Ako bismo želeli da 1968, jednu od najburnijih godina u istoriji
čovečanstva, simbolički predstavimo jednom fotografijom, mogli bismo se, iz
obilja čuvenih fotografija, odlučiti za onu na kojoj američki crni atletičari
Tommie Smith i John Carlos, osvajači zlatne i bronzane medalje na trci na 200
metara na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, na ceremoniji dodele medalja
drže visoko podignute pesnice. Zbog ovog gesta protesta protiv rasizma Smith i
Carlos su udaljeni sa Igara, da bi ih kod kuće dočekale uvrede i pretnje smrću,
dok je osvajač srebrne medalje, Australijanac Peter Norman, koji je, u znak
podrške dvojici američkih kolega, na reveru poneo značku Olimpijskog projekta
za ljudska prava, u svojoj domovini naišao na osudu javnosti.
Te, 1968. godine širom planete milioni pesnica su visoko podignuti u
protestima protiv rata, nuklearnog naoružanja, političke represije, rasizma i socijalne
nejednakosti. Protestvuje se u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Kanadi,
Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Švedskoj, Sovjetskom Savezu,
Poljskoj, Čehoslovačkoj, Jugoslaviji, Meksiku, Brazilu, Jamajci i Japanu;
ulicama Vašingtona maršira pola miliona a ulicama Pariza milion ljudi. U većini
zemalja (uključujući i Jugoslaviju) dolazi do krvavih sukoba demonstranata i
policije. Ubistvo Martina Luthera Kinga izaziva talas nasilnih protesta u 115
američkih gradova. Jugoslovenski studenti se bune protiv društvene
nejednakosti, birkoratije i stanja na univerzitetima; protesti se prekidaju
kada Tito kaže da su „studenti u pravu“. Godina 1968. je i najkrvavija godina
Vijetnamskog rata. Epilog pokušaja liberalizacije sistema u Čehoslovačkoj od
strane Alexandera Dubčeka bila je sovjetska invazija. Izvršen je atentan na
američkog senatora Roberta F. Kennedya. Nauru, Mauricijus, Svazilend i
Ekvatorijalna Gvineja stiču nezavisnost. Univerzitet Yale otvara vrata prvoj
generaciji studentkinja. Yuri Gagarin gine u avionskoj nesreći. Dolazi do dve
eksplozije bombi u Beogradu, jedne u bioskopu „20. oktobar“, a jedne na Glavnoj
železničkoj stanici; poginula je jedna osoba, a više desetina je povređeno; za
napade je optužena ustaška emigracija.
Te godine umiru Marcel Duchamp i John Steinbeck. Valerie Solanas ranjava
Andya Warhola hicem iz pištolja. Philip K. Dick objavljuje roman Sanjaju li androidi električne ovce?, a
Dragoslav Mihailović Kad su cvtetale
tikve. U Britaniji je ukinuta pozorišna cenzura. Oskara za najbolji film
osvaja Oliver! Carola Reeda. Kubrick
snima Odiseju u svemiru 2001, Schaffner
Planetu majmuna, Polanski Rozmarinu bebu, Saks Neobičan par, Vadim Barbarelu, Leone Bilo jednom
na Divljem zapadu, Romero Noć živih mrtvaca, Herzog Znake života, Jodorowsky Fando i Lis, Aleksandar
Petrović Biće skoro propast sveta a
Makavejev Nevinost bez zaštite. Na
filmu debituju Malcolm McDowell, Timothy Dalton, Goldie Hawn i Barbra Streisand.
