezdesete godine prošlog veka. Nakon Hendrixa svoje verzije su, između ostalih, snimili i U2, Neil Young, Bryan Ferry, Paul Weller, Chris de Burgh, XTC, Jeff Healey, Eddie Vedder sa supergurpom The Million Dollar Bashers i Dejan Cukić (kao „Prolog“, na tribute albumu Divlji med).

(Balkanrock.com, 24. mart 2015)

100 najboljih omota YU rocka

Tekst možete pročitati i galeriju pogledati na ovom linku.

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1966. godine

U 1966. godini broj američkih vojnika u Vijetnamu se popeo na 250.000; širom Sjedinjenih Država, ali i ostatka sveta, protestvuje se protiv rata. Martin Luther King govori protiv rata; na maršu za građanska prava u Čikagu biva pogođen kamenom. Iste godine je ubijen borac za ljudska prava James Meredith i osnovana Partija crnih pantera.

Tokom 1966. Gvajana, Bocvana, Lesoto i Barbados stiču nezavisnost od Velike Britanije. U Kini započinje Kulturna revolucija. Leonid Brezhnev postaje generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a Indira Gandhi premijer Indije. Ubijen je južnoafrički premijer Hendrik Verwoerd, idejni tvorac aparthejda. Haile Selassie posećuje Jamajku i sastaje se sa vođama rastafarijanaca. Luna 9 i Surveyor 1 sleću na Mesec. U Njujorku je osnovan pokret Hare Krišna, a LSD biva proglašen ilegalnim u Sjedinjenim Državama.

Te godine Vatikan odbacuje Index Librorum Prohibitorum. Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova po prvi put će ugledati svetlost dana, u književnom časopisu Moskva, ali u cenzurisanoj verziji. Meša Selimović objavljuje roman Derviš i smrt. Umiru Andre Breton, Ana Ahmatova i Grigor Vitez. Oskara za najbolji film osvaja Zinnemannov Čovek za sva vremena. Tarkovsky snima Andreja Rubljova, Bergman Personu, Pontecorvo Bitku za Alžir, Leone Dobar, loš, zao, Nichols Ko se boji Virdžinije Vulf?, Antonioni Uvećanje, Truffau Farenhajt 451, Allen Šta ima, Tajger Lili?, a Warhol Devojke iz Čelzija. Počinje da se prikazuje televizijska serija Zvezdane staze. Lenny Bruce umire od prevelike doze morfijuma, Montgomery Clift od srčanog udara, Buster Keaton od posledica raka pluća, a Walt Disney nakon neuspešnog oporavka od operacije raka pluća. Na velikom platnu debituju Michael Douglas i Harrison Ford.

Iste godine Beatlesi objavljuju Revolver i održavaju svoj poslednji zvanični koncert, a John Lennon upoznaje Yoko Ono. Bob Dylan objavljuje Blonde On Blonde i počinje da nastupa sa „električnim“ bendom; njegova publika mu zviždi i skandira „Judo“; ubrzo doživljava nesreću sa motorom zbog koje se povlači iz javnosti. Rolling Stonesi objavljuju Aftermath, Beach Boysi Pet Sounds, Simon & Garfunkel Sounds Of Silence, a Yardbirdsi album Yardbirds (poznatiji kao Roger The Engineer). Svoje prvence objavljuju Cream, Frank Zappa & The Mothers Of Invention, Jefferson Airplane, The Mamas & The Papas, The Monkees, Buffalo Springfield, Small Faces, Love, Tim Buckley, The 13th Floor Elevators, The Incredible String Band i The Troggs. Mladi pevač David Jones menja prezime u Bowie. Osnovane su grupe The Jimi Hendrix Experience, Vanilla Fudge, Ten Years After, Slade, Moby Grape, Soft Machine, Barclay James Harvest i Iron Butterfly. Pevač Johnny Kidd gine u saobraćajnoj nesreći, a gitaista  Bobby Fuller umire pod nerazjašnjenim okolnostima. U Luksemburgu je održana jedanaesta Pesma Evrovizije; prvo mesto osvaja austrijski pevač Udo Jürgens, sa pesmom „Merci Chérie“.

Godina 1966. izuzetno je značajna i u istoriji jugoslovenske popularne muzike. Te godine su osnovani sastavi Grupa 220, Novi Fosili, Žeteoci, Mladi Levi, Džentlmeni, Bele Vrane i O'Hare, prvoj Gitarijadi na Beogradskom sajmu prisustvuje više od 10.000 ljudi, pokrenut je Džuboks, prvi jugoslovenski časopis posvećen rock muzici, održana je prva Gitarijada u Zaječaru, a Zlatni Dečaci postaju prvi jugoslovenski bend koji nastupa u Velikoj Britaniji.

