YUbilej: Slomljena Stakla – Psiho klub (30 godina kasnije)

Psiho klub, album prvenac grupe Slomljena Stakla, objavljen je 1983. godine. Debitantsko izdanje ovog pop rock benda sa snažnim uticajem novoromantičarskog pokreta producirao je Srđan Marjanović, a na njemu su se kao gosti pojavili saksofonista Vuk Vujačić, klavijaturista Zoran Radetić i Snežana Stamenković (članica Aski), koja je, zajedno sa Marjanovićem, pevala prateće vokale. Album je objavila Založba kaset in plošč RTV Ljubljana, i on do danas nije doživeo reizdanje na CD-u.

Povodom trideset godina od objavljivanja albuma razgovarali smo sa Aleksandrom Živanovićem, nekadašnjim basistom Slomljenih Stakala, o počecima grupe i o njihovom debi-albumu.

„Grupa je počela da se okuplja početkom leta 1982. godine. Mene je zvao neki Vasilićev drug, pa sam se sa Zoranom Vasilićem [pevačem i autorom pesama] našao u kafani Večiti mladoženja na Vračaru, jer se ispostavilo da obojica živimo u blizini. Tu je Zoran ispričao koji koncept ima, i to je trebalo da bude neka tvrđa pop varijanta. Pošto nije imao nijednog člana novog benda da ponudi, ja sam pozvao klavijaturistu Milana Stankovića i bubnjara Mladena  Lukača, a Mladen je zvao [gitaristu] Dragana Zarića i tako je nastala originalna postava u to vreme bezimenog benda. Kasnije, posle predlogu Hollywood, prihvatili smo ime Slomljena Stakla po filmu Broken Glass. Ime je bilo neobično i u trendu, ali je stil još bio nedefinisan. Na stil je najviše uticao Mlađa, koji je bio veliki fan britanskog benda Duran Duran, ali se to prepoznaje mnogo više na drugoj ploči. Preko Mikinog oca, poznatog karikaturiste Paje Stankovića, došli smo do Srđana Marjanovića, zastupnika slovenačke izdavačke kuće ZKP RTLJ. Demo snimak pesama ‘Još jedna votka' i 'Mirela' smo sami finansirali u tonskom studiju EMA. Ubrzo smo dobili termin da snimimo ceo album i završili smo ga početkom leta 1983. Prvi tiraž od 6000 ploča i 4000 kaseta je prodat relativno brzo. Zvao se Psiho klub, Vasilić nije umeo da objasni zašto. Pesme su dosta izvukli aranžmani i stvarno sumanut rad celog instrumentalnog dela benda. Slikanje ispred tajlandske rezidencije u Beogradu trebalo je da unese dozu istoka i mistike, kao: 'Vidi, buržuji bili na Tajlandu'.“

„Još jedna votka“

„Hit koji je probio grupu Slomljena Stakla ali nije odredio kasniji pravac, iako se stilski uklapao u naše muzičko podneblje. Zorana smo prozivali da je „malo“ pozajmio od pesme Boba Dylana 'Man Gave Names’, a on je, kao i Bregović, odgovarao: 'Bolje da liči na nešto nego na ništa'.“

„Moja generacija“

„Nastala na probi u trenutcima inspiracije New wave-om… Malo jednolična, sa teškom atmosferom, ali OK.“

„Divlja ljubav“

„Takođe nastala na probi u trenutcima inspiracije New wave-om, sa odličnim ritmom i saks solom. Tekst neobičan, pomalo apstraktan, sa Zoranovim psiho elementima.“

„Mirela“

„Vasilićev odgovor na pesmu Zane 'Dodirni mi kolena', samo u Zoranovoj pesmi ona mora da trči oko nekoga – njega.“

„Psiho klub“

„Ničim izazvana pesma, malo stilski odudara, i takođe sa Zoranovim psiho elementima. Kao naslovna pesma nije zaživela kod publike. Ništa stilski slično se nije pojavilo u kasnijem radu Slomljenih Stakala.“

„Pređi na stvar“

„Dobra pesma sa prizvukom tada popularne Generacije 5, ali upakovana u drukčiji stil.“

„Maloletnice“

„'Maloletni-Ce', kako smo u šali zvali ovu pesmicu. Lično mislim da je Zoranu muzički bila 'inspiracija' Generacija 5.“

„Šminka“

„Veoma dobra, kompleksna pesma i prva naznaka budućeg pravca. Odlično primljena i od publike i bardova tadašnjih medija – Minimaksa (zvao nas je 'Srča'), Slobe Konjovića, Vlade Džeta…“

(Balkanrock.com, 13. avgust 2013)