Yubilej: Karlowy Vary, Heroina, Bastion (30 godina kasnije)

Oko činjenice da je jugoslovenska rock scena od polovine sedamdesetih do kraja osamdesetih bila jedna od najrazvijenijih na svetu više nema dileme. Na pravu snagu i šarenolikost te scene možda čak i manje ukazuje veliki broj bendova koji su punili stadione i sportske dvorane i prodavali stotine hiljada ploča, koliko mnogobrojni rock drugoligaši koji su na jugo-rock sceni uspeli da se izbore za svoje mesto pod suncem, te ogroman broj izuzetno kvalitetnih i originalnih izdanja sastava koji, zbog neprijemčivosti njihovih radova za široku publiku i/ili nedostatka mogućnosti, volje ili sreće nisu uspeli da se značajnije afirmišu, barem tokom perioda delovanja.

Ovim tekstom želimo da podsetimo na tri pomalo zaboravljena izdanja; sva tri su predstavljala jedino izdanje sastava koji su ih snimili, sva tri su objavljena pre tačno tri decenije, sva tri za beogradski PGP-RTB. U godini kada trideseti rođendan slave Istina Riblje Čorbe, Sa druge strane jastuka Bajage i Instruktora, 003 Đorđa Balaševića, Šest dana juna Idola, Bolero Haustora, Zlatne godine Prljavog Kazališta, Pokreni se! Parnog Valjka, Dok čekaš sabah sa šejtanom Zabranjenog Pušenja, Signali u noći Filma, Pesmi sprave Pankrta, Laibach Laibacha, Soldatski bal Plavog Orkestra, Partibrejkers I Partibrejkersa, Vatra Divljih Jagoda, Ja sam lažljiva Denis & Denis, Lacrimae Christi Videosexa, Dođe mi da vrisnem tvoje ime Olivera Mandića, Iz inata Vatrenog Poljupca, Mene tjera neki vrag Željka Bebeka, Za tvoje oči Doriana Graya, Da bog da crk'o rock 'n' roll Elvisa J. Kurtovića, Kokuzna vremena Merlina, Srce od meda Poslednje Igre Leptira, Striptiz Lakih Pingvina, te Ekatarina Velika, Zana i Alisa istoimenih bendova, vredi prisetiti se i tri izdanja koja takođe proslavljaju ovaj jubilej, ali koja je, iako su su u njihovom stvaranju učestvovala neka veoma zvučna imena kulture ovih prostora, danas pomalo prekrila prašina.

Karlowy Vary – La Femme

Ime Karlowy Vary dobro je poznato i onima koji radovima benda nisu poklonili naročitu pažnju, jer se kao fusnota javlja u svakoj priči o bendu Ekatarina Velika. Počeci grupe mogu se pratiti od benda Korowa Bar (nazvanom po baru iz romana Paklena pomorandža Anthonya Burgessa), osnovanog u Zagrebu početkom osamdesetih. Prvu postavu grupe činili su pevač  Igor Zambelli Slojmun, gitarista Hrvoje Piletić Pile, basista Dražen Pencel Pink i bubnjar Zdravko Ostojić Mark, a u čitavu priču je jedno vreme bio uključen i Davor Gobac. Kada je Ostojić napustio grupu kako bi osnovao La Fortunjerose, Piletić je pozvao klavijaturistu Toma in der Mühlena da im se pridruži. Tomo je rođen u Nemačkoj, a u Jugoslaviju, domovinu svoje majke, došao je kako bi studirao na zagrebačkom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu. Pre nego što je počeo da se bavi muzikom, izrađivao je animacije za popularnu Kviskoteku Televizije Zagreb.

Nakon što je prvi bubnjar nove postave, pre jednog koncerta, trčao bos po travi i povredio se nagazivši na komad stakla, članovi grupe rešili su da bubanj trajno zamene ritam mašinom, a nakon što se Zambelli pokazao nepouzdanim kao pevač, na njegovo mesto došao je Milan Manojlović Mance, multimedijalni umetnik koji će se tokom devedesetih afirmisati i kao kantautor, koji bi na svakom novom nastupu grupe menjao tekstove pesama. Manojlovića je nakon nekog vremena zamenila Varja Orlić, koja je, osim jedinstvenog glasa, u grupu donela i neobičan scenski nastup. Kada Tomo, Pencel i Orlićeva nisu više mogli da izađu na kraj sa Piletićevom zavisnošću od droge, rešili su da osnuju novi bend.

Svoj prvenac grupa je trebalo da objavi 1984, ali taj materijal, koji danas kruži internetom kao nezvanično izdanje pod nazivom Haotika, nikada nije ugledao svetlost dana. Tomo je izneo podatak koji zvuči malo verovatno: po njegovim rečima, šund komisija je materijal označila kao „previše zapadan“, zbog čega je PGP-RTB odbio da ga objavi; znatno je verovatnije da su čelni ljudi PGP-a nalazili da je materijal odviše nekomunikativan – što je uistinu i bio. Kada su članovi grupe Ekatarina Velika boravili u Zagrebu tokom snimanja albuma Ekatarina Velika, došlo je do saradnje, a potom i prijateljstva između članova dva sastava. Nakon snimanja tog albuma, Margita Stefanović i Tomo su počeli da žive zajedno, a Stefanovićeva je postala i zvanična članica Karlowyh Vary. Svoj zvanični prvenac, La Femme, na čijoj se prednjoj strani omota našla fotografija Orljićeve a na zadnjoj fotografija Stefanovićeve, grupa je snimala tokom leta 1985. Za snimanje albuma Orlićevoj, Tomu, Stefanovićevoj i Pencelu su se pridružili i bubnjar Dragan Simonovski (bivši član Patrole i budući član Doriana Graya) i violinista Rista Ibrić (kasnije član Animatora, Plave Trave Zaborava i Barinih Plaćenika).

La Femme je od materijala prvobitno snimljenog za prvi album benda znatno komunikativniji, okrenutiji tradicionalnijem poimanju rocka – ne samo ponovonim uvođenjem bubnjeva u zvuk grupe i obradom „Get It On“ T. Rexa, već i izraženijom ulogom gitara, samom formom naposletku. U alternativnom zvuku okrenutom eksperimentu – gitarski rock sa osloncem u elektronici Karlowyh Vary prošaran je trunčicama gothic, industrial pa čak i world music zvuka – i hermetičnim stihovima – na trenutke („Alice“, „Stranac“, „Sanjam“) visokih poetskih dometa – uočljiv je snažan uticaj Ekatarine Velike. Inventivan, izvrsno odsviran – na albumu La Femme zabeleženi su neki od najbriljantnijih trenutaka u karijeri Stefanovićeve („Zato“, „Sanjam“) – otpevan osobenim, izuzetno upečatljivim glasom Orlićeve, La Femme predstavlja jedno od najznačajnijih dela jugoslovenske rock avangarde.

Grupa je, nakon što je ploča objavljena, održala samo nekoliko koncerata. Raspali su se već 1986. godine. Priča o grupi Karlowy Vary nalikuje priči o njenom sestrinskom bendu, Ekatarini Velikoj; naime, svi članovi poslednje postave grupe, sa izuzetkom Toma – Orlićeva, Stefanovićeva, Simonovski i Pencel – nisu više među živima. Među živima nije ni Piletić, koji je tragično nastradao – ubijen je dok je na odmoru boravio u Amsterdamu. Tomo je nastavio da se bavi muzikom: producirao je album Sexpok Pankrta, svirao u predstavama Ljubiše Ristića, bio DJ u zagrebačkom Kulušiću, u Zagrebu osnovao čuveni SIM studio, a u Dizeldorfu izdavačku kuću i agenciju za plasman muzike u filmovima, komponovao filmsku muziku i sarađivao sa muzičarima iz celog sveta, od Sjedinjenih Država do Japana.

Heroina – Heroina

Grupu Heroina osnovali su 1982. godine u Novom Sadu gitarista Nebojša Živaljević, ritam gitarista Đorđe Stanković i basista Novica Pavlović. Njih trojica su tokom kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih nastupali pod imenom ŠV 20, ali su, sa dolaskom novog talasa, rešili da se okrenu drugačijem zvuku. Tokom 1983. pridružili su im se bubnjar Stevan Dostan, klavijaturista Dejan Isakov i, kao pevač, Zoran Janjetov. Janjetov, diplomac novosadske Akademije umetnosti, u to vreme već je bio proslavljeni strip autor – u popularnom YU strip magazinu objavljivan je njegov Bernard Panasonik, nastajao pod uticajem radova čuvenog francuskog strip autora Jeana Girauda, poznatijeg pod pseudonimom Moebius, crtača Poručnika Bluberija i Inkala.

Svoj prvenac Heroina je snimala u produkciji Mitra Subotića Sube. Kako su Pavlović i Dostan napustili bend tokom rada na albumu – Pavlović zbog zdrastvenih problema a Dostan zbog problema sa zakonom – bas deonice je snimio Aleksandar-Caki Kravić, bivši član Meta Sekcije i budući član Kanala Tvid i pratećeg benda Đorđa Balaševića, dok je bubnjeve, na nagovor Subotića, zamenila ritam mašina, koju je programirao – Tomo in der Mühlen. Kao gosti, duvačke deonice su odsvirali saksofonista Laboratorije Zvuka, Deže Molnar (koji je i ranije povremeno nastupao sa Heroinom), i mađarski jazz veteran trubač Rudolf Tomsits, a ženske vokale je otpevala Duška Karanov. Album je vizuelno uobličio sam Janjetov; sliku sa omota je, navodno, uradio za samo dva sata.

Zvuk Heroine na tragu na tragu je synth-funka, ali sa korenima u estetici jugoslovenskog novog talasa. Pesme „Mo-mo“, „Ljubav je zagonetka“, „Noć“, „Zaigrajmo“, „Legenda“, sa gitarskim i duvačkim funky deonicama, u osnovi su plesni komadi, ali, eksperimentisanjem sa različitim žanrovima, od jazza („Legenda“, „Vreme može stati“) preko čvršćeg gitarskog zvuka („Ljubav je zagonetka“, „Vidim tvoj san“) do gothic rocka („Vidim tvoj san“), te ljubavnim stihovima na trenutke gotskog senzibiliteta, znatno više naginju ka artizmu. Jedina pesma koja razbija kompaktnost albuma jeste uvodna „Mo-mo“, posvećena prijatelju i menadžeru grupe Momi, čija demo verzija je imala izvesnog radijskog uspeha pre objavljivanja albuma; sa druge strane, ovaj komad izuzetno je zanimljiv zbog elemenata rapa, u to vreme još uvek mladog žanra na jugoslovenskoj sceni, te zbog evidentnog uticaja stripovske estetike. Pomalo nalik na Maske za dvoje Jakarte, ali ipak sa autentičnim senzibilitetom, Heroina predstavlja jedno od najzanimljivijih jugoslovenskih izdanja sredine osamdesetih.