10. The Monkees – I'm A Believer

Grupa The Monkees osnovana je 1965. godine na inicijativu filmskih delatnika Boba Rafelsona i Berta Schneidera, koji su želeli da snime seriju o grupi mladih muzičara „koji žele da budu Beatlesi, ali im to ne polazi za rukom“. Da obezbedi pesme koje će Monkeesi izvoditi u seriji angažovan je muzički producent i impresario Don Kirshner, poznat po nadimku „Čovek sa zlatnim uhom“. Tragajući za autorima, Kirshner je zapazio mladog pevača Neila Diamonda, koji je 1965. postigao prvi autorski uspeh sa pesmom „Sunday And Me“, koju je napisao za pop sastav Jay & The Americans. Među pesmama koje je Diamond prodao Krishneru našla se i pesma „I'm A Believer“, koju je Diamond već snimio; dogovor je bio da i Diamond ima pravo da objavi svoju verziju, ali tek nakon što ona postane hit u izvođenju Monkeesa – „izvođenju“ uslovno rečeno, budući da su Monkeesi na početku svoje karijere bili prinuđeni da više vremena posvete glumi i većinu sviračkog posla prepuste studijskim muzičarima. Vedri pop rock „I'm A Believer“, koji su obrađivali The Ventures, Four Tops, Robert Wyatt (na njegovoj verziji svirali su Andy Summers i Nick Mason), Eddie Murphy (za potrebe filma Šrek), Weezer (za potrebe filma Šrek 4: Uvek i zauvek) i naše Elipse, popela se na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Hitovi „I'm A Believer“, „Last Train To Clarksville“, „A Little Bit Me, A Little Bit You“ i „Pleasant Valley Sunday“ načinili su Monkeese zvezdama, pa su članovi grupe odlučili da se, po okončanju emitovanja serije 1968. godine, izbore za pravo na upotrebu imena The Monkees i nastave svoju muzičku karijeru.

9. The Supremes – You Keep Me Hangin' On

Pesmu „You Keep Me Hangin' On“ napisao je čuveni autorski i producentski trio Lamont Dozier-Brian Holland-Eddie Holland, koji je svojim delovanjem bitno uticao na definisanje „Motown zvuka“. Ova pesma, inovativnim rešenjima, poput multitrekinga i gitarskih deonica nalik na Morzeov kod, ulazi u red komada kojima su producenti poput Doziera i braće Holland, Phila Spectora i Georgea Martina sredinom šezdesetih menjali lice popularne muzike. Pesma je dospela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste; obrađivali su je Rod Stewart, Vanilla Fudge i Kim Wilde (dvaput, jednom sama i jednom sa nemačkom pevačicom Nenom).

8. Percy Sledge – When A Man Loves A Woman

Iako su kao autori Sledgeovog prvog hita i jedne od najlepših balada u istoriji popularne muzike potpisani članovi Sledgeovog tadašnjeg sastava, basista Calvin Lewis i orguljaš Andrew Wright, u pisanju pesme učestvovao je i sam pevač. Sledge je, kaže legenda, pesmu posvetio devojci koja ga je ostavila kako bi se posvetila karijeri foto-modela, ubrzo nakon što je dobio otkaz na svom tadašnjem „dnevnom“ poslu. Odluka da svojim prijateljima prepusti sve tantijeme koštala je Sledga stotine hiljada dolara – pesma se ubrzo po objavljivanju popela na prvo mesto Billboardovih Hot 100 i R&B lista i postala prva zlatna ploča Sledgeovog tadašnjeg izdavača, Atlantic Recordsa. Obrađivali su je The Spencer Davis Group, Johnny Rivers, Michael Bolton, pevali su je glumci Bette Midler i Tim Curry, ali nijedna od ovih verzija nije nosila onoliko emotivnog naboja kao Sledgeova.

7. Spencer Davis Group – Gimme Some Lovin'

Pesmu „Gimme Some Lovin'“ napisali su Davis i braća Windwood; Davis i Winwoodovi su jednostavan, efektan rif pozajmili iz pesme „Ain't That A Lot Of Love“, koju je nekoliko meseci ranije snimio američki soul pevač Homer Banks. Pesmu su obrađivali The Kingsmen, Traffic, Raven i Great White, pojavila se u filmu Braća Bluz, a pre nekoliko godina je svetlost dana ugledala verzija koju su još početkom sedamdesetih zajedno snimili R&B/soul sastavi The Supremes i Four Tops.