Iste godine mjuzikl Kosa je
prvi put prikazan na Brodveju. Elvis Presley se, nakon sedam godina, vraća
živim nastupima. Beatlesi objavljuju „Beli
album“, rade muziku za animirani film Žuta
podmornica i pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Apple Records. David Gilmour
zamenjuje Syda Baretta u Pink Floydu i grupa objavljuje A Saucerful Of Secrets. Rolling Stonesi objavljuju Beggars Banquet, Doorsi Waiting For The Sun, The Jimi Hendrix
Experience Electric Ladyland, Cream Wheels Of Fire, Aretha Franklin Lady Soul, Johnny Cash At Folsom Prison, Big Brother & The
Holding Company Cheap Thrills, The
Velvet Underground White Light/White Heat,
Jeff Beck Group Truth, Van Morisson Astral Weeks, a The Zombies Odessey And Oracle. Svoje prvence
objavljuju George Harrison, Neil Young, Deep Purple, Creedence Clearwater
Revival, T. Rex, Soft Machine, Fleetwood Mac, Jethro Tull, Steppenwolf, Joni
Mitchell, Free, The Band, James Taylor, Randy Newman, Family, The Electric Flag,
Dr. John, The Move, Blood, Sweat & Tears, Iron Butterfly, Status Quo, Steve
Miller Band, Traffic, Three Dog Night, Spirit, Quicksilver Messenger Service, The
United States of America, Blue Cheer i Taj Mahal. Sa radom prestaju Cream, The
Yardbirds, Buffalo Springfield, The Zombies i The Righteous Brothers. Doo-wop
pevač Frankie Lymon umire od prevelike doze heroina, a R&B pevač Little
Willie John umire u zatvoru, u kome čeka suđenje za ubistvo, od srčanog udara.
Osnovane su grupe Led Zeppelin, Black Sabbath, Yes, Rush, Can, Nazareth i Amon
Düül II.
Te godine Grupa 220 objavljuje Naše
dane, prvi LP u istoriji jugoslovenske rock muzike. U Ateljeu 212
postavljena je Kosa; beogradska
postavka Kose je prva u jednoj socijalističkoj
zemlji i četvrta u svetu. Indexi objavljuju hitove „Jutro će promijeniti sve“ i
„Ako jednom budeš sama“, a Ivica Percl hit „Stari Pjer“. Debi izdanja
objavljuju Džentlmeni, Daltoni, Uragani, splitski Delfini, Elektroni i Bele
Vrane. Osnovani su sastavi Korni Grupa, Ambasadori, Porodična Manufaktura Crnog
Hleba, Vojvođanski Bluz Bend i Dogovor Iz 1804. Solo karijere započinju Josipa
Lisac, Jadranka Stojaković i Ibrica Jusić. Na koncertu Silueta u Sarajevu
izbijaju neredi, a na konceru u Novom Sadu grupa se tuče sa publikom. Roboti
nastupaju na Međunarodnom pop festivalu u Rimu zajedno sa grupama Pink Floyd,
Ten Years After i Traffic.
10. Otis Redding – (Sittin' On)
The Dock Of The Bay
Na čuvenom Monterey Pop Festivalu, održanom u junu 1967. godine,
nastupale su tadašnje perjanice rocka, većina njih u manjoj ili većoj meri
povezana sa hipi pokretom. Na insistiranje promotera Jerrya Wexlera, poziv da
učestvuje na festivalu dobio je i soul pevač Otis Redding, koji je do tada
nastupao pretežno za crnu publiku. Praćen grupom Booker T. & the M.G.'s
(koja je svirala na više njegovih ploča), Redding je zadobio simpatije više
desetina hiljada mladih hipika. Booker T. Jones svedoči: „To što smo bili
uključeni u to je zaista bila neka vrsta fenomena. Da smo bili tamo? Sa tim
ljudima? Zaista su nas prihvatili i to je nešto što je zaista dirnulo Otisa.“
Sa novom energijom koju mu je ulilo ovo iskustvo, Redding je u avgustu, sedeći
na jednom splavu na morskoj obali u kalifornijskom gradiću Suasalitu, počeo da
piše stihove melanholične balade „(Sittin' On) The Dock Of The Bay“. Pesmu je
završio uz pomoć svog starog saradnika, Stevea Croppera, gitariste Booker T.