Iako članovi benda nisu bili u potpunosti zadovoljni rezultatima rada, album je naišao na dobar prijem, pa su članovi Heroine bili česti gosti u muzičkim radio i TV emisijama. Nakon objavljivanja, grupa je neko vreme nastupala, promenivši nekoliko ritam sekcija. Sa radom su prestali 1986. godine, iste one u kojoj je Janjetov, na izložbi jugoslovenskog stripa u Parizu, upoznao svog idola, Girauda. Giraud je u Janjetovu prepoznao svog potencijalnog naslednika, i angažovao ga je da oboji njegove crteže za dva albuma Inkala. Tako se Janjetov otisnuo u svet da postane jedan od najpoznatijih strip umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Tokom narednih godina nastaviće Giraudov rad na Inkalu i sarađivati, u radu na stripovima Inkal, Kasta metabarona i Tehnopape, sa enfant terrible-om latinoameričkog filma, čuvenim Alejandrom Jodorowskym. Pa ipak, nalazio je vremena i da radi na omotima albuma; pored omota albuma world music izvođača od Brazila preko Konga do Rumunije, dizajnirao je i omote za albume Viktorije, Oktobra 1864, Mitra Subotića i Angel's Breatha.

Bastion - Bastion

Skopski sastav Bastion osnovali su u proleće 1983. pevačica Ana Kostovska, basista Ljubomir Stojisavljević i klavijaturista Kiril Džajkovski. Kao autori muzike na jedinom albumu grupe potpisani su Džajkovski i Stojisavljević, a tekstove je pisao Milčo Mančevski, koji je u to vreme u Njujorku studirao filmsku režiju i bio dopisnik Džuboksa. (Mančevski će režirati i spot za „Hot Day In Mexico“ Bastiona.)

Poređenje Bastiona i synthpop sastava sa ženskim vokalom koji su svoje prvence objavili godinu dana ranije, Denis & Denis i Videosexa, samo se nameće. Po senzibilitetu – oslanjanju na novi talas, estetizmu i sklonosti ka makabrizmu, prisutnom, doduše, više u atmosferi nego tematici („Deca sunca“, „Mesec u šolji“) – pesme Bastiona bliže su radovima Videosexa; pa ipak, one su svedenije od synthpop komada Videosexa, a naročito od raskošnih kompjuterskih himni Denis & Denis. Uzrok tome nije (samo) manje produckijsko poliranje, već, svakako, intencionalna težnja ka plesnoj muzici minimalističkijeg zvuka. No, pesme „Hollywood“, „A Hot Day In Mexico“, „Mister Kompleks“, „Boja“, te naročito „Deca sunca“ i „Mesec u šolji“, sa sjajnim vokalima Kostovske, bas gitarom Stojisavljevića stavljenom u ulogu ritam gitare i inventivnim sintizajszerskim deonicama Džajkovskog, možda bolje funkcionišu kao larpurlartistični komadi (što ne znači da su stihovi Mančevskog sasvim oslobođeni poruke) no kao muzika za igru, dok izvrsna balada sa orijentalnim motivima „Molitva“ ulazi u red vanserijskih pesama iz onog perioda.

Ubrzo nakon objavljivanja ploče, grupa se raspala. Džajkovski se pridružio bendu Leb i Sol, snimivši sa njima album Kao kakao. Vlada Dilvljan i on su, pod imenom Apartchiks, objavili album Dekada, a svirao je i na Divljanovom albumu Sve laži sveta. Objavio je pet albuma i komponovao muziku za više pozorišnih predstava i filmova, uključujući i film Prašina Mančevskog. Kostovska je pevala prateće vokale na pločama Leba i Sola, Riblje Čorbe (ženski vokal u pesmi „Prokleto sam“), beogradskog Zabranjenog Pušenja (ženski vokal u pesmi „Zoka, ja sam trudna“) i drugih izvođača. Ipak, njena glavna preokupacija bila je gluma; igrala je u više filova i televizijskih serija, uključujući i Tango je tužna misao koja se pleše Puriše Đorđevića, Besa Srđana Karanovića i Atomski zdesna Srđana Dragojevića. Sa Mančevskim je ponovo sarađivala u njegovom filmu Senki. Što se tiče Mančevskog, on je devedesetih započeo uspešnu režisersku karijeru; njegov dugometražni prvenac, Pre kiše, jedno je od najznačajnijih ostvarenja makedonske kinematografije i jedan od najhvaljenijih i najnagrađivanijih filmova sa ovih prostora.

Godine 2006. objavljen je album Works & Rewworks, na kome su se, uz remasterizovane pesme Bastiona, našle i obrade tih pesama koje su snimili mladi makedonski sastavi.

(Balkanrock.com, 29. septembar 2015)

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1968. godine

Ako bismo želeli da 1968, jednu od najburnijih godina u istoriji čovečanstva, simbolički predstavimo jednom fotografijom, mogli bismo se, iz obilja čuvenih fotografija, odlučiti za onu na kojoj američki crni atletičari Tommie Smith i John Carlos, osvajači zlatne i bronzane medalje na trci na 200 metara na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, na ceremoniji dodele medalja drže visoko podignute pesnice. Zbog ovog gesta protesta protiv rasizma Smith i Carlos su udaljeni sa Igara, da bi ih kod kuće dočekale uvrede i pretnje smrću, dok je osvajač srebrne medalje, Australijanac Peter Norman, koji je, u znak podrške dvojici američkih kolega, na reveru poneo značku Olimpijskog projekta za ljudska prava, u svojoj domovini naišao na osudu javnosti.

Te, 1968. godine širom planete milioni pesnica su visoko podignuti u protestima protiv rata, nuklearnog naoružanja, političke represije, rasizma i socijalne nejednakosti. Protestvuje se u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Kanadi, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Švedskoj, Sovjetskom Savezu, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Jugoslaviji, Meksiku, Brazilu, Jamajci i Japanu; ulicama Vašingtona maršira pola miliona a ulicama Pariza milion ljudi. U većini zemalja (uključujući i Jugoslaviju) dolazi do krvavih sukoba demonstranata i policije. Ubistvo Martina Luthera Kinga izaziva talas nasilnih protesta u 115 američkih gradova. Jugoslovenski studenti se bune protiv društvene nejednakosti, birkoratije i stanja na univerzitetima; protesti se prekidaju kada Tito kaže da su „studenti u pravu“. Godina 1968. je i najkrvavija godina Vijetnamskog rata. Epilog pokušaja liberalizacije sistema u Čehoslovačkoj od strane Alexandera Dubčeka bila je sovjetska invazija. Izvršen je atentan na američkog senatora Roberta F. Kennedya. Nauru, Mauricijus, Svazilend i Ekvatorijalna Gvineja stiču nezavisnost. Univerzitet Yale otvara vrata prvoj generaciji studentkinja. Yuri Gagarin gine u avionskoj nesreći. Dolazi do dve eksplozije bombi u Beogradu, jedne u bioskopu „20. oktobar“, a jedne na Glavnoj železničkoj stanici; poginula je jedna osoba, a više desetina je povređeno; za napade je optužena ustaška emigracija.

Te godine umiru Marcel Duchamp i John Steinbeck. Valerie Solanas ranjava Andya Warhola hicem iz pištolja. Philip K. Dick objavljuje roman Sanjaju li androidi električne ovce?, a Dragoslav Mihailović Kad su cvtetale tikve. U Britaniji je ukinuta pozorišna cenzura. Oskara za najbolji film osvaja Oliver! Carola Reeda. Kubrick snima Odiseju u svemiru 2001, Schaffner Planetu majmuna, Polanski Rozmarinu bebu, Saks Neobičan par, Vadim Barbarelu, Leone Bilo jednom na Divljem zapadu, Romero Noć živih mrtvaca, Herzog Znake života, Jodorowsky Fando i Lis, Aleksandar Petrović Biće skoro propast sveta a Makavejev Nevinost bez zaštite. Na filmu debituju Malcolm McDowell, Timothy Dalton, Goldie Hawn i Barbra Streisand.

Iste godine mjuzikl Kosa je prvi put prikazan na Brodveju. Elvis Presley se, nakon sedam godina, vraća živim nastupima. Beatlesi objavljuju „Beli album“, rade muziku za animirani film Žuta podmornica i pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Apple Records. David Gilmour zamenjuje Syda Baretta u Pink Floydu i grupa objavljuje A Saucerful Of Secrets. Rolling Stonesi objavljuju Beggars Banquet, Doorsi Waiting For The Sun, The Jimi Hendrix Experience Electric Ladyland, Cream Wheels Of Fire, Aretha Franklin Lady Soul, Johnny Cash At Folsom Prison, Big Brother & The Holding Company Cheap Thrills, The Velvet Underground White Light/White Heat, Jeff Beck Group Truth, Van Morisson Astral Weeks, a The Zombies Odessey And Oracle. Svoje prvence objavljuju George Harrison, Neil Young, Deep Purple, Creedence Clearwater Revival, T. Rex, Soft Machine, Fleetwood Mac, Jethro Tull, Steppenwolf, Joni Mitchell, Free, The Band, James Taylor, Randy Newman, Family, The Electric Flag, Dr. John, The Move, Blood, Sweat & Tears, Iron Butterfly, Status Quo, Steve Miller Band, Traffic, Three Dog Night, Spirit, Quicksilver Messenger Service, The United States of America, Blue Cheer i Taj Mahal. Sa radom prestaju Cream, The Yardbirds, Buffalo Springfield, The Zombies i The Righteous Brothers. Doo-wop pevač Frankie Lymon umire od prevelike doze heroina, a R&B pevač Little Willie John umire u zatvoru, u kome čeka suđenje za ubistvo, od srčanog udara. Osnovane su grupe Led Zeppelin, Black Sabbath, Yes, Rush, Can, Nazareth i Amon Düül II.

Te godine Grupa 220 objavljuje Naše dane, prvi LP u istoriji jugoslovenske rock muzike. U Ateljeu 212 postavljena je Kosa; beogradska postavka Kose je prva u jednoj socijalističkoj zemlji i četvrta u svetu. Indexi objavljuju hitove „Jutro će promijeniti sve“ i „Ako jednom budeš sama“, a Ivica Percl hit „Stari Pjer“. Debi izdanja objavljuju Džentlmeni, Daltoni, Uragani, splitski Delfini, Elektroni i Bele Vrane. Osnovani su sastavi Korni Grupa, Ambasadori, Porodična Manufaktura Crnog Hleba, Vojvođanski Bluz Bend i Dogovor Iz 1804. Solo karijere započinju Josipa Lisac, Jadranka Stojaković i Ibrica Jusić. Na koncertu Silueta u Sarajevu izbijaju neredi, a na konceru u Novom Sadu grupa se tuče sa publikom. Roboti nastupaju na Međunarodnom pop festivalu u Rimu zajedno sa grupama Pink Floyd, Ten Years After i Traffic.