6. The Byrds – Eight Miles High

Pesmu „Eight Miles High“ napisali su Gene Clark, Jim McGuinn i David Crosby. Tekst pesme inspirisan je putovanjem losanđeleskih „Ptyca“ na turneju po Velikoj Britaniji u avgustu 1965. Muzika je, kaže legenda, bila inspirisana muzikom koju su Byrdsi slušali u autobusu tokom njihove novembarske turneje po Sjedinjenim Državama – albumima Johna Coltranea i Ravia Shankara. Originalnu verziju pesme, koju su članovi sastava smatrali uspelijom, snimljenu krajem 1965, tadašnji izdavač Byrdsa, Columbia Records, odbio je da objavi, zato što nije snimljena u Columbiinom studiju (ona će svetlost dana ugledati tek 1987. godine), pa je grupa početkom 1966. pesmu morala da snimi ponovo. Druga verzija pesme se popela na 14. mesto Billboardove Hot 100 liste; veruje se da pesma nije postigla veći uspeh zbog svoje artističnosti i kompleksnosti, ali pre svega zbog tvrdnji (koje, po kasnijim priznanjima članova grupe, nisu bile sasvim bez osnova) da aludira na uživanje droga. No iako nije postigla veći (mada jeste postigla ogroman) komercijalni uspeh, pesma je, upotrebom elemenata jazza i indijske muzike, ostvarila ogroman uticaj na psihodelični rock, koji se tih godina rađao. Pesmu su obrađivali Golden Earring (koji će po pesmi nazvati svoj peti album), Leo Kottke, Roxy Music, Hüsker Dü i Crowded House.

5. The Troggs – Wild Thing

„Idemo, 'Wild Thing', Divljakuša'!“ – Zoran Miščević

Pesmu „Wild Thing“ napisao je njujorški kantautor Chip Taylor, a izvorno ju je snimio američki sastav The Wild Ones, koji će u istoriji popularne muzike ostati upamćen samo kao originalni izvođač ove numere. Godinu dana nakon što su je Wild Ones snimili, pesmu su garažnom energijom nabili Britanci The Troggs; u njihovom izvođenju pesma o divljakuši je dospela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Nakon Troggsa pesmu su obrađivali i The Kingsmen, The Jimi Hendrix Experience, Jeff Beck, The Runaways, Amanda Lear, X, Cheap Trick i Chimaira, a sami Troggsi su, nakon što je njihova saradnja sa članovima R.E.M-a na albumu Athens Andover 1991. godine probudila ponovno interesovanje za njih, snimili još dve obrade – jednu sa glumcem Oliverom Reedom i igračem snukera Alexom Higginsom, a drugu sa bodibilderom i glumcem Wolfom.

4. Four Tops – Reach Out I'll Be There

Pesmu „Reach Out I'll Be There“ napisao je i producirao trio Dozier-Holland-Holland. Upečatljiva vokalna intepretacija Levia Stubbsa doprinela je tome da ova pesma, koja je provela dve nedelje na vrhu Billboardove Hot 100 liste, ostane upamćena kao jedno od najreprezentativnijih Motownovih izdanja. Obrađivali su je Gloria Gaynor, Diana Ross, Irene Cara, Sweet, Richie Kotzen i naši Oktobar 1864 (kao „Nađi me“).

3. The Beatles – Eleanor Rigby

Kao autori emotivne balade o usamljenosti i susretu do koga nikada ne dolazi potpisani su John Lennon i Paul McCartney, mada je McCartney bio njen glavni autor. On je, po sopstvenom priznanju, glavnu junakinju pesme nazvao po glumici Eleanor Bron, koja je sa Beatlesima glumila u filmu Upomoć!, i bristolskoj prodavnici koja je nosila ime „Rigby & Evens Ltd“. Neobičnu podudarnost predstavlja činjenica da na groblju kraj liverpulske Crkve svetog Petra (gde su se Lennon i McCartney prvi put sreli u leto 1957),  na kome su mladi Lennon i McCartney provodili dane, postoji nadgrobna ploča sa imenom Eleanor Rigby (McCartney je rekao da je moguće da je ime izronilo iz njegove podsvesti kada je pisao pesmu), a još neobičniju činjenica da je, sudeći po nekim istraživačima, i „prava“ Eleanor Rigby vodila usamljenički život. Pesmu su otpevali McCartney, Lennon i Harrison, ali niko od Beatlesa na njoj nije svirao – pesmu je odsvirao gudački oktet sačinjen od studijskih muzičara. Ova pesma predstavlja jedan od kamena međaša u istoriji rock muzike: inventivnim aranžmanskim rešenjima (uvođenje gudačkih deonica) i poetičnim stihovima ona ulazi u red pesama koje su Beatlese i rock muziku usmerile ka eksperimentu i artizmu. Vanilla Fudge, Joan Baez, Ray Charles, Booker T & The MGs, Aretha Franklin, The Four Tops, Rare Earth, John Denver, Shirley Bassey, Chick Corea, Kansas, Hank Marvin, Al Di Meola, Alice Cooper i Tangerine Dream su samo neki od izvođača koji su obrađivali pesmu. Nadgrobna ploča „prave“ Eleanor Rigby postala je važna tačka na turističkoj mapi Liverpula, a 1982. godine pevač, glumac i vajar Tommy Steele, pionir britanskog rocka i prva ostrvska rock 'n' roll zvezda, poklonio je gradu Liverpulu skulpturu koja predstavlja McCartneyovu junakinju.