& The M.G.'sa. Snimanje pesme završeno je 8. decembra 1967. Bila je to
poslednja pesma koju je Redding snimio. Dva dana kasnije poginuo je u avionskoj
nesreći. Mali avion, kojim su Redding i pet članova njegovog pratećeg sastava,
Bar-Kaysa, putovali na koncert u Medisonu, pao je u ledene vode jezera Monona u
blizini grada. Od svih putnika i članova posade samo je trubač Ben Cauley ostao
živ. „(Sittin' On) The Dock Of The Bay“ je objavljena posthumno, u januaru
1968, popevši se ubrzo na prvo mesto Billboardove Hot 100 liste. Pesmu su
obrađivali Cher, Percy Sledge, Sam & Dave, Sammy Hagar i Pearl Jam.
9. The Zombies – Time Of The
Season
U trenutku kada se drugi album sentolbanških „Zobmija“, Odessey And Oracle (koji je, za razliku
od prvenca Zombiesa, kojim dominira britansko viđenje rhythma & bluesa, bio
okrenut psihodeliji), pojavio na tržištu, u proleće 1968, Zombiesi su već bili
prestali sa radom, razočarani nemogućnošću da ponove uspeh svog debi singla, „She's
Not There“. Da su i dočekali na okupu objavljivanje svog drugog albuma,
reakcije na koje je on naišao teško da bi ih ubedile da nastave sa radom – album
je neposredno po objavljivanju naišao na mlak prijem (mada se danas smatra
jednim od najznačajnijih albuma u istoriji rocka). Ni prvi singl sa albuma,
„Butcher's Tale“, nije doživeo veći komercijalni uspeh, i malo je falilo da
izdavač, Columbia Records, sasvim digne ruke od ovog albuma. Međutim, na
insistiranje Ala Koopera, u to vreme Columbiinog lovca na talente, kao singl
objavljena je i pesma „Time Of The Season“, čiji su stihovi bili inspirisani
letom ljubavi. Pesma se početkom 1969. popela na treće mesto Billboardove Hot
100 liste i probudila ponovno interesovanje publike za grupu. Pojedini
beskrupulozni menadžeri su to iskoristili, pa je sastavljeno nekoliko „lažnih“
Zombiesa koji su izvodili pesme onih „pravih“, koji se nisu ponovo okupili sve
do 1997. godine. „Time Of The Season“ ostala je je upamćena kao jedna od pesama
koje su obeležile pozne šezdesete i na efektan način izrazile duh jednog
vremena, te je korišćena u brojnim filmovima čija je radnja smeštena u ovu epohu.
Pesmu su obrađivali Argent (koji je osnovao bivši „Zombi“ Rod Argent), The
Guess Who, Dave Matthews Band i America.
8. Iron Butterfly –
In-A-Gadda-Da-Vida
„Hej, Mardž, sećaš li se kako smo se mazili uz ovu himnu?“ – Homer
Simpson
Prvi album „Gvozdenog leptira“ iz San Dijega doneo je jednostavne, mahom
dvoipominutne pesme. Ali čitavu drugu stranu narednog izdanja grupe zauzela je
sedamnaestominutna rock simfonija „In-A-Gadda-Da-Vida“, po kojoj je ceo album
poneo ime. Jasno je da je naslov dobijen igranjem „gluvih telefona“ sa prvim
stihom („In the garden of Eden“) kao polazištem, mada nikada nije pouzdano
utvrđeno kako je do toga došlo (po jednoj verziji priče, pevač grupe, Doug
Ingle, je jednom prilikom pod dejstvom alkohola prvi stih otpevao kao „In a
gadda da vida“; po drugoj, bubnjar grupe, Ron Bushy, je, kada mu je pijani
Ingle saopštio naziv nove pesme, na papiru zapisao ono što je čuo – „In a gadda
da vida“). Izgrađena oko jednostavne teme i stihova, pesma je, kaže legenda,
snimljena iz prvog pokušaja, kao proba koju su bend i tonci sproveli u
iščekivanju da producent stigne u studio. Ponajviše zahvaljujući ovoj numeri,
drugi album Iron Butterflya postao je prvi album na tlu Amerike koji je stekao
status platinaste ploče. Grupa ovaj uspeh nikada nije uspela da ponovi; svoj
poslednji studijski album snimila je 1975. godine, provodeći naredne četiri
decenije u brojnim promenama postave, živeći na staroj slavi. No, u istoriju
rocka bend se upisao zlatnim slovima – album In-A-Gadda-Da-Vida predstavlja jedan od najprodavanijih rock albuma
svih vremena, a naslovna numera ulazi u red pesama koje se bore za titulu Prve
heavy metal pesme. Obrađivali su je Boney M., Blind Guardian i Slayer, a Bart
Simspon je, jednom od svojih smicalica, naterao građane Springfilda da je
horski otpevaju u crkvi.