10. Otis Redding – (Sittin' On) The Dock Of The Bay

Na čuvenom Monterey Pop Festivalu, održanom u junu 1967. godine, nastupale su tadašnje perjanice rocka, većina njih u manjoj ili većoj meri povezana sa hipi pokretom. Na insistiranje promotera Jerrya Wexlera, poziv da učestvuje na festivalu dobio je i soul pevač Otis Redding, koji je do tada nastupao pretežno za crnu publiku. Praćen grupom Booker T. & the M.G.'s (koja je svirala na više njegovih ploča), Redding je zadobio simpatije više desetina hiljada mladih hipika. Booker T. Jones svedoči: „To što smo bili uključeni u to je zaista bila neka vrsta fenomena. Da smo bili tamo? Sa tim ljudima? Zaista su nas prihvatili i to je nešto što je zaista dirnulo Otisa.“ Sa novom energijom koju mu je ulilo ovo iskustvo, Redding je u avgustu, sedeći na jednom splavu na morskoj obali u kalifornijskom gradiću Suasalitu, počeo da piše stihove melanholične balade „(Sittin' On) The Dock Of The Bay“. Pesmu je završio uz pomoć svog starog saradnika, Stevea Croppera, gitariste Booker T. & The M.G.'sa. Snimanje pesme završeno je 8. decembra 1967. Bila je to poslednja pesma koju je Redding snimio. Dva dana kasnije poginuo je u avionskoj nesreći. Mali avion, kojim su Redding i pet članova njegovog pratećeg sastava, Bar-Kaysa, putovali na koncert u Medisonu, pao je u ledene vode jezera Monona u blizini grada. Od svih putnika i članova posade samo je trubač Ben Cauley ostao živ. „(Sittin' On) The Dock Of The Bay“ je objavljena posthumno, u januaru 1968, popevši se ubrzo na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Pesmu su obrađivali Cher, Percy Sledge, Sam & Dave, Sammy Hagar i Pearl Jam.

9. The Zombies – Time Of The Season

U trenutku kada se drugi album sentolbanških „Zobmija“, Odessey And Oracle (koji je, za razliku od prvenca Zombiesa, kojim dominira britansko viđenje rhythma & bluesa, bio okrenut psihodeliji), pojavio na tržištu, u proleće 1968, Zombiesi su već bili prestali sa radom, razočarani nemogućnošću da ponove uspeh svog debi singla, „She's Not There“. Da su i dočekali na okupu objavljivanje svog drugog albuma, reakcije na koje je on naišao teško da bi ih ubedile da nastave sa radom – album je neposredno po objavljivanju naišao na mlak prijem (mada se danas smatra jednim od najznačajnijih albuma u istoriji rocka). Ni prvi singl sa albuma, „Butcher's Tale“, nije doživeo veći komercijalni uspeh, i malo je falilo da izdavač, Columbia Records, sasvim digne ruke od ovog albuma. Međutim, na insistiranje Ala Koopera, u to vreme Columbiinog lovca na talente, kao singl objavljena je i pesma „Time Of The Season“, čiji su stihovi bili inspirisani letom ljubavi. Pesma se početkom 1969. popela na treće mesto Billboardove Hot 100 liste i probudila ponovno interesovanje publike za grupu. Pojedini beskrupulozni menadžeri su to iskoristili, pa je sastavljeno nekoliko „lažnih“ Zombiesa koji su izvodili pesme onih „pravih“, koji se nisu ponovo okupili sve do 1997. godine. „Time Of The Season“ ostala je je upamćena kao jedna od pesama koje su obeležile pozne šezdesete i na efektan način izrazile duh jednog vremena, te je korišćena u brojnim filmovima čija je radnja smeštena u ovu epohu. Pesmu su obrađivali Argent (koji je osnovao bivši „Zombi“ Rod Argent), The Guess Who, Dave Matthews Band i America.

8. Iron Butterfly – In-A-Gadda-Da-Vida

„Hej, Mardž, sećaš li se kako smo se mazili uz ovu himnu?“ – Homer Simpson

Prvi album „Gvozdenog leptira“ iz San Dijega doneo je jednostavne, mahom dvoipominutne pesme. Ali čitavu drugu stranu narednog izdanja grupe zauzela je sedamnaestominutna rock simfonija „In-A-Gadda-Da-Vida“, po kojoj je ceo album poneo ime. Jasno je da je naslov dobijen igranjem „gluvih telefona“ sa prvim stihom („In the garden of Eden“) kao polazištem, mada nikada nije pouzdano utvrđeno kako je do toga došlo (po jednoj verziji priče, pevač grupe, Doug Ingle, je jednom prilikom pod dejstvom alkohola prvi stih otpevao kao „In a gadda da vida“; po drugoj, bubnjar grupe, Ron Bushy, je, kada mu je pijani Ingle saopštio naziv nove pesme, na papiru zapisao ono što je čuo – „In a gadda da vida“). Izgrađena oko jednostavne teme i stihova, pesma je, kaže legenda, snimljena iz prvog pokušaja, kao proba koju su bend i tonci sproveli u iščekivanju da producent stigne u studio. Ponajviše zahvaljujući ovoj numeri, drugi album Iron Butterflya postao je prvi album na tlu Amerike koji je stekao status platinaste ploče. Grupa ovaj uspeh nikada nije uspela da ponovi; svoj poslednji studijski album snimila je 1975. godine, provodeći naredne četiri decenije u brojnim promenama postave, živeći na staroj slavi. No, u istoriju rocka bend se upisao zlatnim slovima – album In-A-Gadda-Da-Vida predstavlja jedan od najprodavanijih rock albuma svih vremena, a naslovna numera ulazi u red pesama koje se bore za titulu Prve heavy metal pesme. Obrađivali su je Boney M., Blind Guardian i Slayer, a Bart Simspon je, jednom od svojih smicalica, naterao građane Springfilda da je horski otpevaju u crkvi.

7. Big Brother & The Holding Company – Piece Of My Heart

Pesmu „Piece Of My Heart“ napisali su Jerry Ragovoy (napisao pesmu „Time Is On My Side“, koju su slavnom učinili Rolling Stonesi) i Bert Berns (napisao „Twist And Shout“, koja je postala hit u izvođenju Isley Brothersa). Pesmu je prvobitno, 1967. godine, snimila gospel i R&B pevačica Erma Franklin, starija sestra mnogo slavnije Arethe. Godinu dana kasnije pesmu je obradio sastav Big Brother & The Holding Company na svom drugom albumu, Cheap Thrills. Pevačica grupe u to vreme bila je  dvadesetpetogodišnja Janis Joplin, koja će desetak meseci nakon objavljivanja albuma napustiti bend i započeti solo karijeru. Erma Franklin je izjavila da, kada je na radiju prvi put čula „Piece Of My Heart“ u izvođenju Big Brother & The Holding Companya, nije prepoznala pesmu. Novinarka Ellen Willis je možda najrečitije govorila o razlikama između dve verzije: „Kada je Franklinova peva, to je izazov: šta god da mi uradiš, neću ti dozvoliti da uništiš moju sposobnost da budem ljudsko biće, da volim. Joplinova, sa druge strane, kao da kaže: sigurno, ako nastavim da trpim ovo, ako nastavim da pružam primer ljubavi i praštanja, sigurno će on shvatiti, promeniti se, uzvratiti onim što sam ja pružila.“ Janis je jednom prilikom izjavila: „Kada sam na sceni, vodim ljubav sa 25.000 ljudi“; emotivni naboj sa kojim je ona izvodila „Piece Of My Heart“, koju su kasnije obrađivali i Bryan Ferry i Sammy Hagar, dobra je potvrda ove izjave.

6. Steppenwolf – Born To Be Wild

„Mrzim to hipi smeće!“ – Deka Simpson

Pesmu „Born To Be Wild“ je napisao pevač Mars Bonfire (pravo ime Dennis Edmonton), nekadašnji član The Sparrowsa, grupe iz koje je iznikao Steppenwolf, i brat tadašnjeg bubnjara Steppenwolfa, Jerrya Edmontona. Bonfire je „Born To Be Wild“, prvobitno zamišljenu kao baladu, nudio raznim bendovima, da bi je na posletku, u jesen 1967. godine, snimio losanđeleski „Stepski vuk“. Pesma je objavljena u leto 1968 – i ostalo je istorija. „Born To Be Wild“ se popela na drugo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala jedna od najznačajnih himni hipi pokreta i svevremena bajkerska himna; proglašavana je prvom heavy metal pesmom (ponaviše zbog stiha „Heavy metal thunder“ – bilo je to prvo pojavljivanje izraza „heavy metal“ u rock stihovima); 1969. se pojavila u filmu Goli u sedlu Dennisa Hoppera, nakon čega je korišćena u bezbroj filmova i televizijskih serija; doživela je mnogobrojne obrade, razume se, najveći broj od strane hard rock i heavy metal izvođača – Sladea, Status Quoa, Blue Öyster Culta, Riota, Ravena (sa Udom Dirkschneiderom), Rose Tattooa, Lizzy Borden, Twisted Sistera, Grim Reapera, Ozzya Osbournea (koji je pesmu otpevao zajedno sa Miss Piggy), Krokusa, Slayera, Doro – te Wilsona Picketa, Ette James, INXS-a, Residentsa, Kim Wilde i drugih.

5. Cream – White Room

„Belu sobu“ su napisali basista Creama Jack Bruce i pesnik Pete Brown (koji su zajedno napisali veći broj pesama Creama; njih dvojica će nastaviti da sarađuju i nakon raspada grupe, na Bruecovim solo albumima). Pesmu je otpevao Bruce, a violu je na snimanju svirao producent Felix Pappalardi (kasnije pevač, basista i vođa hard rock sastava Mountain). „White Room“ se popela „tek“ na šesto mesto Billoardove Hot 100 liste, ali je ostavila neizbrisiv trag u istoriji rocka. Obrađivali su je, između ostalih, Hugh Cornwell i Robert Williams, Jeff Healey, Helloween i Demons and Wizards.

4. The Beatles – Hey Jude

Godine 1968. John Lennon i njegova supruga Cynthia razišli su se zbog afere koju je John imao sa Yoko Ono. Ubrzo nakon toga je usledio razvod, koji je najteže pao petogodišnjem Julianu Lennonu. U pokušaju da uteši dečaka, Paul McCartney (sa kojim je Julian, kako je kasnije sam priznao, bio bliži no sa rođenim ocem) je napisao pesmu „Hey Jules“, ubrzo preimenovanu u „Hey Jude“. Julian je na ovaj događaj zaboravio, i tek dve decenije kasnije saznao da je pesma „Hey Jude“ bila posvećena njemu. U snimanju pesme učestvovao je tridesetšestočlani orkestar sačinjen od klasičnih muzičara. Neki od njih su sa visine razgovarali sa članovima „Buba“, sve dok im McCartney nije rekao: „Da li vi ljudi želite da dobijete svoj jebeni honorar ili ne?“ Kada je na red došlo snimanje pratećih vokala, Beatlesi su pitali članove orkestra da li žele da pljeskaju rukama i pevaju horske deonice. Većina je pristala, za dodatak honoraru, doduše, ali je jedan od članova odbio, rekavši: „Ne dolazi u obzir pljeskam rukama i pevam prokletu pesmu Paula McCartneya!“ Na samom kraju trećeg minuta pesme moguće je čuti nešto za šta se većina slušalaca složila da predstavlja reči „fucking hell“. Dva inžinjera zvuka koja su učestvovala na snimanju pesme tvrde da su oni koji tvrde da je zaista u pitanju psovka, da je te reči izgovorio McCartney, te da je Lennonova ideja bila da se one sačuvaju u finalnom miksu pesme; treći tvrdi da je te reči izgovorio Lennon, i da ih je bilo nemoguće „iseći“ iz pesme. Pesma je objavljena na singl ploči, sa pesmom „Revolution“ na B strani, u avgustu 1968; bilo je to prvo izdanje Apple Recordsa. McCartney je želeo da najavi izlazak pesme na neobičan način, pa je lično na izlogu zatvorenog „Apple Boutiquea“, prvog (i malo uspelog) poslovnog poduhvata Beatlesa, velikim slovima ispisao „Hey Jude / Revolution“. Međutim, kako „Jude“, osim što u engleskom jeziku predstavlja lično ime, na nemačkom znači „Jevrejin“, mnogi su poverovali da je u pitanju antisemitska poruka, pa je izlog već narednog dana razbijen. Ovaj mali incident nimalo nije naškodio pesmi: „Hey Jude“ se popela na vrh top lista u 11 zemalja, držeči rekord za najdužu pesmu na vrhu američkih i britanskih top lista sve do 1993. godine. Iste godine kada je pesma objavljena obradio ju je Wilson Picket; na njegovoj verziji svirao je tada malo poznati studijski gitarista Duanne Allman.

