Hoćemo cenzuru: YU rockeri i (auto)cenzura

Nasuprot široko rasprotranjenom uverenju, cenzura ploča u pravom smislu reči je u Socijalističkoj Republici Jugoslaviji bila relativno retka pojava; do nje je dolazilo srazmerno retko zbog prisustva – autocenzure.

Naime, da bi došla do najviših instanci, jedna rok pesma morala je da prođe tri bedema  – sami autori su se odlučivali da ono što žele i imaju da poruče radije kažu kroz alegoriju (što je, posredno, dovodilo do veće poetičnosti); naročito problematični tekstovi i omoti često su menjani na zahtev izdavačke kuće; ploča bi, naposletku, dolazila u ruke neke od čuvenih komisija za šund, koja bi joj, ukoliko neki aspekt albuma deluje naročito problematično, lepila etiketu šund-ploče, čime bi album dobijao znatno veću cenu u prodaji. Neki vele da se povećavanjem cene ploče sprečavalo da ona dođe u ruke većeg broja ljudi, a drugi da je etiketa „šund-proizvod“ omogućavala da se ploča uopšte pojavi.

Sa druge strane, umeo je takav sistem rok poslenike i da nagradi, dodeljivanjem priznanja kao što su Majska nagrada, Smeli cvet i prestižnih Sedam sekretara SKOJ-a. Neki vele da su ovakva priznanja, dodeljena i nekima od najvećih „disidenata“ jugoslovenske scene, poput Riblje Čorbe, Pankrta, Buldožera i Lačnog Franza, bila način da se rokeri pacifikuju, a drugi da ona predstavljaju potvrdu činjenice da je taj sistem podsticao rok kao zvaničnu kulturu mladih i, ako ne ohrabrivao, ono tolerisao kritike koje su dolazile iz rokerskih redova.

Cenzura istinski dobija maha tek tokom devedesetih godina prošlog veka. U svim republikama izvođači iz republike sa kojom se u tom trenutku ratovalo bivaju proglašeni nepodesnim; ovakvo proterivanje iz štampe, sa radija i televizije najdoslednije je, čini se, sprovođeno u Hrvatskoj. U Srbiji se oni koji izražavaju protest protiv režima – a to je najveći deo srpske rok scene – skidaju sa režimskih medija; po mnogima, rokenrol je u Srbiji postao kontrakultura u pravom smislu reči tek tokom devedesetih.

Cenzura i autocenzura u domaćem roku svakako predstavlja vrlo zahvalnu temu za buduće istraživače; kao mali prilog budućim radovima na tu temu, nudimo hronologiju najupečatljivijih i najzanimljivijih slučajeva (auto)cenzure na domaćoj sceni.

1961.

Arsen Dedić u Hrvatskoj biva proglašen nepodobnim zbog ciklusa pesama „Čuda“, objavljenog u jednom književnom listu. Prašina se sleže nakon što ga u odbranu uzme književnik Bruno Popović.

1968.

Grupe Elipse i Mladi Levi predstavljaju Jugoslaviju na Festivalu mira u Sofiji. Njihovom zajedničkom koncertu u gradskom parku prisustvuje veliki broj mladih. Kada počnu sa svirkom, publika počinje da tapše u ritmu. To je isprovociralo miliciju, koja počinje da tuče ljude u publici, pa koncert biva prekinut nakon samo desetak minuta.

1969.

Koncert grupe Žeteoci, koju čine studenti zagrebačkog Teološkog fakulteta i koja izvodi beat muziku sa religioznim tekstovima, treba da se održi u dvorani Studentskog centra u Zagrebu, ali je zabranjen uoči nastupa; to izaziva nezadovoljstvo okupljene publike, pa milicija mora da interveniše. Nedelju dana kasnije, Žeteoci dobijaju dozvolu da održe koncert.

Iako beogradska postavka Kose nije naišla na probleme nakon prvog izvođenja (jedan deo predstave izveden je za Josipa Broza Tita), posle tridesetak izvođenja pojedini krugovi u vojsci su se pobunili zbog spaljivanja (američke) vojne knjižice na sceni, pa predstava biva skinuta sa repertoara Ateljea 212.