2. The Rolling Stones – Paint It Black

Pesmu „Paint It Black“ su napisali Keith Richards (muzika) i Mick Jagger (stihovi). Na omotu singl-ploče naslov je, po, kako je Richards tvrdio, odluci izdavačke kuće, bio ispisan kao „Paint It, Black“, što se moglo čitati kao „Oboji, u crno“, ali i kao „Oboji, crnče“. Ovako ispisan naslov izazvao je različite reakcije – „Bilo je nekih čudnih pisama, 'rasnih' pisama. 'Da li u naslovu treba da stoji zapeta? Da li je to poredak sveta?'“, svedoči Richards – mada je u osnovi stihova, po Jaggerovom priznanju, ležao motiv mrtve drage. Sa ovom pesmom, koja se popela na prvo mesto Billboardove liste, sitar (prepoznatljivi rif odsvirao je Brian Jones) na velika vrata ulazi u popularnu muziku (mada su Beatlesi bili ti koji su ga uveli u rock). Pesmu su obrađivali Eric Burdon (dvaput – jednom sa Animalsima, jednom sa grupom War), U2, The Residents, bila je naročito zanimljiva metal sastavima – obrađivali su je, između ostalih, Anvil, W.A.S.P., Rage, The Black Dahlia Murder, Sister Sin i Ministry – a doživela je i obrade na nemačkom („Rot und schwarz“ Karela Gotta), francuskom („Marie-douceur, Marie-colère“ Marie Laforêt), italijanskom („Tutto nero“ Caterine Caselli), španskom („Todo Negro“ Los Salvajesa) i srpskom („U crno obojeno“ Dragana Kojića Kebe).

1. The Beach Boys – Good Vibrations

„Dobre vibracije“ je komponovao Brian Wilson, koji je s početka želeo da pesmu ponudi nekom crnom rhythm & blues sastavu, ali ga je producent David Anderle ubedio da pesmu snimi sa Beach Boysima. Tekst pesme napisao je Mike Love, inspirisan pojavom pokreta dece cveća. Pesmu je otpevao Carl Wilson. Brianova ideja bilo je uvođenje čela, a Loveova uvođenje temerina u pesmu; Brian je inspiraciju za produkciju pronašao u iskustvima sa LSD-em. Pesma je za osnovu imala rhythm & blues, a upotrebom egzotičnih instrumenata (pored čela i temerina korišćeni su i honki-tonk klavir, Hammond orgulje, dupli bas, usna harmonika, čembalo, drombulje i perkusije), neobičnim vokalnim aranžmanima i kompleksnom strukturom odskakala je od dotadašnje R&B produkcije. Ova „džepna simfonija“ je najavila zvučne kolaže kojima će se Brian služiti tokom rada na nikada finiširanom albumu Smile, te anticipirala progresivni rock i psihodelični soul. U vreme snimanja pesma je predstavljala najskuplji singl svih vremena, koštajući Beach Boyse gotovo koliko i čitav album Pet Sounds, koji joj je prethodio. Nisu svi članovi grupe bili oduševljeni njome; neki su verovali da je njen zvuk odviše „moderan“, a u jednom trenutku master trake su misteriozno nestale, da bi se još misterioznije pojavile u Brianovoj kući par dana kasnije. Ipak, pesma se popela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala prvi milionski singl Beach Boysa. Ovako jedinstven komad rock muzike bilo je teško obraditi na zadovoljavajući način, pa su se izvođači poput Cyndi Lauper i Aira radije odlučiali za omaže pesmi. Todd Rundgren je 1976 objavio verziju pesme gotovo u potpunosti vernu originalu. Kada je upitan šta misli o njoj, Brian je rekao: „O, uradio je fantastičan posao, sjajan posao! Veoma sam ponosan na njegovu verziju.“

(Balkanrock.com, 23. oktobar 2013)