3. Marvin Gaye – I Heard It Through The Grapevine

Pesmu „I Heard It Through The Grapevine“ napisali su autor i producent Norman Whitfield i pevač Barrett Strong. Bila je to njihova prva uspešna saradnja;  njih dvojica će kasnije zajedno napisati i hit „War“ Edwina Starra i postati zaslužni za hitove iz „psihodelične“ faze Temptationsa. Strongu je, navodno, kao početna ideja za nastanak pesme poslužila fraza koja stoji u naslovu i koju je on prvi put čuo kada je 1966. boravio u Čikagu. „Čuti nešto kroz vinovu lozu“ znači čuti glasine; tako je i lirski subjekt pesme načuo nešto o neveri svoje dragane. Pesmu su prvobitno, 1966. godine, snimili Smokey Robinson & The Miracles, ali je Berry Gordy, šef  Motowna, vodeće izdavačke kuće na polju „crne“ muzike, smatrao da je njihova verzija suviše „mekana“. Nakon toga, pesmu je snimio Marvin Gaye, ali je Gordy smatrao da ni ova verzija nije zadovoljavajuća. Pesma je napokon ugledala svetlost dana u nešto drugačijem aranžmanu, u izvođenju Gladys Knight & The Pips, u jesen 1967, popevši se na drugo mesto Billboardove liste. Gaye je svoju verziju objavio 1968, na albumu In The Groove. Njegova verzija je privukla pažnju radijskih disk-džokeja, pa se Gordy konačno odlučio da je objavi kao singl. Krajem 1968, Gayeva verzija se popela na prvo mesto Billboardove liste, provevši tamo šest nedelja i postavši najprodavaniji singl u dotadašnjoj istoriji Motowna. Pesma, koju su kasnije obrađivali i  Creedence Clearwater Revival, Average White Band, The Slits i Tuxedomoon, predstavljala je Gayev prvi veliki uspeh; usledio je hit album M.P.G., a potom i Gayev magnum opus, angažovani koncept-album What's Going On.

2. The Rolling Stones – Sympathy For The Devil

„Stvar je u tome – tu se profesor preplašeno osvrnu oko sebe i pređe na šapat – što sam svemu tome prisustvovao i ja lično. Bio sam i na balkonu kod Pontija Pilata, i u vrtu sam bio kada je sa Kajafom razgovarao, i na kamenom sam platou bio, samo tajno, takoreći inkognito, tako da vas molim da to nikome ne pričate, i da to ostane među nama kao najveća tajna!... Pst...“ – Mikhail Bulgakov, Majstor i Margarita

„Saosećanje za Đavola“ je napisao Mick Jagger, inspirisan Bulgakovljevim romanom Majstor i Margarita (svoj primerak knjige Jagger je dobio na poklon od Marianne Faithfull), te stihovima Charlesa Baudelaira. Jagger je pesmu prvobitno zamislio kao folk komad, ali su, na ideju Keitha Richardsa, u pesmu uvedene zvečke i konga bubnjevi, i pesma je pretvorena u mešavinu sambe i njuorleanskog rhythma & bluesa. Pesma sa Luciferom kao lirskim subjektom, koji govori o ulozi koju je imao u raspinjanju Isusa Hrista, Oktobarskoj revoluciji i Drugom svetskom ratu, kada je objavljena na albumu Beggars Banquet, dodatno je podgrejala tvrdnje (koje su se javile zbog imena prethodnog albuma grupe, Their Satanic Majesties Request) da Stonesi, osim što su nepristojni i nemoralni, propagiraju satanizam. Te tvrdnje mogla je samo pojačati činjenica da se u to vreme grupa okružila neobičnim ljudima: Stonesi su u to vreme drugovali sa Kennethom Angerom, filmskim režiserom i učenikom Aleistera Crowleya – Anger je Jaggera smatrao otelovljenjem Lucifera na Zemlji, što je Jaggeru neobično laskalo – te glumicom i foto-modelom Anitom Pallenberg (u to vreme devojkom Keitha Richardsa i bivšom devojkom Briana Jonesa), koja je praktikovala magijske rituale i imala neobično velik uticaj na Jaggera i Richardsa. O „satanskoj“ prirodi pesme govoriće se mnogo i u godinama, pa i decenijama koje će uslediti; jedna od najpopularnijih urbanih legendi iz istorijata rock muzike je ona po kojoj su Stonesi svirali upravo „Sympathy For The Devil“ u trenutku kada je, na njihovom koncertu na Altamontu 1969, ubijen Meredith Hunter (istina je da su svirali „Under My Thumb“), mada je, dok su izvodili „Sympathy“, izbila tuča. „Uvek se nešto čudno desi kada sviramo ovu pesmu“, rekao je tada Jagger. Naziv pesme iskorišćen je za naziv filma Jean-Luc Godarda o kontrakulturi šezdesetih, u kome su Stonesi odigrali jednu od centralnih uloga. Pesmu su obrađivali Blood, Sweat & Tears, Bryan Ferry, Jane's Addiction, Guns N' Roses, Tiamat, Ozzy Osbourne i naši Laibach.

1. The Jimi Hendrix Experience – All Along The Watctower

Pesmu „All Along The Watchtower“ Bob Dylan je napisao za vreme osamnaestomesečnog oporavka od nesreće sa motorom, koju je doživeo u julu 1966, i objavio na albumu John Wesley Harding krajem decembra 1967. Brojna su tumačenja stihova ove pesme, no većina tumača se slaže da je u njima prisutna parafraza redova dvadesetprve glave „Knjige proroka Isaije“, te ističe njenu neobičnu narativnu strukturu. Među ljudima koji su imali privilegiju da slušaju album John Wesley Harding pre zvaničnog objavljivanja bio je i Jimi Hendrix, pa je samo dve nedelje od pojavljivanja Dylanovog albuma počeo rad na svojoj verziji pesme. Na snimanju je dvanaestožičanu akustičnu gitaru svirao gitarista Traffica Dave Mason, a perkusije gitarista Rolling Stonesa Brian Jones. U septembru 1968. Hendrixova verzija pojavila se na albumu Electric Ladyland. Ubrzo je bila objavljena kao singl – mesec dana pre nego što je na singl-ploči objavljena Dylanova verzija – popevši se „tek“ na peto mesto britanske top liste i 20 mesto Billboardove (što je bio i ostao najveći uspeh jedne njegove pesme na američkim top listama). Dylan je trenutak kada je prvi put čuo Hendrixovu verziju opisao rečima: „Zaista sam bio zapanjen. Bio je tako talentovan, umeo je da u pesmi pronađe neke stvari i da ih sa puno snage razvije. Našao je stvari na koje drugi ljudi ne bi ni pomislili.“ Pesma je korišćena u ogromnom broju filmova i TV serija kada je trebalo ilustrovati šezdesete godine prošlog veka. Nakon Hendrixa svoje verzije su, između ostalih, snimili i U2, Neil Young, Bryan Ferry, Paul Weller, Chris de Burgh, XTC, Jeff Healey, Eddie Vedder sa supergurpom The Million Dollar Bashers i Dejan Cukić (kao „Prolog“, na tribute albumu Divlji med).

(Balkanrock.com, 24. mart 2015)

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1966. godine

U 1966. godini broj američkih vojnika u Vijetnamu se popeo na 250.000; širom Sjedinjenih Država, ali i ostatka sveta, protestvuje se protiv rata. Martin Luther King govori protiv rata; na maršu za građanska prava u Čikagu biva pogođen kamenom. Iste godine je ubijen borac za ljudska prava James Meredith i osnovana Partija crnih pantera.

Tokom 1966. Gvajana, Bocvana, Lesoto i Barbados stiču nezavisnost od Velike Britanije. U Kini započinje Kulturna revolucija. Leonid Brezhnev postaje generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a Indira Gandhi premijer Indije. Ubijen je južnoafrički premijer Hendrik Verwoerd, idejni tvorac aparthejda. Haile Selassie posećuje Jamajku i sastaje se sa vođama rastafarijanaca. Luna 9 i Surveyor 1 sleću na Mesec. U Njujorku je osnovan pokret Hare Krišna, a LSD biva proglašen ilegalnim u Sjedinjenim Državama.

Te godine Vatikan odbacuje Index Librorum Prohibitorum. Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova po prvi put će ugledati svetlost dana, u književnom časopisu Moskva, ali u cenzurisanoj verziji. Meša Selimović objavljuje roman Derviš i smrt. Umiru Andre Breton, Ana Ahmatova i Grigor Vitez. Oskara za najbolji film osvaja Zinnemannov Čovek za sva vremena. Tarkovsky snima Andreja Rubljova, Bergman Personu, Pontecorvo Bitku za Alžir, Leone Dobar, loš, zao, Nichols Ko se boji Virdžinije Vulf?, Antonioni Uvećanje, Truffau Farenhajt 451, Allen Šta ima, Tajger Lili?, a Warhol Devojke iz Čelzija. Počinje da se prikazuje televizijska serija Zvezdane staze. Lenny Bruce umire od prevelike doze morfijuma, Montgomery Clift od srčanog udara, Buster Keaton od posledica raka pluća, a Walt Disney nakon neuspešnog oporavka od operacije raka pluća. Na velikom platnu debituju Michael Douglas i Harrison Ford.

Iste godine Beatlesi objavljuju Revolver i održavaju svoj poslednji zvanični koncert, a John Lennon upoznaje Yoko Ono. Bob Dylan objavljuje Blonde On Blonde i počinje da nastupa sa „električnim“ bendom; njegova publika mu zviždi i skandira „Judo“; ubrzo doživljava nesreću sa motorom zbog koje se povlači iz javnosti. Rolling Stonesi objavljuju Aftermath, Beach Boysi Pet Sounds, Simon & Garfunkel Sounds Of Silence, a Yardbirdsi album Yardbirds (poznatiji kao Roger The Engineer). Svoje prvence objavljuju Cream, Frank Zappa & The Mothers Of Invention, Jefferson Airplane, The Mamas & The Papas, The Monkees, Buffalo Springfield, Small Faces, Love, Tim Buckley, The 13th Floor Elevators, The Incredible String Band i The Troggs. Mladi pevač David Jones menja prezime u Bowie. Osnovane su grupe The Jimi Hendrix Experience, Vanilla Fudge, Ten Years After, Slade, Moby Grape, Soft Machine, Barclay James Harvest i Iron Butterfly. Pevač Johnny Kidd gine u saobraćajnoj nesreći, a gitaista  Bobby Fuller umire pod nerazjašnjenim okolnostima. U Luksemburgu je održana jedanaesta Pesma Evrovizije; prvo mesto osvaja austrijski pevač Udo Jürgens, sa pesmom „Merci Chérie“.