Trinaesti broj muzičkog časopisa Pop Express biva zabranjen; uzrok zabrane je jedno od pisama čitalaca. Po rečima hroničara početaka jugoslovenske scene Vladimira Spičanovića: „Pošto je tu bilo jedno desetak pisama, pokušavao sam da proniknem u to zbog čega je zabranjen, i u ono vreme nisam uspeo da ukapiram; danas možete da čitate deset puta, nema šanse! To je bilo toiko naivno, toliko benigno da je to smešno, međutim, nekome je to smetalo...“

1972.

Pojedine radio stanice označavaju pesmu „Kralj alkohol“ grupe Time kao nepodesnu, zbog toga što „promoviše alkoholizam“.

1974.

Pop Mašina objavljuje Kiselinu, konceptualni album sa LSD tripom kao temom. Plašeći se da će čelnici PGP-RTB-a odbiti da objave ploču ako uoče njenu tematiku, članovi grupe menjaju raspored pesama na albumu, a na omotu se, umesto psihodeličnog rada Jugoslava Vlahovića, pojavljuje jednostavna fotografija benda. Nakon što je ploča odštampana, čelnicima PGP-a tajnu naziva albuma otkriva jedan novinar Ilustrovane Politike, pa izdavačka kuća odbija da sklopi ugovor sa Pop Mašinom, ali ipak objavljuje album.

1975.

Buldožer objavljuje ploču Pljuni istini u oči; provbitni tiraž se brzo rasprodaje, ali PGP-RTB odugovlači sa doštampavanjem ploče, smatrajući da su pojedine pesme i detalji omota „sporni“. Čelnici izdavačke kuće zahtevaju da se sa omota izbaci fotografija na kojoj klavijaturista grupe, Borut Činč, u pionirskoj uniformi svira harmoniku dok iza njega stoji Titova slika. Članovi grupe na novoj verziji omota tu fotografiju zamenjuju – slikom golog muškarca.

1976.

Buldožer snimaju svoj drugi album, Zabranjeno plakirati, ali PGP okleva sa objavljivanjem; čelnici PGP-a zameraju Buldožeru „suviše pornografske tekstove“. Snimci u PGP-u čekaju godinu dana, sve dok ih ne otkupi i objavi Helidon.

1978.

Grupa Metak nastupa na Splitskom festivalu; organizatorima manifestacije ime Metak zvuči previše provokativno, pa je grupa najavljivana kao Meta.

Jugoton uspešno pregovara o licencnom objavljivanju ploče Never Mind The Bollocks, Here's The Sex Pistols. Objavljivanje je stopirano zbog bojazni da bi objavljivanje ploče u Jugoslaviji moglo izazvati diplomatski sukob sa Velikom Britanijom.

1979.

Objavljivanje albuma Bitanga i princeza Bijelog Dugmeta prati niz problema: čelnici Jugotona smatraju da je omot koji je dizajnirao Dragan S. Stefanović, i na kome ženska noga šutira muške genitalije, „vulgaran“, pa novi omot dizajnira Jugotonov dizajner Ivan Ivezić. Goran Bregović pristaje da iz pesme „Ala je glupo zaboravit' njen broj“ izbaci stih „koji mi je moj“, i, nakon dužeg ubeđivanja, da stih „A Hrist je bio kopile i jad“ iz pesme „Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“ zameni sa „A on je bio kopile i jad“.

Riblja Čorba objavljuje svoj prvi album, Kost u grlu. Pre snimanja, Đorđević pristaje da pesmu „Još jedan usran dan“ preimenuje u „Još jedan šugav dan“. Međutim, nakon što je ploča objavljena, nekome od urednika PGP-a pada na pamet da bi stih „popij svoje sedative“ iz pesme „Mirno spavaj“ mogao da asocira na uživanje droga. Čitav tiraž albuma se povlači iz prodaje, sporni stih se izbacuje iz pesme, i ploča sa novom verzijom se pojavljuje u prodavnicama. „Mirno spavaj“ u svojoj celosti biva objavljena na singlu godinu dana kasnije.

Prvenac Prljavog Kazališta zbog angažovanih tekstova dobija etiketu šund-ploče.

1980.

Prvi multimedijalni projekt Laibacha, pod nazivom „Rdeči revirji“, zabranjen je uoči premijere, sa obrazloženjem da su na plakatima „nepravilno i neodgovorno“ upotrebljeni crni krstovi ruskog slikara Kazimira Maljeviča. Događaj izaziva brojne medijske napade na grupu.