7. Big Brother & The Holding
Company – Piece Of My Heart
Pesmu „Piece Of My Heart“ napisali su Jerry Ragovoy (napisao pesmu „Time
Is On My Side“, koju su slavnom učinili Rolling Stonesi) i Bert Berns (napisao
„Twist And Shout“, koja je postala hit u izvođenju Isley Brothersa). Pesmu je
prvobitno, 1967. godine, snimila gospel i R&B pevačica Erma Franklin,
starija sestra mnogo slavnije Arethe. Godinu dana kasnije pesmu je obradio
sastav Big Brother & The Holding Company na svom drugom albumu, Cheap Thrills. Pevačica grupe u to vreme
bila je dvadesetpetogodišnja Janis
Joplin, koja će desetak meseci nakon objavljivanja albuma napustiti bend i
započeti solo karijeru. Erma Franklin je izjavila da, kada je na radiju prvi
put čula „Piece Of My Heart“ u izvođenju Big Brother & The Holding
Companya, nije prepoznala pesmu. Novinarka Ellen Willis je možda najrečitije
govorila o razlikama između dve verzije: „Kada je Franklinova peva, to je
izazov: šta god da mi uradiš, neću ti dozvoliti da uništiš moju sposobnost da
budem ljudsko biće, da volim. Joplinova, sa druge strane, kao da kaže: sigurno,
ako nastavim da trpim ovo, ako nastavim da pružam primer ljubavi i praštanja,
sigurno će on shvatiti, promeniti se, uzvratiti onim što sam ja pružila.“ Janis
je jednom prilikom izjavila: „Kada sam na sceni, vodim ljubav sa 25.000 ljudi“;
emotivni naboj sa kojim je ona izvodila „Piece Of My Heart“, koju su kasnije
obrađivali i Bryan Ferry i Sammy Hagar, dobra je potvrda ove izjave.
6. Steppenwolf – Born To Be Wild
„Mrzim to hipi smeće!“ – Deka Simpson
Pesmu „Born To Be Wild“ je napisao pevač Mars Bonfire (pravo ime Dennis
Edmonton), nekadašnji član The Sparrowsa, grupe iz koje je iznikao Steppenwolf,
i brat tadašnjeg bubnjara Steppenwolfa, Jerrya Edmontona. Bonfire je „Born To
Be Wild“, prvobitno zamišljenu kao baladu, nudio raznim bendovima, da bi je na
posletku, u jesen 1967. godine, snimio losanđeleski „Stepski vuk“. Pesma je
objavljena u leto 1968 – i ostalo je istorija. „Born To Be Wild“ se popela na
drugo mesto Billboardove Hot 100 liste i postala jedna od najznačajnih himni
hipi pokreta i svevremena bajkerska himna; proglašavana je prvom heavy metal
pesmom (ponaviše zbog stiha „Heavy metal thunder“ – bilo je to prvo
pojavljivanje izraza „heavy metal“ u rock stihovima); 1969. se pojavila u filmu
Goli u sedlu Dennisa Hoppera, nakon
čega je korišćena u bezbroj filmova i televizijskih serija; doživela je
mnogobrojne obrade, razume se, najveći broj od strane hard rock i heavy metal
izvođača – Sladea, Status Quoa, Blue Öyster Culta, Riota, Ravena (sa Udom
Dirkschneiderom), Rose Tattooa, Lizzy Borden, Twisted Sistera, Grim Reapera,
Ozzya Osbournea (koji je pesmu otpevao zajedno sa Miss Piggy), Krokusa, Slayera,
Doro – te Wilsona Picketa, Ette James, INXS-a, Residentsa, Kim Wilde i drugih.