Godina 1966. izuzetno je značajna i u istoriji jugoslovenske popularne muzike. Te godine su osnovani sastavi Grupa 220, Novi Fosili, Žeteoci, Mladi Levi, Džentlmeni, Bele Vrane i O'Hare, prvoj Gitarijadi na Beogradskom sajmu prisustvuje više od 10.000 ljudi, pokrenut je Džuboks, prvi jugoslovenski časopis posvećen rock muzici, održana je prva Gitarijada u Zaječaru, a Zlatni Dečaci postaju prvi jugoslovenski bend koji nastupa u Velikoj Britaniji.

10. The Monkees – I'm A Believer

Grupa The Monkees osnovana je 1965. godine na inicijativu filmskih delatnika Boba Rafelsona i Berta Schneidera, koji su želeli da snime seriju o grupi mladih muzičara „koji žele da budu Beatlesi, ali im to ne polazi za rukom“. Da obezbedi pesme koje će Monkeesi izvoditi u seriji angažovan je muzički producent i impresario Don Kirshner, poznat po nadimku „Čovek sa zlatnim uhom“. Tragajući za autorima, Kirshner je zapazio mladog pevača Neila Diamonda, koji je 1965. postigao prvi autorski uspeh sa pesmom „Sunday And Me“, koju je napisao za pop sastav Jay & The Americans. Među pesmama koje je Diamond prodao Krishneru našla se i pesma „I'm A Believer“, koju je Diamond već snimio; dogovor je bio da i Diamond ima pravo da objavi svoju verziju, ali tek nakon što ona postane hit u izvođenju Monkeesa – „izvođenju“ uslovno rečeno, budući da su Monkeesi na početku svoje karijere bili prinuđeni da više vremena posvete glumi i većinu sviračkog posla prepuste studijskim muzičarima. Vedri pop rock „I'm A Believer“, koji su obrađivali The Ventures, Four Tops, Robert Wyatt (na njegovoj verziji svirali su Andy Summers i Nick Mason), Eddie Murphy (za potrebe filma Šrek), Weezer (za potrebe filma Šrek 4: Uvek i zauvek) i naše Elipse, popela se na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Hitovi „I'm A Believer“, „Last Train To Clarksville“, „A Little Bit Me, A Little Bit You“ i „Pleasant Valley Sunday“ načinili su Monkeese zvezdama, pa su članovi grupe odlučili da se, po okončanju emitovanja serije 1968. godine, izbore za pravo na upotrebu imena The Monkees i nastave svoju muzičku karijeru.

9. The Supremes – You Keep Me Hangin' On

Pesmu „You Keep Me Hangin' On“ napisao je čuveni autorski i producentski trio Lamont Dozier-Brian Holland-Eddie Holland, koji je svojim delovanjem bitno uticao na definisanje „Motown zvuka“. Ova pesma, inovativnim rešenjima, poput multitrekinga i gitarskih deonica nalik na Morzeov kod, ulazi u red komada kojima su producenti poput Doziera i braće Holland, Phila Spectora i Georgea Martina sredinom šezdesetih menjali lice popularne muzike. Pesma je dospela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste; obrađivali su je Rod Stewart, Vanilla Fudge i Kim Wilde (dvaput, jednom sama i jednom sa nemačkom pevačicom Nenom).

8. Percy Sledge – When A Man Loves A Woman

Iako su kao autori Sledgeovog prvog hita i jedne od najlepših balada u istoriji popularne muzike potpisani članovi Sledgeovog tadašnjeg sastava, basista Calvin Lewis i orguljaš Andrew Wright, u pisanju pesme učestvovao je i sam pevač. Sledge je, kaže legenda, pesmu posvetio devojci koja ga je ostavila kako bi se posvetila karijeri foto-modela, ubrzo nakon što je dobio otkaz na svom tadašnjem „dnevnom“ poslu. Odluka da svojim prijateljima prepusti sve tantijeme koštala je Sledga stotine hiljada dolara – pesma se ubrzo po objavljivanju popela na prvo mesto Billboardovih Hot 100 i R&B lista i postala prva zlatna ploča Sledgeovog tadašnjeg izdavača, Atlantic Recordsa. Obrađivali su je The Spencer Davis Group, Johnny Rivers, Michael Bolton, pevali su je glumci Bette Midler i Tim Curry, ali nijedna od ovih verzija nije nosila onoliko emotivnog naboja kao Sledgeova.

7. Spencer Davis Group – Gimme Some Lovin'

Pesmu „Gimme Some Lovin'“ napisali su Davis i braća Windwood; Davis i Winwoodovi su jednostavan, efektan rif pozajmili iz pesme „Ain't That A Lot Of Love“, koju je nekoliko meseci ranije snimio američki soul pevač Homer Banks. Pesmu su obrađivali The Kingsmen, Traffic, Raven i Great White, pojavila se u filmu Braća Bluz, a pre nekoliko godina je svetlost dana ugledala verzija koju su još početkom sedamdesetih zajedno snimili R&B/soul sastavi The Supremes i Four Tops.

6. The Byrds – Eight Miles High

Pesmu „Eight Miles High“ napisali su Gene Clark, Jim McGuinn i David Crosby. Tekst pesme inspirisan je putovanjem losanđeleskih „Ptyca“ na turneju po Velikoj Britaniji u avgustu 1965. Muzika je, kaže legenda, bila inspirisana muzikom koju su Byrdsi slušali u autobusu tokom njihove novembarske turneje po Sjedinjenim Državama – albumima Johna Coltranea i Ravia Shankara. Originalnu verziju pesme, koju su članovi sastava smatrali uspelijom, snimljenu krajem 1965, tadašnji izdavač Byrdsa, Columbia Records, odbio je da objavi, zato što nije snimljena u Columbiinom studiju (ona će svetlost dana ugledati tek 1987. godine), pa je grupa početkom 1966. pesmu morala da snimi ponovo. Druga verzija pesme se popela na 14. mesto Billboardove Hot 100 liste; veruje se da pesma nije postigla veći uspeh zbog svoje artističnosti i kompleksnosti, ali pre svega zbog tvrdnji (koje, po kasnijim priznanjima članova grupe, nisu bile sasvim bez osnova) da aludira na uživanje droga. No iako nije postigla veći (mada jeste postigla ogroman) komercijalni uspeh, pesma je, upotrebom elemenata jazza i indijske muzike, ostvarila ogroman uticaj na psihodelični rock, koji se tih godina rađao. Pesmu su obrađivali Golden Earring (koji će po pesmi nazvati svoj peti album), Leo Kottke, Roxy Music, Hüsker Dü i Crowded House.

5. The Troggs – Wild Thing

„Idemo, 'Wild Thing', Divljakuša'!“ – Zoran Miščević

Pesmu „Wild Thing“ napisao je njujorški kantautor Chip Taylor, a izvorno ju je snimio američki sastav The Wild Ones, koji će u istoriji popularne muzike ostati upamćen samo kao originalni izvođač ove numere. Godinu dana nakon što su je Wild Ones snimili, pesmu su garažnom energijom nabili Britanci The Troggs; u njihovom izvođenju pesma o divljakuši je dospela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Nakon Troggsa pesmu su obrađivali i The Kingsmen, The Jimi Hendrix Experience, Jeff Beck, The Runaways, Amanda Lear, X, Cheap Trick i Chimaira, a sami Troggsi su, nakon što je njihova saradnja sa članovima R.E.M-a na albumu Athens Andover 1991. godine probudila ponovno interesovanje za njih, snimili još dve obrade – jednu sa glumcem Oliverom Reedom i igračem snukera Alexom Higginsom, a drugu sa bodibilderom i glumcem Wolfom.

4. Four Tops – Reach Out I'll Be There

Pesmu „Reach Out I'll Be There“ napisao je i producirao trio Dozier-Holland-Holland. Upečatljiva vokalna intepretacija Levia Stubbsa doprinela je tome da ova pesma, koja je provela dve nedelje na vrhu Billboardove Hot 100 liste, ostane upamćena kao jedno od najreprezentativnijih Motownovih izdanja. Obrađivali su je Gloria Gaynor, Diana Ross, Irene Cara, Sweet, Richie Kotzen i naši Oktobar 1864 (kao „Nađi me“).

3. The Beatles – Eleanor Rigby

Kao autori emotivne balade o usamljenosti i susretu do koga nikada ne dolazi potpisani su John Lennon i Paul McCartney, mada je McCartney bio njen glavni autor. On je, po sopstvenom priznanju, glavnu junakinju pesme nazvao po glumici Eleanor Bron, koja je sa Beatlesima glumila u filmu Upomoć!, i bristolskoj prodavnici koja je nosila ime „Rigby & Evens Ltd“. Neobičnu podudarnost predstavlja činjenica da na groblju kraj liverpulske Crkve svetog Petra (gde su se Lennon i McCartney prvi put sreli u leto 1957),  na kome su mladi Lennon i McCartney provodili dane, postoji nadgrobna ploča sa imenom Eleanor Rigby (McCartney je rekao da je moguće da je ime izronilo iz njegove podsvesti kada je pisao pesmu), a još neobičniju činjenica da je, sudeći po nekim istraživačima, i „prava“ Eleanor Rigby vodila usamljenički život. Pesmu su otpevali McCartney, Lennon i Harrison, ali niko od Beatlesa na njoj nije svirao – pesmu je odsvirao gudački oktet sačinjen od studijskih muzičara. Ova pesma predstavlja jedan od kamena međaša u istoriji rock muzike: inventivnim aranžmanskim rešenjima (uvođenje gudačkih deonica) i poetičnim stihovima ona ulazi u red pesama koje su Beatlese i rock muziku usmerile ka eksperimentu i artizmu. Vanilla Fudge, Joan Baez, Ray Charles, Booker T & The MGs, Aretha Franklin, The Four Tops, Rare Earth, John Denver, Shirley Bassey, Chick Corea, Kansas, Hank Marvin, Al Di Meola, Alice Cooper i Tangerine Dream su samo neki od izvođača koji su obrađivali pesmu. Nadgrobna ploča „prave“ Eleanor Rigby postala je važna tačka na turističkoj mapi Liverpula, a 1982. godine pevač, glumac i vajar Tommy Steele, pionir britanskog rocka i prva ostrvska rock 'n' roll zvezda, poklonio je gradu Liverpulu skulpturu koja predstavlja McCartneyovu junakinju.