Radio urednici kao nepodesnu označavaju pesmu „Ja ne mogu“ Laboratorije Zvuka, verujući da bi stihovi „Ja ne mogu ni na jednu nogu / Da stanem čim svanem“ mogli da asociraju na probleme sa nogom koje je Tito imao pred smrt.

Spot Pekinške Patke, u kome sviraju u izlogu robne kuće okruženi mladim pankerima, biva označen kao nepodesan i zabranjen za emitovanje. Paljenje Borbe, glasila Saveza komunista, koje su članovi grupe izveli na koncertu u Novom Sadu (po njihovom priznanju, „hteli su napraviti neki skandal, to je uvek dobro“) rezultiralo je velikom pažnjom medija, ali i pozivom na informativni razgovor.

PGP-RTB insistira na novom omotu za Vrt svetlosti Igre Staklenih Perli, sa obrazloženjem da je originalni psihodelični omot „neprofesionalno urađen“.

Paraf objavljuju svoj prvi album, A dan je tako lijepo počeo. Iako su pre objavljivanja omot i deo tekstova izmenjeni, ploča je ipak dobila etiketu šund-ploče.

1981.

U Sloveniji izbija naci-pank afera. Marko Šelih, pevač grupe Lublanski Psi, i Igor Vidmar, muzički novinar, bivaju uhapšeni zato što su nosili bedževe sa precrtanom svastikom, uz optužbe da su nosili nacističke simbole, ali ubrzo bivaju oslobođeni zbog nedostatka dokaza da su bavili „antidržavnim aktivnostima“. Optuženi su i članovi sastava Buldogi, ali se afera ubrzo sleže.

Pesma „Maljčiki“, kojom su Idoli parodirali socijal-realizam, nakon protesta sovjetske ambasade biva zabranjena na TV-u i pojedinim radio stanicama. Na pojedinim stanicama je zabranjena i „Retko te viđam sa devojkama“.

Neposredno pred objavljivanje prvenca grupe Haustor, čelnici Jugotona odlučuju da sa ploče izbace pesmu „Radnička klasa odlazi u raj“, smatrajući da je „politički nepodobna“; pesma se tri godine kasnije pojavljuje na albumu Treći svijet.

Grupa Zana snima svoj prvi album, Loše vesti uz rege za pivsku flašu; na insistiranje čelnika Jugotona, menjaju tekst pesme „Loše vesti“.

Čelnici Jugotona insistiraju da se na omotu Azrinog albuma Sunčana strana ulice dopiše da su „Kurvini sinovi“ upereni protiv „imperijalizma i hegemonije“. Na omotu albuma Ravno do dna, objavljenom nekoliko meseci kasnije, u tekstu pesme „Uradi nešto“ izostavljen je stih „Zatvori prolaz za staljiniste“. U intervjuu za Polet, Branimir Štulić govori u teroru komunizma u Sovjetskom Savezu, što izaziva protest sovjetske ambasade.

Pesma „Nestašni dečaci“ Bulevara, za koju je tekst napisao Momčilo Bajagić, biva zabranjena u pojedinim medijima, sa obrazloženjem da može da asocira na proteste kosovskih Albanaca.

Prvenac Lačni Franza, Ikebana, zbog tekstova biva označen kao šund-ploča.

Prvenac grupe Na Lepem Prijazni zbog pesme „Suckitandsee“ biva označen kao šund-ploča.

                                                          

1982.

U Ilustrovanoj Politici objavljeno je pismo jednog tinejdžera, u kome on promišlja o političkoj podobnosti Bore Đorđevića, i ukazuje na stihove „za ideale ginu budale“ i „kreteni dižu bune i ginu“ iz pesme „Na zapadu ništa novo“ kao uvredljive za slavne pretke. Pismo pokreće lavinu: SUBNOR-i (Savezi udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata) Sarajeva, Karpoša i Bezdana i Savez socijalističke omladine Bosne i Hercegovine zahtevaju da se ploča zabrani; u javnosti se vodi polemika o Đorđevićevim stihovima. Riblja Čorba je primorana da prekine koncert u Celju jer su dežurni vatrogasci previše agresivni prema publici, koncert u Sarajevu mogu da održe tek nakon što Đorđević potpiše da će „Na zapadu ništa novo“ pevati na sopstvenu odgovornost, a koncert u Tuzli im je otkazan, uz obrazloženje organizatora da „ne mogu da obezbede mir tokom kocerta grupe čije ponašanje nije u skladu sa socijalističkim moralom“. Prašina se sleže nakon što u odbranu grupe stane Milo Dimitrijevski, predsednik SUBNOR-a Jugoslavije.

