Stefan Kovačević, frontmen kragujevačkog metal benda Forever Storm, za Balkanrock piše o svojim omiljenim albumima.
Gamma Ray – No World Order (2001)
Gamma
Ray je jedan od predstavnika power heavy zvuka, čiji sam veliki obožavalac.
Osnovao ga je gospodin Kai Hansen, začetnik power metal škole, po odlasku iz
benda Helloween krajem osamdesetih. Ovim poduhvatom dokazao je da želi da
istraje u svojoj nameri, da ne želi da se menja pod pritiskom izdavačkih kuća i
prilika na tržištu. Uspeo je tome izdajući veliki broj kvalitetnih albuma u
proteklih 20 godina, a jedan od mojih omiljenih je No World Order.
Ovo
je možda prvi album uz koji sam počeo da razmišljam o samoj poruci koju bendovi
propagiraju u svojim pesmama. Gamma Ray je bend koji govori o zatočeništvu
čoveka u modernom društvu, o mestu slobodne misli u svetu koji propada. Ovaj
album je njihova verzija budućnosti kojoj vodi uskraćivanje slobode i nemarno
rukovođene resorsima, besciljan napredak tehnologije. Mistično povezan sa tajnim organizacijama Iluminata, za koje neki
veruju da zapravo kontrolišu svet, album govori o politici velikih korporacija
koje svet vode u beznađe. „Introduction“ je
savršen uvod u sam album, a pesme kao što su „Dethrone Tyranny“, „Damn the Machine“ i „New World Order“ su tipični predstavnici njegovog
osnovnog koncepta. Ima i onih kao što je pesma „Eagle“,
koja na jedan specifičan način, povezan sa mračnom tematikom albuma, govori o
slobodi, o begu iz takvog sveta. Pesme „The Heart of the Unicorn“, „Fire Below“ i „Follow Me“ takođe su odlični predstavnici ovog
ostvarenja i dublje zalaze u samu psihologiju nastale situacije. Tu je i jedna
odlična balada koja nosi naziv „Lake of Tears“.
Threshold – Subsurface (2004)
Threshold
je progresivni metal bend iz Engleske, predvođen jako zanimljivim muzičarem
Karl Grumom, vlasnikom Thin Ice studija u kome su snimala poznata imena poput
power metalca Dragonforcea i progresivaca kao što su Yes, John Wetton itd.
Ovaj
bend ima odličnu ideju šta radi, a to se prevashodno odnosi na način kako
enkoduju poruku u svoje pesme. Album Subsurface
odličan je primer ove tvrdnje jer govori o skrivenim namerama i obmanom kojom
se obično bave politički moćnici kako bi se domogli vlasti i ostali tu što
duže, vršeći pritisak na običnog čoveka koji samo želi da živi „normalno“ i „slobodno“. Osnovni koncept i motiv ovog albuma
mogao bi da se sumira u stihovima prve pesme na albumu, „Mission Profile“, koji kažu „…and while we all assume we
all agree we’re giving up the freedom to be free“! U pesmama kao što su „Opium“, „Ground Control“,
„The Art of Reason“ govori o obmani
koju moćnici koriste kako bi ostvarili svoje interese i nemoći potlačenih ljudi
da im se suprotstave, ali se takođe govori i o mislima onih koji imaju tu
„sreću“ da vide šta se dešava. U pesmi „Stop
Dead“ govori se u najmanju ruku o uništavanju životne sredine (ova tematika čest je
motiv na njihovim ostalim albumima). Pesma „Flags and Footprints“ je balada filozofskog pogleda na život i
puteve i prepreke sa kojima se susrećemo u potrazi za nečim višim (Bogom, mirom
i sl, zavisi od pogleda koje ima onaj ko sluša). Pošto sam fan stripa i filma V
for Vendeta, ne mogu da se otmem
utisku da su autori Alan Mur i Dejvid Lojd bili na istoj talasnoj dužini kao i
ekipa iz Thresholda kada su ga pisali, iako je bilo mnogo pre (1988), što
implicira na to da i jedni i drugi imaju antipolitički stav, najverovatnije
vezan za vreme i političke prilike u kojima su odrastali i živeli. Pesma „The
Destruction of Words“
označava završnicu jedne priče, života, istorije, te predstavlja odličan epilog
ovog umetničkog dela.
Evergrey – The Inner Circle (2004)
Evergrey
je predstavnik skandinavskog metal zvuka i to ne sasvim tipičan. Pravac koji
mnogi, uključujući i njih same, zovu dark progesiv metal donekle opisuje njihov
stil pisanja. Ekipa vođena Tomom Engludom do sada ima osam studijskih i jedan
live album.
Ovaj
album sam izabrao iz razloga što je produkcijski, muzički i tekstualno jedno od
njihovih najvećih ostvarenja. Tematika se lako može povezati sa njihovim
stilom, mračna je i turobna. Govori o religijskim obmanama i fanatizmu, o onima
koji koriste emotivno i verski ranjive ljude, kako bi ostvarili svoje fanatičke
iluzije. Govoreći o silovanju, žrtvovanju, osećaju izgubljenosti u veri, Evergrey
ispoljava svoje mišljenje vezano za temu i govori protiv toga. Na ovom albumu,
kao i na prethodnim, Tom Englud i Henrik Danhag odlično sudeluju kao ritam i
solo gitaristi, pokazujući svoje umeće. Za kraj bih izdvojio nekoliko omiljenih
pesama, pesmu „Touch Of Blessing“,
kao jedan od najvećih hitova na albumu, „More Than Ever“, „When The Walls Go Down“” (instrumental od kojeg se naježim svaki
put), „Ambassador“ i dve savršene
balade, „Waking Up Blind“ i
„Faith Restored“.
Megadeth – United Abomitanions (2007)
O
ovom bendu ne treba previše pričati s obzirom na njihovu reputaciju opasnih
momaka i predstavnika antipolitičkih stavova.
Ovaj
album sam izabrao jer je kulminacija svih njihovih prethodnih izdanja. United Abominations predstavlja jasno
osuđivanje delovanja i odredbi Ujedinjenih Nacija i njihovih kooperanata. Dosta
je priče o Americi kao posredniku i vršiocu prljavih poslova Ujedninjenih
Nacija koja na taj način sebi kopa sve dublju političku rupu. Dejv Mastejn ne
odustaje od svojih stavova i to jasno pokazuje na ovom albumu. Pesme kao što su
„Washington Is Next“, „Gears
Of War“, „Amerikhastan“ i „United Abominations“ odlični su predstavnici tematike albuma
i osuđuju američke i NATO akcije u zemljama sa „uzdrmanom demokratijom“, govore o teoriji zavere protiv
američkih građana (ne želim da ih nazovem nacijom), o upotrebi vrhunske vojne
tehnologije, plaćene iz džepova istih tih ljudi. Na ovom albumu kao i na
ostalim, Mastejn objašnjava rifologiju thrash metal škole.
P.S.
Neki od vas će se možda zapitati zašto pišem samo o novijim albumima gore
navedenih bendova, a odgovor je prost: smatram da su na ovim ostvarenjima
sazreli kao ljudi i muzičari.
(Balkanrock.com, 3. mart 2012)
Нема коментара:
Постави коментар