5. Cream – White Room
„Belu sobu“ su napisali basista Creama Jack Bruce i pesnik Pete Brown
(koji su zajedno napisali veći broj pesama Creama; njih dvojica će nastaviti da
sarađuju i nakon raspada grupe, na Bruecovim solo albumima). Pesmu je otpevao
Bruce, a violu je na snimanju svirao producent Felix Pappalardi (kasnije pevač,
basista i vođa hard rock sastava Mountain). „White Room“ se popela „tek“ na
šesto mesto Billoardove Hot 100 liste, ali je ostavila neizbrisiv trag u
istoriji rocka. Obrađivali su je, između ostalih, Hugh Cornwell i Robert
Williams, Jeff Healey, Helloween i Demons and Wizards.
4. The Beatles – Hey Jude
Godine 1968. John Lennon i njegova supruga Cynthia razišli su se zbog
afere koju je John imao sa Yoko Ono. Ubrzo nakon toga je usledio razvod, koji
je najteže pao petogodišnjem Julianu Lennonu. U pokušaju da uteši dečaka, Paul
McCartney (sa kojim je Julian, kako je kasnije sam priznao, bio bliži no sa
rođenim ocem) je napisao pesmu „Hey Jules“, ubrzo preimenovanu u „Hey Jude“.
Julian je na ovaj događaj zaboravio, i tek dve decenije kasnije saznao da je pesma
„Hey Jude“ bila posvećena njemu. U snimanju pesme učestvovao je
tridesetšestočlani orkestar sačinjen od klasičnih muzičara. Neki od njih su sa
visine razgovarali sa članovima „Buba“, sve dok im McCartney nije rekao: „Da li
vi ljudi želite da dobijete svoj jebeni honorar ili ne?“ Kada je na red došlo
snimanje pratećih vokala, Beatlesi su pitali članove orkestra da li žele da
pljeskaju rukama i pevaju horske deonice. Većina je pristala, za dodatak
honoraru, doduše, ali je jedan od članova odbio, rekavši: „Ne dolazi u obzir
pljeskam rukama i pevam prokletu pesmu Paula McCartneya!“ Na samom kraju trećeg
minuta pesme moguće je čuti nešto za šta se većina slušalaca složila da
predstavlja reči „fucking hell“. Dva inžinjera zvuka koja su učestvovala na
snimanju pesme tvrde da su oni koji tvrde da je zaista u pitanju psovka, da je
te reči izgovorio McCartney, te da je Lennonova ideja bila da se one sačuvaju u
finalnom miksu pesme; treći tvrdi da je te reči izgovorio Lennon, i da ih je
bilo nemoguće „iseći“ iz pesme. Pesma je objavljena na singl ploči, sa pesmom
„Revolution“ na B strani, u avgustu 1968; bilo je to prvo izdanje Apple
Recordsa. McCartney je želeo da najavi izlazak pesme na neobičan način, pa je lično
na izlogu zatvorenog „Apple Boutiquea“, prvog (i malo uspelog) poslovnog
poduhvata Beatlesa, velikim slovima ispisao „Hey Jude / Revolution“. Međutim,
kako „Jude“, osim što u engleskom jeziku predstavlja lično ime, na nemačkom
znači „Jevrejin“, mnogi su poverovali da je u pitanju antisemitska poruka, pa je
izlog već narednog dana razbijen. Ovaj mali incident nimalo nije naškodio
pesmi: „Hey Jude“ se popela na vrh top lista u 11 zemalja, držeči rekord za
najdužu pesmu na vrhu američkih i britanskih top lista sve do 1993. godine.