Otrocima Socijalizma je nastup u Beogradu onemogućen na preporuku Saveza socijalističke omladine Slovenije. Ubrzo im je zabranjeno izvođenje svih tekstova, uz obrazloženje da su „previše politički angažovani“. Prvi nastup u Ljubljani imaju pod imenom Otroci, ali se na koncertu pojavljuju sa flasterima preko usta, čime podižu još veću prašinu u javnosti. Za pravo da nastupaju pod imenom Otroci Socijalizma su se izborili uz podršku slovenačkih pank aktivista. Ubrzo im je zabranjena i pesma „700 usnjenih torbic“, inspirisana činjenicom da je 700 delegata partijskog kongresa 1982. dobilo prigodne kožne torbe.

Laboratorija Zvuka nastupa u Novom Mestu; na plakatu za koncert nalazi se Vilmoš Kauboj, maskota i pridruženi član grupe. Neki od mešatana smatraju da on predstavlja karikaturu Josipa Broza Tita, pa sve prijavljuju miliciji, uz obrazloženje da plakati predstavljaju „uvredu socijalističkog morala i povredu patriotskih osećanja“. Protiv Predraga Vraneševića je poveden sudski postupak. On prvobitno biva osuđen na 40 dana zatvora, ali iz viših krugova ubrzo stiže odluka da se presuda preinači i slučaj zataška kao besmislen.

Jugoton ne dozvoljava Idolima da na omotu Odbrane i poslednjih dana koriste fresku Belog anđela iz Mileševe.

Zabranjena je reklama za album Malo pojačaj radio Zdravka Čolića. U reklami vojnici u nepoznatim uniformama zakopavaju radio, radio eksplodira i u vazduh leti crvena zastavica sa sloganom „Nova diverzija Zdravka Čolića“.

1983.

Otroci Socijalizma snimaju svoj drugi album; ploča je odštampana u Beogradu, a trebalo je da bude objavljena za ZKP RTLJ. Na putu od Beograda do Ljubljane celokupnom tiražu od 3.000 primeraka se izgubio trag. Naknadno je otkriveno da su ploče zaplenjene i uništene.

Laibach na Zagrebačkom bijenalu održavaju koncert pod nazivom „Mi kujemo budučnost“. Tokom nastupa emitovan je film Revolucija još traje i porno film. Kada se na platnu u istom trenutku pojave snimci Tita i penisa, milicija prekida nastup. Juna iste godine bend daje svoj prvi televizijski intervju, u političkoj emisiji TV tednik. Intervju izaziva burne reakcije, i grupi biva zabranjeno javno nastupanje i upotreba imena Laibach.

PGP-ovi urednici sa prvog albuma grupe Bezobrazno Zeleno izbacuju pesmu „Long Live moja Srbijo“. Pre snimanja albuma, članovi benda su bili primorani da u pesmi „Momci sa juga“ stih „smenjujemo generale“ zamene sa „sadićemo banane“, a „udaramo na vlast“ sa „smejemo se u glas“.

EP Rok Mašine Izrod na granici kasni sa objavljivanjem zbog problema sa omotom; čelnici Jugodiska smatraju da je omot, koji je dizajnirao Jugoslav Vlahović i na kome se nalaze dve ruke probodene perima, „politički nepodoban“; ploča biva objavljena tek nakon što Vlahović dizajnira novi omot.

Riblja Čorba predstavlja Jugoslaviju na omladinskom festivalu „Balkan – zona bez nuklearnog naoružanja“ u Bugarskoj. Grupa drži četiri koncerta; na završnoj večeri nastupaju zajedno sa bugarskim ritmičkim plesačima, grčkim folklornim ansamblom i rumunskim omladinskim pozorištem, koje izvodi predstavu Bauk kapitalizma napada omladinu Istoka. Od grupe se zahteva da ne izvodi pesmu „Kako je lepo biti glup“.

