Izdavač: Demofest Music
Datum izdavanja: 23.7.2013.
Producent: Dejan Vučković, Neuro
Dužina trajanja: 39:48
Žanr: Hard rock, alternative rock
Mladi banjalučki sastav Neuro nedavno je objavio svoj prvenac pod nazivom
Zvuci ćutanja.
Bend Neuro, osnovan 2009. godine, čine pevač Dražen Pozderović,
gitaristi Nikola Galić i Boris Golić, basista Ninoslav Dobrijević i bubnjar Nenad
Dobrijević. Pobeda na prošlogodišnjem banjalučkom Jelen Demofestu donela je
grupi i priliku da se njihov prvenac pojavi u izdanju Demofesta. Zvuci ćutanja dostupni su i kao fizičko
izdanje, koje možete naručiti šaljući poruku na zvanični Fejsbuk profil benda (https://www.facebook.com/neuro.bend/info),
i za beslatan download (http://goo.gl/P7uY7j).
Kada je o fizičkom izdanju reč, album dolazi u veoma maštovito dizajniranom
pakovanju: disk se nalazi unutar bloka koji nalikuje na rokovnik lekara u duševnoj
bolnici. Biografije članova benda prerušene su u istorije bolesti, a tekstovi
pesama u terapije. I iako mrlje, žvrljotine, tragovi presavijanja papira i
pomalo jezovite fotografije članova benda bude asociajcije na „bolničke“ horore,
materijal na albumu znatno je manje mračan.
Neurov hard rock zvuk u dobroj meri je hitičan. Na prvo slušanje, nameće
se poređenje sa Night Shiftom, no na svako naredno slušanje postaje sve jasnije
da su razlike znatno dublje od onih koje postoje na stilskom planu. Naime, i
pored moderne produkcije, na Zvucima ćutanja znatno je primetniji uticaj
domaćeg srednjestrujaškog gitarskog rocka no američko-kanadske post-grunge
škole. Samo po sebi, razume se, to nije loše, no nesaglasje između mračnjaštva
prisutnog u vizuelnom identitetu benda (dizajnu omota i unutrašnjosti pakovanja
albuma, spotu za naslovnu numeru, performansu koji su na nastupu Neura na
ovogodišnjem Demofestu izveli glumci Banjalučkog studentskog pozorišta, te,
naposletku, samom imidžu članova benda) i očigledno intencionalne
radiofoničnosti pesama sa Zvukova ćutanja,
koju ne uspevaju da prikriju ni Pozderovićevi pomalo mračni introspektivni
stihovi, ostavlja utisak pokušaja balansiranja na tananoj žici razapetoj između
ljubitelja teškog zvuka i širokih narodnih masa, što se na ovim prostorima u
toku poslednjih godina uglavnom pokazalo kao kontraproduktivno, ako ni po šta
drugo, ono po kvalitet radova i kredibiltet izvođača kod dela publike.
A Neuro, ako ćemo pravo, uopšte ne treba da stoji na toj žici, niti na
njenoj sredini, niti bliže nekom od krajeva. Hard rock Neura je, iako, kako
rekosmo, nešto bliži domaćem, tradicionalnijem poimanju ovog žanra, zdrav – što
će reći umnogome sirov, moderno produciran i, što je najvažnije, nije puristički
– zvuk Neura umesno je prošaran alternativnim elementima, u pesmi „Bože, da l'
si živ“ moguće je čuti sitar (koji svira Golić), a završnu „Odlazim“
karakteriše upotreba talk boxa i sintetičkih ritmova, što ne znači da njoj
nedostaje energije kojom je nabijen ostatak albuma. U deonicama dvojice
Dobrijevića i gitarskog dvojca Galić-Golić prisutna je gotovo teškometalna eksplozivnost.
Pozderović je kvalitetan vokal, no očigledno je da bi mu melodičnost više
ležala no grleno pevanje. To, doduše, ne znači da su njegove deonice loše otpevane,
već da se na trenutke osećaju izveštačenim. No, njegovi stihovi, koji
predstavljaju prijatan odmak od banalnosti koja je u miljeu iz koga Neuro
dolazi tradicionalna, na drugi način nisu mogli biti interpretirani.
Zvuci ćutanja zanimljivi su kao prvi korak benda koji
ponegde briljira, ponegde greši, možda i nije sasvim siguran u kom pravcu bi
trebalo ići, ali puno obećava, te verujem da ćemo pravu sliku Neura videti tek
nakon njihovog narednog studijskog izdanja. A da Neuro štošta kriju u rukavu,
nagoveštava moj favorit kada je o Zvucima
ćutanja reč, pesma koja unekoliko odudara od ostatka materijala, veoma lepa
„teška“ balada „Putnik“.
Ocena: 3,1/5
Spisak pesama:
- „Udahni me“ – 4:22
- „Bože, da l' si živ“ – 5:00
- „Nema ljubavi“ – 4:50
- „Čuvaj me“ – 5:34
- „Zvuci ćutanja“ – 4:22
- „Putnik“ – 4:00
- „Pustinja“ – 4:21
- „Igra zla“ – 4:40
- „Odlazim“ – 3:18
Нема коментара:
Постави коментар