Iste godine kada je pesma objavljena obradio ju je Wilson Picket; na njegovoj
verziji svirao je tada malo poznati studijski gitarista Duanne Allman.
3. Marvin Gaye – I Heard It
Through The Grapevine
Pesmu „I Heard It Through The Grapevine“ napisali su autor i producent Norman
Whitfield i pevač Barrett Strong. Bila je to njihova prva uspešna
saradnja; njih dvojica će kasnije
zajedno napisati i hit „War“ Edwina Starra i postati zaslužni za hitove iz
„psihodelične“ faze Temptationsa. Strongu je, navodno, kao početna ideja za
nastanak pesme poslužila fraza koja stoji u naslovu i koju je on prvi put čuo
kada je 1966. boravio u Čikagu. „Čuti nešto kroz vinovu lozu“ znači čuti
glasine; tako je i lirski subjekt pesme načuo nešto o neveri svoje dragane. Pesmu
su prvobitno, 1966. godine, snimili Smokey Robinson & The Miracles, ali je
Berry Gordy, šef Motowna, vodeće
izdavačke kuće na polju „crne“ muzike, smatrao da je njihova verzija suviše
„mekana“. Nakon toga, pesmu je snimio Marvin Gaye, ali je Gordy smatrao da ni
ova verzija nije zadovoljavajuća. Pesma je napokon ugledala svetlost dana u nešto
drugačijem aranžmanu, u izvođenju Gladys Knight & The Pips, u jesen 1967,
popevši se na drugo mesto Billboardove liste. Gaye je svoju verziju objavio
1968, na albumu In The Groove.
Njegova verzija je privukla pažnju radijskih disk-džokeja, pa se Gordy konačno
odlučio da je objavi kao singl. Krajem 1968, Gayeva verzija se popela na prvo
mesto Billboardove liste, provevši tamo šest nedelja i postavši najprodavaniji
singl u dotadašnjoj istoriji Motowna. Pesma, koju su kasnije obrađivali i Creedence Clearwater Revival, Average White
Band, The Slits i Tuxedomoon, predstavljala je Gayev prvi veliki uspeh; usledio
je hit album M.P.G., a potom i Gayev
magnum opus, angažovani koncept-album What's
Going On.
2. The Rolling Stones – Sympathy
For The Devil
„Stvar je u tome – tu se profesor preplašeno osvrnu oko sebe i pređe na
šapat – što sam svemu tome prisustvovao i ja lično. Bio sam i na balkonu kod
Pontija Pilata, i u vrtu sam bio kada je sa Kajafom razgovarao, i na kamenom
sam platou bio, samo tajno, takoreći inkognito, tako da vas molim da to nikome
ne pričate, i da to ostane među nama kao najveća tajna!... Pst...“ – Mikhail
Bulgakov, Majstor i Margarita
„Saosećanje za Đavola“ je napisao Mick Jagger, inspirisan Bulgakovljevim
romanom Majstor i Margarita (svoj
primerak knjige Jagger je dobio na poklon od Marianne Faithfull), te stihovima Charlesa
Baudelaira. Jagger je pesmu prvobitno zamislio kao folk komad, ali su, na ideju
Keitha Richardsa, u pesmu uvedene zvečke i konga bubnjevi, i pesma je
pretvorena u mešavinu sambe i njuorleanskog rhythma & bluesa. Pesma sa
Luciferom kao lirskim subjektom, koji govori o ulozi koju je imao u raspinjanju
Isusa Hrista, Oktobarskoj revoluciji i Drugom svetskom ratu, kada je objavljena
na albumu Beggars Banquet, dodatno je
podgrejala tvrdnje (koje su se javile zbog imena prethodnog albuma grupe, Their Satanic Majesties Request) da
Stonesi, osim što su nepristojni i nemoralni, propagiraju satanizam. Te tvrdnje