Alum O je! grupe U Škripcu dobija etiketu šund-ploče.

1984.

Na koncertu Zabranjenog Pušenja u Rijeci kvari se pojačalo. Frontmen grupe, dr Nele Karajlić publici kaže: „Crk'o maršal! Mislim na pojačalo!“ To izaziva proglase više SUBNOR-a i Saveza socijalističke omladine u kojima se osuđuje ponašanje članova Pušenja i poziva se na zabranjivanje njihovih koncerata, te brojne medijske napise protiv grupe, otkazivanja koncerata i skidanje sa telvizijskih i radijskih programa; odluku da prestanu sa radom na Top listi nadrealista donose samoinicijativno.

Ploča Večzeras vas zabavljaju muzičari koji piju Riblje Čorbe, zbog tekstova pesama „Mangupi vam kvare dete“ i „Besni psi“, dobija etiketu šund ploče. Zbog stihova „Grčki šverceri / arapski studenti / maloletni delikventi / negativni elementi / i besni psi“ ambasade tri arapske zemlje i Zaira ulažu proteste, tvrdeći da je Đorđević u pesmi „izjednačio arapske studente i besne pse“. Ministarstvo kulture naručuje analizu pesme od strane stručnjaka. Neposredno pred promotivni koncert u Beogradu, iz Ministarstva spoljnih poslova stiže zahtev da se pesma ne izvodi.

Zbog tekstova pesama „Laž“ i „7 milja iznad mora“ ploča Dukat i pribadače Aerodroma kasni sa objavljivanjem; naročito su sporni stihovi pesme „Laž“: „Priča kaže jednog dana svi će biti jednaki / Svako imat' će sve / Samo treba biti strpljiv i vjerovat' u drugove“.

Zabrana upotreba imena Laibach je i dalje na snazi, pa bend koncert posvećen Tomažu Hostniku, pevaču Laibacha koji je izvršio samoubistvo dve godine ranije, održava u tajnosti.

1985.

Riblja Čorba snima album Istina. Jugoton, sa kojim grupa ima ugovor, odbija da objavi pesme „Pogledaj dom svoj, anđele“, „Snage opozicije“, „Dvorska budala“ i „'Alo“. Grupa prelazi u PGP-RTB, koji odbija da objavi samo „Snage opozicije“, ali i zahteva da se iz pesme „'Alo“ izbace stihovi „S planine šakal zavija / tamo je Jugoslavija“. Grupa namerava da pesmu „Snage opozicije“ objavi kao samizdat singl, ali odustaje nakon što većina listova objavi tekst pesme. Pesma je objavljena tek 1997, na kompilaciji Treći srpski ustanak.

Laibach objavljuju svoj prvi LP album. Kako je zabrana upotreba imena i dalje na snazi, na albumu nije naznačeno ime sastava, a deo albuma sa Titovim govorom je tonski pokriven.

Spot za pesmu „Visibabe, ljubičice“ Peđa D'Boy Banda zabranjen je zbog erotskih momenata.

1986.

Grupa Griva sa Alenom Islamovićem snima pesmu „Kaljinka“, inspirisanu černobilskom katastrofom. Posle prvih nekoliko emitovanja, sovjetska ambasada protestvuje, pa mediji dobijaju direktivu da je ne emituju.

Riblja Čorba objavljuje album Osmi nervni slom. Pesma „Južna Afrika '85 (Ja ću da pevam)“ dobija takav naziv kako bi se stavilo do znanja da se tobože odnosi na stanje u Južnoj Africi. Međutim, većina radio urednika pomenutu pesmu, te pesme „Tu nema Boga, nema pravde“ i „Crno je dole“ označava kao nepodesne za emitovanje. Na sednici Komisije za informativno-propagandno delovanje Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije raspravlja se o Đorđevićevim stihovima.

1987.

Na proslavi povodom godišnjice Studija B, održanoj u Sava Centru, Bora Đorđević čita pesmu „Crni mercedes“, koja, po oceni javnog tužioca, „uznemiruje javnost“. Budući da su u pitanju bili već objavljeni stihovi, sud odbija zahtev tužilaštva za pokretanje postupka.