2. The Rolling Stones – Paint It Black

Pesmu „Paint It Black“ su napisali Keith Richards (muzika) i Mick Jagger (stihovi). Na omotu singl-ploče naslov je, po, kako je Richards tvrdio, odluci izdavačke kuće, bio ispisan kao „Paint It, Black“, što se moglo čitati kao „Oboji, u crno“, ali i kao „Oboji, crnče“. Ovako ispisan naslov izazvao je različite reakcije – „Bilo je nekih čudnih pisama, 'rasnih' pisama. 'Da li u naslovu treba da stoji zapeta? Da li je to poredak sveta?'“, svedoči Richards – mada je u osnovi stihova, po Jaggerovom priznanju, ležao motiv mrtve drage. Sa ovom pesmom, koja se popela na prvo mesto Billboardove liste, sitar (prepoznatljivi rif odsvirao je Brian Jones) na velika vrata ulazi u popularnu muziku (mada su Beatlesi bili ti koji su ga uveli u rock). Pesmu su obrađivali Eric Burdon (dvaput – jednom sa Animalsima, jednom sa grupom War), U2, The Residents, bila je naročito zanimljiva metal sastavima – obrađivali su je, između ostalih, Anvil, W.A.S.P., Rage, The Black Dahlia Murder, Sister Sin i Ministry – a doživela je i obrade na nemačkom („Rot und schwarz“ Karela Gotta), francuskom („Marie-douceur, Marie-colère“ Marie Laforêt), italijanskom („Tutto nero“ Caterine Caselli), španskom („Todo Negro“ Los Salvajesa) i srpskom („U crno obojeno“ Dragana Kojića Kebe).

1. The Beach Boys – Good Vibrations

„Dobre vibracije“ je komponovao Brian Wilson, koji je s početka želeo da pesmu ponudi nekom crnom rhythm & blues sastavu, ali ga je producent David Anderle ubedio da pesmu snimi sa Beach Boysima. Tekst pesme napisao je Mike Love, inspirisan pojavom pokreta dece cveća. Pesmu je otpevao Carl Wilson. Brianova ideja bilo je uvođenje čela, a Loveova uvođenje temerina u pesmu; Brian je inspiraciju za produkciju pronašao u iskustvima sa LSD-em. Pesma je za osnovu imala rhythm & blues, a upotrebom egzotičnih instrumenata (pored čela i temerina korišćeni su i honki-tonk klavir, Hammond orgulje, dupli bas, usna harmonika, čembalo, drombulje i perkusije), neobičnim vokalnim aranžmanima i kompleksnom strukturom odskakala je od dotadašnje R&B produkcije. Ova „džepna simfonija“ je najavila zvučne kolaže kojima će se Brian služiti tokom rada na nikada finiširanom albumu Smile, te anticipirala progresivni rock i psihodelični soul. U vreme snimanja pesma je predstavljala najskuplji singl svih vremena, koštajući Beach Boyse gotovo koliko i čitav album Pet Sounds, koji joj je prethodio. Nisu svi članovi grupe bili oduševljeni njome; neki su verovali da je njen zvuk odviše „moderan“, a u jednom trenutku master trake su misteriozno nestale, da bi se još misterioznije pojavile u Brianovoj kući par dana kasnije. Ipak, pesma se popela na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala prvi milionski singl Beach Boysa. Ovako jedinstven komad rock muzike bilo je teško obraditi na zadovoljavajući način, pa su se izvođači poput Cyndi Lauper i Aira radije odlučiali za omaže pesmi. Todd Rundgren je 1976 objavio verziju pesme gotovo u potpunosti vernu originalu. Kada je upitan šta misli o njoj, Brian je rekao: „O, uradio je fantastičan posao, sjajan posao! Veoma sam ponosan na njegovu verziju.“

(Balkanrock.com, 23. oktobar 2013)

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1961. godine

Na dan 3. januara 1961. godine američki predsednik Dvajt Ajzenhauer objavio je da Sjedinjene Američke Države prekidaju sve diplomatske odnose sa Kubom. Bio je to uvod u deceniju svetskih potresa, velikih ideja, velikih borbi za nacionalnu slobodu, mir, rasnu i socijalnu jednakost i seksualne slobode.

Godine 1961. sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin postao je prvi čovek koji je poleteo u svemir. Započela je izgradnja Berlinskog zida. Sijera Leone, Kuvajt, Sirija i Tanganjika stiču nezavisnost. Džon Kenedi postaje 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a Amerika i zvanično ulazi u Vijetnamski rat. Narod Angole podiže ustanak protiv portugalskih kolonista. Ubijen je Patris Lumumba, borac za nezavisnost Konga. U Beogradu je održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih. Preminuli su fizičar Ervin Šredinger i Karl Gustav Jung, otac analitičke psihologije.

Iste godine Ernest Hemingvej izvršava samoubistvo pucajući sebi u glavu. Branko Miljković pronađen je obešen o drvo na periferiji Zagreba. Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Horhe Luis Borhes objavljuje Maštarije, Gabrijel Garsija Markes Pukovniku nema ko da piše, Džozef Heler Kvaku 22, Stanislav Lem Solaris, a Desanka Maksimović Tražim pomilovanje. Roy Lichtenstein izlaže svoja prva značajna dela. Oskara za najbolji film osvaja Priča sa zapadne strane. Edwards snima Doručak kod Tifanija, Resnais Prošle godine u Marienbadu, Buñuel Viridijianu, Kazan Sjaj u travi, Mann El Sida, Thompson Topove sa Navarona, a Disney Stojednog dalmatinca. Gary Cooper umire od posledica raka pluća.

Luciano Pavarotti debituje na sceni Teatra Municipale, kao Rodolfo u Boemima. Beach Boysi objavljuju svoj debi singl, „Surfin'“. Osnovani su sastavi Golden Earring, The Bel-Airs, The Merseybeats i The Spotnicks. Šesta Pesma Evrovizije održava se u Kanu; Jugoslavija po prvi put učestvuje na takmičenju, sa pesmom „Neke davne zvezde“ u izvođenju Ljiljane Petrović, a prvo mesto osvaja predstavnik Luksemburga, Jean-Claude Pascal, sa pesmom „Nous les amoureux“. Elvis Presley glumi u filmu Plavi Havaji, a Cliff Richard i Shadowsi pojavljuju se u filmu Veseli klub mladih, koji doživljava ogromnu popularnost i u Jugoslaviji. Iste godine na scenu stupaju prvi jugoslovenski beat sastavi: beogradske Iskre i Siluete i zagrebačke Bijele Strijele, Bezimeni i Roboti.

10. Ricky Nelson – Hello Mary Lou

Pesmu „Hello Mary Lou“ napisao je pevač Gene Pitney, a prvi ju je snimio country pevač Johny Duncan, 1960. godine. Iduće godine pesmu je snimio i Ricky Nelson; njegova verzija je objavljena na B-strani singla „Travellin' Man“. Iako je pesma sa A-strane doživela veći uspeh na top listama, „Hello Mary Lou“ je ostavila dublji trag u istoriji rocka – da nije bilo Nelsonove verzije, „Marry Lou“ ne bi obrađivali velikani poput Creedence Clearwater Revivala, Queena i Led Zeppelina, a gitarski solo Jamesa Burtona uticao je na čitav jedan naraštaj gitarskih heroja.

9. Ike & Tina Turner – It's Gonna Work Out Fine

Pesmu „It's Gonna Work Out Fine“ napisale su Rose Marie McCoy, koja je potpisala više od 800 pesama popularne muzike, i Sylvia McKinney, članica rhythm & blues dua Mickey & Sylvia. McCoyeva je mnogo godina kasnije izjavila: „Sylvia mi je rekla da 'moram da čujem jednu curu kako peva pesmu'. Kada su Ike i Tina došli u Njujork, otišla sam u 'Apollo' da ih vidim. Ike je pozvao Tinu u sobu i rekao joj: 'Pevaj onu pesmu'. Nije rekla ni reč i počela je da peva. Pevala je kao da joj život zavisi od toga.“ Objavljena u leto 1961, pesma je postala drugi hit Turnerovih (prvi je bio njihov debi singl „A Fool In Love“). Pesmu su obrađivali Manfred Mann, The Spencer Davis Group i Ry Cooder, Ike i Tina Turner su je 1976, neposredno pred razilaženje, snimili još jednom, u rockerskijem aranžmanu, a 1993. Turnerova je pesmu snimila sa Laurenceom Fishburneom, za potrebe biografskog filma Šta ljubav ima sa tim.

8. The Marvelettes – Please Mr. Postman

Dan kada je „Please Mr. Postman“ dospela na prvo mesto Billboardove „Hot 100“ liste predstavlja značajan datum u istoriji popularne muzike: pesma u kojoj devojka moli poštara da joj donese pismo od njenog dragog bila je prvi singl izdavačke kuće Motown (koja je tokom šezdesetih okupljala najznačajnije crne izvođače u Americi) na toj poziciji i jedan od prvih uspeha crnih ženskih vokalnih sastava. Već 1963. godine svoju verziju pesme snimili su Beatlesi, a 1975. godine pesma se još jednom popela na prvo mesto „Hot 100“ liste, ovoga puta u izvođenju Carpentersa.

7. The Marcels – Blue Moon

Pesmu „Blue Moon“ napisali su 1933. godine kompozitor Richard Rodgers i tekstopisac Lorenz Hart, koji su zajedno napisali 28 brodvejskih mjuzikala i više od 500 pesama. Pesma je prvobitno napisana za MGM-ov film Holivudska zabava, ali se u njemu nije pojavila. Zatim je, sa izmenjenim tekstom, snimljena za MGM-ovu Melodramu Menhetna, ali je scena u kojoj se pesma pojavljuje u montaži izbačena. Kada je i po drugi put tekst prerađen a pesma po treći put ostala neupotrebljena u filmu, šef MGM-ove izdavačke kuće pomislio je da bi pesma mogla da bude objavljena na ploči. Hart je, prilično nevoljno, po četvrti put napisao tekst na Rodgersovu melodiju i pesmu, koja je sada nosila naziv „Blue Moon“, 1935. godine snimila je jazz pevačica Connee Boswell. Godine 1956. svoju verziju pesme snimio je Elvis Presley, a pet godina kasnije, u doo-wop aranžmanu, snimili su je i The Marcels, pitsburška grupa u čijem su sastavu bili i beli i crni članovi (što je u ono vreme još uvek bila retkost). Pesma je snimljena na predlog producenta Stua Phillipsa; priča kaže da je Phillips pitao članove Marcelsa da li iko od njih zna pesmu „Blue Moon“, te da je samo jedan od članova grupe znao pesmu. Vezija Marcelsa ubrzo se popela na prvo mesto top lista u Americi i Britaniji, a grupa je nastavila da obrađuje klasike popularne muzike u doo-wop maniru, ali su njihovi naredni singlovi doživeli znatno manje uspeha.

6. Howlin' Wolf – Little Red Rooster

Pesmu „Little Red Rooster“ napisao je Willie Dixon. Po većini tumača, stihovi pesme, koji se motivima naslanjaju na blues nasleđe, nose jasne seksualne aluzije (po rečima publiciste Philipa Normana, „Little Red Rooster“ je „pesma sa najviše falusne simbolike još od 'Black Snake Moan' Blind Lemona Jeffersona“), mada je Dixon je izjavio da je pesmu napisao kao bezazleni pesmuljak o petlu. „Little Red Rooster“ postaće blues klasik i jedna od najuticajnijih pesama u istoriji rock muzike: svoje verzije pesme snimili su sam Dixon, Big Mama Thornton, Sam Cooke, Rolling Stonesi, Doorsi, Canned Heat, Grateful Dead, Jesus And Mary Chain, Tom Petty, Etta James. Godine 1971. Howlin' Wolf je ponovo snimio pesmu, za album The London Howlin' Wolf Sessions, na kome su ga pratili Eric Clapton, Steve Winwood, Bill Wyman i Charlie Watts.

