Izdavač: Dallas Records
Datum izdavanja: 31. 3. 2016.
Producent: Vladimir Sokačić
Dužina trajanja: 43:40
Žanr:
Rock
Na istočnoj strani Zvijezde nisu velika marka. U tome nikako nisu
usamljeni među zagrebačkim srednjestrujašima supesrednje kategorije (Stijene,
Animatori, ITD Band), mada su drugi uspeli da se bar po jednim hitom ustale na
talasima Radija S i inih naših radio stanica na kojima je – bar što se rok
muzike tiče – vreme stalo negde devedesetpete, a ne mogu se setiti da sam ikada
na nekoj od tih stanica čuo Zvijezde. Istina, Renato Metessi nije uvek bio
majstor rime i metrike, zbog čega su pesme Zvijezda pomalo gubile na
pevljivosti, ama su komadi poput „Koji film sada vrtiš u glavi“, „Zaboravi“,
„Slane usne“, „Mjesto pod suncem“, „Snaga ljubavi“ i, naročito, „Narodna“ imali
dovoljno potencijala da se nađu među nekoliko stotina pesama odlično poznatih i
dragih širokim masama.
Sa druge strane, za najširu publiku prijemčiv zvuk ranih radova Zvijezda
– jer Imitacija života, Mjesto pod suncem, Pravovjerni plesači i Licem
prema nebu predstavljaju ono najznačanjnije, a, bogami, i najvrednije iz
opusa grupe – i pored Metessijevih poetskih aspiracija (pa i uspeha), svakako mora
pomalo odbijati mlade muzičke arheologe, pretežno naklonjene ili panku, ili
metalu, ili rok avangardi. A onda, svaka generacija mladih rokera uglavnom
zahteva svoju rokenrol poetiku, pesme koje će pevati o njihovim mislima,
željama i mukama. Koliko mladom srpskom rokeru iz devedesetineke mogu značiti
pesme grupe koja, zvukom, poetikom i sentimentom, uz Film i ITD Band, ulazi u
red bendova najzagrebačkijih?
No mnogi mladi roker – i onaj koji iz opusa Zvijezda ne zna ni jednu
pesmu, i onaj ko bi ih, sudeći o njima po njihovim albumima iz osamdesetih, odbacio
kao postnovotalasni srednjestrujaški sastav – mogao bi biti prijatno iznenađen
novim album Zvijezda; sa punim pravom možemo govoriti o novom albumu Zvijezda,
ne albumu Renata Metessija objavljenom pod firmom Metessi & Zvijezde, jer
je ovo izdanje snimila originalna postava grupe: uz Metessija tu su gitarista
Branko Kužnar, basista Željko Đeverlija i bubnjar Branko Badanjak. Unekoliko
svedenih, ali izuzetno efektnih aranžmana i izvrsno produciran – za aranžmane i
produkciju bio je zadužen Vladimir Sokačić – album Ljudi od slame predstavlja uspeo spoj tradicionalnog gitarskog
zvuka i savremenih alternativnih stremljenja, tradicionalne novotalasne i
savremene pauer pop plesnosti, radiofoničnog i čvrstog zvuka, angažovanosti i liričnosti.
Komadi „Plešem i pjevam“, „Francesca“, „Shotgun Blues“, „Mi – Avioni od papira“, „Slobodni“ i „Ljudi od slame“ ulaze u red
najuspelijih pesama iz opusa grupe. Pauer pop „Plešem i pjevam“ predstavlja
istinskog naslednika plesnih himni iz prve faze karijere Zvijezda; balada „Francesca“
je na tragu ranih folk motivima obojenih balada „Narodna“ i „Jednom“ (kojima je,
čini se, grupa sredinom osamdesetih – pesmom „Narodna“ sa uspehom, a pesmom
„Jednom“ bez uspeha – pokušala da uskoči na zahuktali sarajevski folk-pop rok
voz), ali je sentimenta sofisticiranijeg, unekoliko čak rundekovskog; energični,
na trenutke gotovo metalizirani zvuk „Shotgun Bluesa“, sa izvrsnim deonicama
Kužnara, sasvim je u skladu sa mračnim tekstom; prekrasna „Mi – Avioni od papira“
postupnim uvođenjem gudača, bubnjeva i hora iz tanane, nežne balade prerasta u
pauer baladu osobitog, balkanskog sentimenta.
Svakako najuspelije komade na albumu predstavljaju protestne pesme
„Slobodni“ i „Ljudi od slame“. „Slobodni“, pesma o slobodi između želja i
mogućnosti, na tragu je najfinije tradicije domaćeg protestnog roka, teški rok
sa trunkom lokalnog kolorita, a „Ljudi od slame“, pesma o ljudima koji troše
naše dane a nisu ništa drugo do strašila za ptice, ulazi u red najboljih
protestnih pesama objavljenih na ovim prostorima poslednjih godina. Briljatno
producirani bubnjevi, koji pesmi daju epski prizvuk, izvrsno se prepliću sa
gudačkim i klavirskim deonicama, koje potenciraju ispovedni ton i potcrtavaju
Metessijevu emotivnu interpretaciju.
Ima na Ljudima od slame i
slabih trenutaka, poglavito u tekstovima. Ni na Ljudima od slame Metessijeva rima nije uvek pravilna niti je
metrika precizna – svakako, to znači da Metessi nije rob zanata, mada pojedine
pesme zbog toga gube na upečatljivosti; a onda, Metessijeve pesničke slike nisu
uvek sasvim uspele. (Uopšte, ako je Metessi-rok pesnik na istočnoj strani
sasvim potcenjen, na zapadnoj strani je pomalo precenjen.) No ovaj teg nikako
ne može pretegnuti nad tasom na koje stavljamo kvalitet kompozicija i poetski
vredne tekstove, izvedbu i produkciju, koji svi zajedno čine Ljude od slame verovatno najboljim
albumom Zvijezda/Metessija & Zvijezda od povratničkog Sjaja i bijede Hollywooda.
Ocena: 3,9/5
Spisak pesama:
- „Jučer, danas,
sutra“ – 4:14
- „Plešem i
pjevam“ – 4:16
- „Meksiko“ –
3:16
- „Slobodni“ –
3:38
- „Amsterdam“ –
3:45
- „Ljudi od
slame“ – 4:28
- „Francesca“ –
4:43
- „Shotgun Blues“
– 5:12
- „Mi – Avioni od
papira“ – 3:16
- „Atmosfera“ –
3:18
(Balkanrock.com, 18, jun 2016)
Нема коментара:
Постави коментар