Goran Bregović želi da na albumu Bijelog Dugmeta Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo okupi predstavnike različitih političkih stanovišta: obradu revolicionarne pesme „Padaj, silo i nepravdo“ trebalo je da peva narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo, pesmu „Ružica si bila“ šlager pevač Vice Vukov, još šezdesetih označen kao nepodoban zbog propagiranja hrvatskog nacionalizma, a na omotu je trebalo da se pojavi slika Dve godine garancije (na kojoj čovek leži na klupi u parku pokriven Politikom) slikara Miće Popovića, koji je u to vreme važio za disidenta. Sva trojica su zainteresovana. Na razgovor sa Vukovim u Zagreb odlazi menadžer Dugmeta, Raka Marić; na sarajevskom aerodromu dočekuje ga milicija, privodi i saslušava. Mića Popović odustaje od saradnje, upozoravajući Bregovića na opasnost za obojicu ako se njegova slika pojavi na omotu. Na kraju se na albumu pojavio samo Vukmanović. Britanski Guardian Tempovo gostovanje na ploči Dugmeta opisuje kao „neku vrstu Bregovićevog državnog udara“.

Na omotu albuma Pozdrav iz zemlje Safari Zabranjenog Pušenja, kraj imena pesme „Dan Republike“ pisalo je „Naš prijedlog za Pjesmu Evrovizije“, što je, zbog problematičnih stihova, naknadno prelepljeno. Radio urednici dugo izbegavaju da emituju ovu pesmu. Spot za pesmu „Manijak“ sa istog albuma, koji je režirao Emir Kusturica (u to vreme pridruženi član benda), zabranjen je. U spotu Karajlić glumi političara pedofila, koji devojčice namamljuje keksom. Sporan detalj bio je – marka keksa. Keks u spotu je marke „Tops“; proizvodila ga je firma Agrokomerc, čije su finansijske malverzacije, otkrivene iste, 1987. godine, predstavljale najveću ekonomsku aferu u Jugoslaviji.

KUD Idijoti predstavljaju Jugoslaviju na festivalu mediteranskih zemalja u mestu Ređo Kalabrijo na jugu Italije. Dok izvode italijansku revolucionarnu pesmu „Bandiera Rossa“, italijanska policija upada na binu i prekida njihov nastup.

Lačni Franz, na albumu Sirene tulijo, objavljuju tradicional „Zdravljica“, nastao na stihove Franca Prešerna. Zbog neformalne interpretacije, u Sloveniji pesma biva okarakterisana kao nepodobna.

Laibach objavljuju album Opus Dei za britansku izdavačku kuću Mute Records. Na unutrašnjoj strani omota našao se rad istaknutog antinacističkog umetnika Heartfielda, četiri krvave sekire koje oblikuju svastiku. U pojedinim evropskim zemljama smisao rada je pogrešno shvaćen, pa je album bio zabranjen.

1988.

Bora Đorđević čita svoje stihove u Baru. Jedan od dežurnih milicionera nalazi da je Đorđević „verbalno vrijeđao patriotsko-socijalistička osećanja građana“, pa piše prijavu. Dolazi do suđenja. Nakon dužeg postupka, optužbe su odbačene. Iste godine, Riblja Čorba namerava da održi dobrotvorni koncert na platou ispred Hrama svetog Save, sa Pilotima, Ekatarinom Velikom i Đorđem Balaševićem kao gostima; prikupljena sredstva trebalo je da budu namenjena završetku Hrama. Milicija ne daje dozvolu da se koncert održi.

Prljavo Kazalište, na ploči Zaustavite Zemlju, objavljuje pesmu „Mojoj majci“, koju Jasenko Houra posvećuje svojoj preminuloj majci. Zbog stiha „zadnja ruža hrvatska“ pesma doživljava veliku popularnost u Hrvatskoj, ali u ostalom delu zemlje biva označena kao nacionalistička i nepodobna.

Bijelo Dugme, u produkciji RTB-a, snima spot za pesmu „Đurđevdan“; režiser spota želi da članovi benda nose srpske narodne nošnje i starinsko oružje, što Alen Islamović odbija. Postignut je kompromis: svi članovi benda osim Islamovića obući će nošnje. Spot biva zabranjen nakon samo jednog emitovanja, jer „asocira na četništvo“.