5. Dion – Runaround Sue

Doo-wop „Runaround Sue“ napisali su Dion i autor Ennie Maresca (Dion i Maresca zajedno će napisati i hitove „The Wanderer“, „Lovers Who Wander“ i „Donna The Prima Donna“). Lirski subjekt pesme je mladić koga je neverna Sue napustila, pa on savetuje sve mladiće da je se klone, pošto se ona nikada neće skrasiti kraj jednog muškarca. Pesmu su obradili John Cafferty & The Beaver Brown Band, Gary Glitter i naše Bijele Strijele (kao „Svi trče oko Sue“).

4. Del Shannon – Runaway

Krajem pedesetih godina prošlog veka u gradu Betl Krik u američkoj državi Mičigen delovao je sastav Charlie Johnson & The Big Little Show Band. Predvođen harizmatičnim pevačem i gitaristom Johnsonom (pravo ime bilo mu je Charles Weedon Westover) i sa inventivnim Maxom Crookom na klavijaturama – Crook je svirao na instrumentu koji je nazvao „mjuzitron“, koji je predstavljao modifikovanu klaviolinu i bio Crookov lični izum (na ovom instrumentu odsviran je solo u pesmi „Runaway“) – sastav je ubrzo došao do ugovora za snimanje ploče, nakon čega je Westover izabrao novi pseudonim – Del Shannon. Rezultati prvog snimanja bili su razočaravajući, ali je menadžer grupe, Ollie McLaughlin, bio uporan. Ubedio je Shannona i Crooka da prearanžiraju jednu od pesama i da je ponovo snime. Pesma o mladiću koji tuguje za njegovom odbeglom draganom postigla je ogroman uspeh ubrzo po objavljivanju, dospevši na prvo mesto Billboardove top liste. Pesmu su obrađivali Small Faces, Elvis Presley, Bonnie Raitt, Traveling Wilburys i Kasabian.

3. Ray Charles – Hit The Road Jack

Ovaj jednostavan, duhovit rhythm & blues komad napisao je Percy Mayfield, a sa Charlesom su ga otpevale Raelettes, pevačice u njegovom pratećem sastavu. Pesma se popela se na prvo mesto Billboardove liste. Obrađivali su je, imeđu ostalih, Animalsi, Suzi Quatro, John Mellencamp, Residentsi, a doživela je i verzije na francuskom („Fiche le camp, Jacques“), švedskom („Stick iväg Jack“), portugalskom („Pé na estrada“) i srpskom jeziku:

„Ubijaj krivinu, Miki

Ja te neću ni na sliki

Nikad više

Nikad više

Nikad više, jok

Ženska glavo, nemoj da si

Oštra prema meni

Nema oštrije od tebe

Ja ga tako cenim

Ali pošto ti ne želiš

Da me vidiš više

Moraću da kupim prnje

I da odma' brišem

Sve si lepo rek'o, Miki,

Sve je to u redu

Ali pošto kintu nemaš

Od sad si na ledu“

(Doduše, valja naglasiti da ovaj prepev Dejana N. Kostića i Aleksandra Blagojevića nije upotrebljen u nekoj od snimljenih verzija pesme. Za sada.)

2. Elvis Presley – Can't Help Falling In Love

Jednu od najlepših balada u istoriji popularne muzike napisali su autorski i produkcijski dvojac Hugo Peretti-Luigi Creatore i autor George David Weis. Melodija pesme zasnovana je na melodiji kompozicije „Plaisir d'amour“ Jean-Paul-Égide Martinia. Pesma se izvorno pojavila u Plavim Havajima; do kraja šezdesetih i tokom sedamdesetih Kralj je nastupe završavao ovom pesmom. Svoje verzije pesme su snimili, između ostalih, Bob Dylan, Shirley Bassey, Neil Diamond, Cameo, Stray Cats, Bono, UB40, The Residents, Blackmore's Night, Andrea Bocelli, The Pretenders i Chris Isaak.

1. Ben E. King – Stand By Me

Pesmu „Stand By Me“ King je napisao inspirisan crnačkom duhovnom pesmom istog naziva. Pesma je u vreme nastanka bila namenjena Kingovom tadašnjem bendu, Driftersima, ali grupa pesmu nikada nije snimila. Kada je King snimao pesmu „Spannish Harlem“, producenti Jerry Leiber i Mike Stoller (inače poznati autorski dvojac) pitali su ga da li ima još neku pesmu. King im je za klavirom odsvirao „Stand By Me“, u kojoj su Leiber i Stoller odmah prepoznali hit. Ova nežna R&B balada se ubrzo popela na prvo mesto američkih top lista. Obrađivali su je John Lennon (1975), Maurice White (1985), Lemmy i Dave Lombardo (2009), 1964. snimio ju je i mladi bokser koji je u to vreme još nosio ime Cassius Clay, 1995. otpevao ju je Disneyev junak merkat Timon, a 1998. svoju verziju su snimili Warren Zevon i majstor horora Stephen King.

(Balkanrock.com, 1. avgust 2014)

60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1960. godine

Počekom 60-ih mnogima se činilo da je rock 'n' roll bio samo prolazna stvar, a događaji su išli na ruku ovakvom utisku.

Te godine Eddie Cochran, Gene Vincent i kompozitorka Sharon Sheeley doživljavaju saobraćajnu nesreću; svo troje su ozbiljno povređeni, a Cochran umire od posledica povreda. Buddy Holly, Richie Valens i The Big Bopper poginuli su godinu dana ranije. Elvis Presley je u vojsci; po tvrdnjama onih koji su ga u to vreme posećivali, on je verovao da je njegova muzička karijera završena. Little Richard se okreće duhovnoj muzici. Jerry Lee Lewis je, nakon ženidbe trinaestogodišnjom rođakom, prognan sa američkih radio talasa. Chuck Berry je uhapšen pod optužbom da je četranestogodišnju Indijanku preveo preko državne granice i zaposlio u svom klubu i, da stvar bude gora, spavao sa njom, i, nakon dužeg suđenja, bio upućen na izdržavanje godinu i po dana zatvora.

Međutim, pažljiviji posmatrač mogao je videti da rock 'n' roll ne umire, već evoluira. Rhythm & blues uveliko žari i pali, a britanski beat sastavi prave prve korake. Godine 1960, 17. avgusta, u jednom hamburškom lokalu, na scenu prvi put izlazi sastav pod nazivom The Beatles. Iste godine onsnovani su i sastavi The Temptations, The Marvelettes, The Tornadoes i The Sonics, a Ike Turner i dvadesetjednogodišnja Anna Mae Bullock počinju da nastupaju kao Ike & Tina Turner. Te godine Bing Crosby i Louis Armstrong snimaju album Bing & Satchmo. Rhythm & blues pevač i pijanista Jesse Belvin gine u saobraćajnoj nesreći, u 27. godini života. Ben E. King napušta Drifterse i započinje solo karijeru. Édith Piaf objavljuje „Non, je ne regrette rien“. Peta Pesma Evrovizije održana je u Londonu; prvo mesto osvaja francuska pevačica Jacqueline Boyer sa pesmom „Tom Pillibi“. U Americi i Britaniji izlaze poslednje ploče na 78 obrtaja.

Iste godine Alber Kami gine u saobraćajnoj nesreći, a Boris Pasternak umire od posledica raka pluća. Harper Li objavljuje roman Ubiti pticu rugalicu, a Ežen Jonesko dramu Nosorog. Penguin Books objavljuje necenzurisanu verziju Ljubavnika lejdi Četerli D. H. Lorensa; knjiga se prvog dana po objavljivanju prodaje u 200.000 primeraka, a izdavač biva optužen za kršenje Akta o obscenim publikacijama, i ubrzo oslobođen optužbi. Oskara za najbolji film dobija Apartman Billya Wildera. Hitchcock snima Psiho, Cubrick Spartaka, Felinni Sladak život, Godard Do poslednjeg daha, a Sturges Sedam veličanstvenih. Miller započinje snimanje filma Neprilagođeni, koji će predstavljati poslednje pojavljivanje Marylin Monroe i Clarka Gablea na velikom platnu; Gable umire iste godine. Sartr je objavio Kritiku dijalektičkog uma, a Alberto Korda je u Havani, svojom „lajkom M2“, načinio fotografiju kojoj je dao ime „Guerrillero Heroico“.

10. Sam Cooke – Wonderful World

Soul pionir Sam Cooke napisao je ovu vedru pesmu o mladiću koji ne zna puno o svojim školskim predmetima, ali zna da voli svoju draganu krajem pedesetih, potpisujući je pseudonimom Barbara Campbell, što je bilo ime njegove srednjoškolske ljubavi. Pesma je snimljena 1959, za Cookeov peti studijski album, The Wonderful World of Sam Cooke. Na dan snimanja pesme, kaže legenda, studijski bubnjar se nije pojavio, pa je neko ko zna da svira bubnjeve potražen na ulici. Doveden je petnaestogodišnji mladić, čije ime je do danas ostalo nepoznato.

9. Johnny Kidd & The Pirates – Shakin' All Over

Johhny Kidd & The Pirates, po rečima krtičara Philipa Dodda, „u vakuumu pre Betalesa, redak, ako ne i jedini primer autentičnog britanskog rock 'n' rolla“, predstavljali su pionire rock performansa: na binu, ukrašenu kulisama koje su predstavljale piratski brod, izlazili su u prugastim bluzama i sa sabljama, dok je frontmen Johnny Kidd nosio povez preko oka (navodno od trenutka kada ga je pokidana gitarska žica udarila po oku). Bend je bio neobičan još po nečemu – bili su jedan od retkih sastava u to vreme koji u svojoj postavi nije imao dve, već samo jednu gitaru; ovakav sastav grupe načiniće ogroman uticaj na buduće članove The Whoa. Prvi hit „Pirata“ bio je „Please, Don't Touch“ iz 1959. (1980. su ga obradili Motörhead i Girlschool), a drugi (i poslednji) „Shakin' All Over“, objavljen godinu dana kasnije. Sa dolaskom beat grupa, publika je izgubila interesovanja za rhythm & blues Johnnya Kidda i The Piratesa, i Kidd je, nakon duže borbe za mesto pod suncem, raspustio grupu 1966. Iste godine je rešio da se vrati na scenu sa grupom koju je nazvao New Pirates, ali je, 7. oktobra, poginuo u saobraćajnoj nesreći. U kolima sa njim bio je i basista „Novih Pirata“, Nick Simper, kasnije jedan od osnivača Deep Purplea. U godini Kiddove smrti „Shakin' All Over“ je obradio kanadski sastav koji se u vreme snimanja zvao Chad Allan & The Expressions. Njihov izdavač je, želeći da publika misli kako je u pitanju ploča nekog novog britanskog sastava, na omotu napisao „Guess Who?“...