mogla je samo pojačati činjenica da se u to vreme grupa okružila neobičnim
ljudima: Stonesi su u to vreme drugovali sa Kennethom Angerom, filmskim
režiserom i učenikom Aleistera Crowleya – Anger je Jaggera smatrao
otelovljenjem Lucifera na Zemlji, što je Jaggeru neobično laskalo – te glumicom
i foto-modelom Anitom Pallenberg (u to vreme devojkom Keitha Richardsa i bivšom
devojkom Briana Jonesa), koja je praktikovala magijske rituale i imala neobično
velik uticaj na Jaggera i Richardsa. O „satanskoj“ prirodi pesme govoriće se
mnogo i u godinama, pa i decenijama koje će uslediti; jedna od najpopularnijih
urbanih legendi iz istorijata rock muzike je ona po kojoj su Stonesi svirali
upravo „Sympathy For The Devil“ u trenutku kada je, na njihovom koncertu na Altamontu
1969, ubijen Meredith Hunter (istina je da su svirali „Under My Thumb“), mada
je, dok su izvodili „Sympathy“, izbila tuča. „Uvek se nešto čudno desi kada
sviramo ovu pesmu“, rekao je tada Jagger. Naziv pesme iskorišćen je za naziv
filma Jean-Luc Godarda o kontrakulturi šezdesetih, u kome su Stonesi odigrali
jednu od centralnih uloga. Pesmu su obrađivali Blood, Sweat & Tears, Bryan
Ferry, Jane's Addiction, Guns N' Roses, Tiamat, Ozzy Osbourne i naši Laibach.
1. The Jimi Hendrix Experience –
All Along The Watctower
Pesmu „All Along The Watchtower“ Bob Dylan je napisao za vreme
osamnaestomesečnog oporavka od nesreće sa motorom, koju je doživeo u julu 1966,
i objavio na albumu John Wesley Harding krajem
decembra 1967. Brojna su tumačenja stihova ove pesme, no većina tumača se slaže
da je u njima prisutna parafraza redova dvadesetprve glave „Knjige proroka
Isaije“, te ističe njenu neobičnu narativnu strukturu. Među ljudima koji su
imali privilegiju da slušaju album John
Wesley Harding pre zvaničnog objavljivanja bio je i Jimi Hendrix, pa je
samo dve nedelje od pojavljivanja Dylanovog albuma počeo rad na svojoj verziji
pesme. Na snimanju je dvanaestožičanu akustičnu gitaru svirao gitarista
Traffica Dave Mason, a perkusije gitarista Rolling Stonesa Brian Jones. U septembru
1968. Hendrixova verzija pojavila se na albumu Electric Ladyland. Ubrzo je bila objavljena kao singl – mesec dana
pre nego što je na singl-ploči objavljena Dylanova verzija – popevši se „tek“
na peto mesto britanske top liste i 20 mesto Billboardove (što je bio i ostao
najveći uspeh jedne njegove pesme na američkim top listama). Dylan je trenutak
kada je prvi put čuo Hendrixovu verziju opisao rečima: „Zaista sam bio
zapanjen. Bio je tako talentovan, umeo je da u pesmi pronađe neke stvari i da
ih sa puno snage razvije. Našao je stvari na koje drugi ljudi ne bi ni
pomislili.“ Pesma je korišćena u ogromnom broju filmova i TV serija kada je
trebalo ilustrovati šezdesete godine prošlog veka. Nakon Hendrixa svoje verzije
su, između ostalih, snimili i U2, Neil Young, Bryan Ferry, Paul Weller, Chris
de Burgh, XTC, Jeff Healey, Eddie Vedder sa supergurpom The Million Dollar
Bashers i Dejan Cukić (kao „Prolog“, na tribute albumu Divlji med).
(Balkanrock.com, 24. mart 2015)
Нема коментара:
Постави коментар