Pesma „Zebre i bizoni“ Galije, koja se bavi enigmom Titove rezidencije na Brionima, trebalo je da bude izbačena sa albuma Daleko je sunce. Uredništvo PGP-a naposletku pristaje da je objavi, ali tekst pesme nije štampan na omotu.

1989.

Prljavo Kazalište nastupa na zagrebačkom Trgu Republike (današnji Trg bana Jelačića). Kako se u to vreme Kazalište doživljava kao „nacionalni bend“, na trgu se okuplja oko 200.000 ljudi, a uoči samog koncerta jedan policijski inspektor traži od Houre da publici saopšti da koncerta neće biti, na šta Houra odgovara: „Recite im Vi“. Koncert snima Radio-televizija Zagreb. Houra tokom nastupa izjavljuje: „Nemojte mi srušiti trg, tu dolazi konj“, što je izbačeno iz snimka koji je emitovan.

Rambo Amadeus, na albumu Hoćemo gusle!, objavljuje pesmu „Amerika i Engleska (Biće zemlja proleterska)“, na kojoj gostuju Bora Đorđević i Mica Trofrtaljka; prvobitan naziv pesme, „Kataklizma komunizma“, promenjen je na zahtev PGP-a.

1990.

Uoči prvih višestranačkih izbora u Jugoslaviji, Galija priprema EP sa pesmama „On je isti kao on“, „Ti si moja jedina Partija“, „Posle svega“ i „Komunista“ (na kojoj je gostovao Šaban Bajramović). Zbog stihova Radomana Kanjevca koji su se otvoreno izrugivali Slobodanu Miloševiću, ploča nikada nije objavljena.

1991.

Pesma Ramba Amadeusa „Prijatelju, prijatelju“, sa albuma Psihološko-propagandni komplet M-91, u originalu je trebalo da sadrži usemplovane govore Slobodana Miloševića i Franja Tuđmana, ali su te delove pesme urednici PGP-RTB-a isekli.

Među uhapšenim učesnicima demonstracija 9. marta nalazi se i pevač Dušan Prelević.

1992.

Supergrupa Rimtutituki, koju čine članovi Električnog Orgazma, Partibrejkersa i Ekatarine Velike, ne dobija dozvolu da u Beogradu održi koncert na otvorenom, pa u otvorenom kamionu kruži gradskim ulicama svirajući i šaljući antiratne poruke. Dozvolu za drugi koncert uspevaju da dobiju; on je, pod nazivom „Ne računajte na nas“, održan na trgu republike. Koncertu, na kome sviraju Rimtutituki i druge grupe, prisustvuje oko 40.000 ljudi, ali režimski mediji javljaju da ih je bilo oko 5.000. Prilog o koncertu poslat je u ostale republike bivše Jugoslavije, ali niko ne želi da ga emituje.

Održana je manifestacija Beogradski rock pobednik. Manifestaciju prenosi Radio-televizija Beograd, ali je planirano da se prenos prekine kad na red dođu nastupi Bore Đorđevića i Ramba Amadeusa. Rambo Amadeus se penje na binu za vreme nastupa Bebi Dol, uzima mikrofon i govori: „Dok mi sviramo, padaju bombe na Dubrovnik i Tuzlu! Nećemo da zabavljamo biračko telo! Jebem vam mater!“

Zbog pesama koje kritikuju tadašnju vlast, Direktori bez obrazloženja bivaju diskfalifikovani iz finala Gitarijade, iako ih je žiri prethodno uvrstio u finale. Pojedini listovi objavljuju tekstove o članovima benda kao korisnicima opijata.

Vojne vlasti tragaju za Đorđem Balaševićem kako bi ga poslale na front. Balašević po prvi put ne drži tradicionalni novogodišnji koncert u Sava Centru.

1993.

Ritam Nereda objavljuju album Breaking za nemačku izdavačku kuću Walzwerk Records. Nemačka policija je zaplenila snimke, pod izgovorom da izdavač krši ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije. Nakon provere tekstova pesama, objavljivanje albuma je dozvoljeno.

Pesma „Završit' ću kao Howard Hughes“ Arsena Dedića biva zabranjena za emitovanje u pojedinim hrvatskim medijima jer se u njoj pominje partizanski pilot Franjo Kluz.

Među uhapšenima na demonstracijama 1. juna je i Nebojša Drakula, pevač Direktora.