8. Barret Strong – Money (That’s What I Want)

Pesmu „Money (That's What I Want)“ napisali su Berry Gordy, osnivač Motowna, i autorka Janie Bradford, a snimio ju je Barret Strong, jedan od prvih pevača koji su potpisali ugovor sa Motownom. Pesma se popela na 23. mesto Billboardove liste, postajući prvi hit ove izdavačke kuće, koja je odigrala ključnu ulogu u popularizaciji crne muzike, pa tako, posredno, i borbi protiv rasne diskriminacije. Lirski subjekt ove pesme kaže: „Najlepše stvari na svetu su besplatne, / Ali daj ih pticama i pčelama, / Meni trebaju pare, / To je ono što hoću. / Tvoja ljubav mi pruža takav užitak, / Ali tvoja ljubav ne plaća račune, / Meni trebaju pare, / To je ono što hoću.“ Možda je zbog teksta radikalno drugačijeg od ljubavne tematike koja je dominirala popularnom muzikom krajem pedesetih i početkom šezdesetih ova pesma doživljena kao krik realnosti i bila tako zanimljiva za obrađivanje Beatlesima, Rolling Stonesima, Doorsima i Led Zeppelinu.

7. Chubby Checker – The Twist

„Pazi ovako: Žika Patika kaže da se tvist korak najbolje vežba ako jednom nogom mrdaš levo-desto, kao da pikavac gaziš, evo, to, a rukama kao da se brišeš peškirom po bubrezima, ovo.“ – Bogdan Diklić kao Čombe u seriji Grlom u jagode

Početkom šezdesetih twistmanija obuzela je dobar deo planete, uključujući i socijalističku Jugoslaviju. Kritičari su tvrdili da je vulgaran (iako se partneri nisu dodirivali), čak i da može dovesti do iščašenja zglobova, ali su mladi bili oduševljeni njime. Varnicu je predstavljala pesma „The Twist“ Chubbya Checkera. Originalna verzija objavljena je 1959, kao B-strana singla „Teardrops On Your Letter“ Hanka Ballarda i Midnightersa. Naredne godine, Chubby Checker se sa pesmom pojavio u emisiji American Bandstand Dicka Clarka. Clark je odigrao ključnu ulogu u snimanju Checkerove verzije; po svemu sudeći, da se „The Twist“ pojavi u Clarkovoj emisiji, čiji su najveći deo publike činili beli tinejdžeri, bilo je nužno da ga otpeva pevač koji će za samoproklamovane čuvare moralnih vrednosti biti podboniji od Hanka Ballarda, poznatog po hitu „Work With Me Annie“ (1954) nabijenom seksualnim aluzijama. Checkerova verzija se ubrzo popela na prvo mesto Billboardove top liste, a twist je prigrljen od strane mladih Amerikanaca. Njihovi roditelji sumnjičavo su vrteli glavama, sve dok uticajni novinar Igor Cassini, inače tvorac izraza „džet-set“, nije izvestio da u Holivudu twist igraju i njihove zvezde. „The Twist“ i twist ples se otuda smatraju jednim od prelomnih trenutaka u istoriji rocka – onim kada su rock 'n' roll prihvatili i roditelji bejbi bumera.

6. The Drifters – Save The Last Dance For Me

Pesmu „Save The Last Dance For Me“ napisali su blues muzičar Doc Pomus i pevač i pijanista Mort Shuman (ovaj dvojac je potpisao i Elvisov hit „Viva Las Vegas“). Po jednoj legendi, Pomus, koji je patio od poliomijelitisa, pesmu je napisao na dan svog venčanja, dok je, sedeći u invalidskim kolicima, posmatrao svoju mladu suprugu, brodvejsku glumicu, kako pleše sa gostima. Pesma je doživela ogroman uspeh, ali je pevač Ben E. King iste godine napustio grupu nezadovoljan načinom na koji George Treadwell, zvanično menadžer a u stvarnosti vođa grupe, vrši raspodelu zarade. Pesmu su obrađivali Ike & Tina Turner, Jerry Lee Lewis, Billy Joe Royal, Harry Nilsson, Dolly Parton i Bruce Willis. Pevačica i glumica Damita Jo snimila je kao odgovor na pesmu Driftersa iste, 1960. godine pesmu „I'll Save The Last Dance For You“ (a 1961, kao odgovor na Kingovu „Stand By Me“, pesmu „I'll Be There“).

5. Howlin' Wolf – Spoonful

Willie Dixon je pesmu „Spoonful“ za Howlin' Wolfa napisao inspirisan pesmom „A Spoonful Blues“ Charleya Pattona. „Kašika nečega“ metafora je za sve što pričinjava zadovoljstvo smrtniku – ljubav, seks, bogatstvo, droga – sve ono zbog čega ljudi „lažu, umiru, plaču, bore se“. Godine 1961. obradu pesme snimila je Etta James, godine 1966. obradili su je Cream i Canned Heat, 1967. Ten Years After, a 1970. i sam Dixon.

4. Elvis Presley – It's Now Or Never

„Za mene je rokenrol bio 'It's Now Or Never', Elvis. A, u stvari, to je geslo: sad il' nikad.“ – Peca Popović

Melodija jednog od Kraljevih najvećih hitova zasnivala se na melodiji napolitanske pesme iz XIX veka „O sole mio“, ali je bila inspirisana pesmom „There's No Tomorrow“, koju je 1949. godine snimio američki pevač Tony Martin, melodijski takođe zasnovanoj na „O sole mio“. Godine 1960, dok je kao vojnik bio stacioniran u Nemačkoj, Elvis je čuo Martinovu pesmu. Svoju želju da snimi novu verziju saopštio je svom izdavaču Freddyu Bienstocku kada mu je ovaj došao u posetu. Po povratku u Njujork, Bienstock je svratio u svoj ured, koji je obično vrveo od ljudi, a u kome je tada zatekao samo autore Aarona Schroedera i Wallya Golda. Njih dvojica su tekst pesme „It's Now Or Never“ napisali za dvadesetak minuta. Kada je Elvis po izlasku iz armije pesmu snimio, ona se ubrzo popela na prvo mesto top lista u Americi i Britaniji. Singl-ploča sa pesmom prodala se u 25 miliona primeraka širom sveta, postavši najtiražniji singl u Kraljevoj karijeri.

3. Etta James – At Last

Pesmu „At Last“ napisali su 1941. godine  Mack Gordon i Harry Warren. Instrumentalna verzija pesme, u izvođenju orkestra Glenna Millera, pojavila se iste godine u mjuziklu Serenada u dolini sunca, a  godinu dana kasnije, u izvođenju Millerovog orkestra i pevača Raya Eberlea i pevačice Pat Friday, u mjuziklu Žene orkestra. Godine 1960. pesmu je obradila Etta James. Njena verzija ostaće upamćena kao jedna o najemotivnijih i najromantičnijih pesama u istoriji popularne muzike: bezbroj parova – uključujući i dvoje prijatelja autora teksta – svoj prvi bračni ples odigralo je na zvuke Ettine verzije pesme, a 1998. pesma je veoma efektno iskorišćena u filmu Plezentvil Garya Rossa. Obrade koje su snimile Céline Dion i Beyonce, treba li reći, nisu nosile ni delić emotivnog naboja pesme u izvedbi Jamesove.

2. Ray Charles – Georgia On My Mind

Pesmu „Georgia On My Mind“ komponovao je 1930. godine Hoagy Carmichael, poznati pijanista, pevač, kompozitor i glumac (glumio je u filmovima Imati i nemati, Prolaz u kanjonu, Mladić sa trubom i Najbolje godine naših života). Kada ju je odsvirao na jednoj zabavi, ona se veoma dopala njegovom prijatelju sa studija Stuartu Gorrellu, koji je te noći za nju napisao stihove. Bili su to njegovi prvi i poslednji stihovi – Gorell se bavio bankarstvom, i nije pisao pesme. Gorell je, kako priča kaže, stihove posvetio Carmichaelovoj sestri Georgii. Međutim, Carmichael je u svojoj autobiografiji zabeležio da je ideju za nastanak pesme dobio on prijatelja Frankiea Trumbauera, čuvenog jazz saksofoniste, koji mu je jednom prilikom rekao: „Zašto ne napišeš pesmu 'Georgia'? Niko ništa nije izgubio pišući o Jugu.“ Stoga se ova pesma najčešće posmatra kao posvećena državi, a ne ženi Džordžiji. Prvu verziju pesme je iste, 1930. godine snimio Carmichael sa svojim orkestrom, nakon čega su usledile brojne obrade („Georgia On My Mind“ smatra se jednom od najobrađivanijih američkih pesama), uključujući i one Louisa Armstronga, Glenna Millera, Binga Crosbya, Davea Brubecka, Jo Stafford, Billie Holiday, Elle Fitzgerald, Jerry Lee Lewisa, Brende Lee, Jamesa Browna, Van Morissona, Toma Jonesa i Williea Nelsona. Verzija Raya Charlesa popela se na prvo mesto Billboardove top liste. Godine 1979, Charles je pesmu odsvirao pred Generalnom skupštinom Džordžije. Iste godine, ona je proglašena zvaničnom pesmom ove američke države.

1. The Shadows – Apache

U zapadnjačkim istorijama rocka uz odrednicu „The Shadows“ stoji da je ovaj sastav ostavio ogroman uticaj na Erica Claptona, Davida Gilmoura, Neila Younga, Tonya Iommia, Ritchiea Blackmorea i Marka Knopflera, ali ni u jednoj ne stoji, čak ni u vidu fusnote, podatak o tome koliko se mladića (a, bogami, i devojaka) sa brdovitog Balkana prihvatilo električne gitare pod uticajem „Senki“ iz Česanta, te kako su ti mladi ljudi postavili temelje trećoj najrazvijenijoj rock sceni u svetu. Instrument „Apache“ svakako je magnum opus ovog sastava, mada njegovi članovi nisu autori pesme. Napisao ju je Britanski kompozitor i pevač Jerry Lordan, inspirisan vesternom Apač. Prvobitno ju je snimio gitarista Bert Weedon, iste godine kada i Shadowsi, ali je njegova verzija mesecima čekala na objavljivanje. Sredinom godine, Shadowsi i Lordan bili su na zajedničkoj turneji. Tom prilikom Lordan je članovima benda odsvirao „Apača“ na ukuleleu, nakon čega su Shadowsi poželeli da ga snime. Na snimanju je, u nedostatku indijanskog, korišćen kineski bubanj; svirao ga je Cliff Richard. Ostalo je istorija. „Apache“ je do danas ostao jedan od najpoznatijih i najuticajnijih rock instrumentala, mada retko obrađivan – valjda je generacijama rock muzičara bilo teško da u drugačije ruho obuku pesmu tako jedinstvenu, sa tako specifičnom atmosferom. Ova pesma odigrala je ključnu ulogu u razvoju još jednog žanra popularne muzike: funky verzija pesme koju je 1973. snimio američki sastav Incredible Bongo Band predstavljala je tokom istorije hip hopa jednu od najčešće semplovanih tema.

(Balkanrock.com, 25. jul 2014)