1994.

Zbog pesme „Chicago“, koja kritikuje tadašnju vlast u Hrvatskoj, album Greatest Hits 1 Jure Stublića šest meseci čeka na objavljivanje. Album je objavljen tek nakon što je iz pesme izbačen jedan stih, ali ona ipak biva zabranjena u pojedinim medijima.

1995.

Petar-Peca Popović dolazi na mesto glavnog urednika PGP-RTS-a. Nakon samo par meseci podnosi ostavku, ali u toku tog perioda uspeva da obezbedi ugovor grupi Atheist Rap. Novo uredništvo ima zamerki na pesme „Godina kulture“ i „Snajka“. Album Ja eventualno bih ako njega elimišete objavljen je samo na kaseti, sa cenzurisanom verzijom „Snajke“.

Četvrti album grupe Roze Poze trebalo je da nosi naziv Do jaja je i da na omotu ima sliku muških genitalija. Na insistiranje PGP-RTS-a, naziv albuma promenjen je u Da li si to ti?.

1996.

Riblja Čorba snima Njihove dane, album satiričnih pesama uperenih protiv Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Album je sniman u studiju Pink, čiji vlasnik, Željko Mitrović, ne zna šta članovi Čorbe snimaju u njegovom studiju. Da bi bilo što manje neprijatnosti za sve koji su radili na albumu, on je objavljen u Republici Srpskoj kao solo album Bore Đorđevića.

1997.

The Books Of Knjige na trećem Cetinjskom bijenalu izvode performans pod nazivom „Kad se konji pokupe i telad se moraju“. Po izvođenju performansa, jednog od članova grupe policija hapsi i prebija.

Album Ministarstvo straha (nazvan tako po filmu Fritza Langa) Arsena Dedića biva objavljen pod nazivom Ministarstvo. Tri godine kasnije album doživljava reizdanje, ovog puta pod punim imenom.

Slovenačke vlasti odbijaju da izdaju vize članovima Riblje Čorbe, pa je koncert u hali Tivoli otkazan.

1998.

Grupa Eva Braun nastupa na International Pop Overthrow festivalu u Los Anđelesu. Plašeći se da ime grupe može delovati neumesno, organizatori ih najavljuju kao Eva Brown.

1999.

Sa početkom bombardovanja radio B92 je nasilno preuzet od strane vlasti; među zaplenjenim materijalom su i albumi Sva sreća general voli decu Obojenog Programa, Elektro Pionir Darkwood Duba i Dobrodošli Jarbola, objavljeni od strane B92. Sva tri albuma su se pojavila na tržištu tek nakon završetka bombardovanja.

2000.

Đorđe Balašević objavljuje album Devedesete kao samostalno izdanje. Album je štampan u Sloveniji, i Balašević mora da tiraž praktično prošvercuje u Srbiju.

Spot za pesmu „Ženu varam“ grupe Let 3, u kome su upotrebljeni snimci iz vaspitno-propagandnog filma JNA snimljenog 1979. godine, biva zabranjen na Hrvatskoj radio-televiziji, sa obrazloženjem da postoji „bojazan da gledatelji spot neće shvatiti kao šalu već kao propagiranje istočnjačkih zvukova i elemenata“.

2007.

Uprava Centra za kulturu opštine Travnik zabranjuje prethodno zakazan koncert Leta 3, uz obrazloženje da članovi grupe „na nastupima sviraju goli, uz prikazivanje spolnih organa“.

2008.

Sud u Varaždinu kažnjava članove grupe Let 3 novčanom kaznom od po 300 kuna zbog „vrijeđanja morala građana Varaždina“ pokazivanjem genitalija i zadnjica. Sud ne uvažava odbranu članova grupe da nisu bili goli jer su u zadnjicama imali čepove.

2014.

Grupa Horkestar treba da nastupi u okviru svečane akademije povodom obeležavanja 50 godina beogradskog Doma omladine. Uprava Doma omladine zahteva od grupe da na nastupu ne izvodi angažovane pesme „Magla“, „Hoću da budem loš“ i „Sinoć si sanjao da si pas“, što članovi grupe odbijaju. Umesto nastupa u Domu omladine, organizuju koncert na platou ispred njega.

(Balkanrock.com, 16. mart 2015)