Heaven Rain - Second Sun (2012)

Banjalučki prog-metalci Heaven Rain objavili su nedavno svoj drugi studijski album, Second Sun.

Ne dozvolite da vas ovo „prog“ uplaši. Heaven Rain ne spadaju u progresivu koja se svodi na, narodski rečeno, izdrkavanje na instrumentima i koja je jednom mogla doći glave rokenrolu. Muzika Heaven Raina je komunikativa, oni teže kvalitetnoj osnovi, a to je sama pesma, a ne virtuoznosti radi virtuoznosti – tako na Second Sun nema nijedne pesme duže od pet minuta. To, svakako, ne znači da članovi Heaven Raina nisu sjajni muzičari. Bubnjar Nebojša Lekić i basista Bojan Jokšić su snažna ritam sekcija, Igor Dragelj je tehnički izuzetno potkovan gitarista, no naročito valja pohvaliti klavijaturistu Gorana Baštinca, čiji talenat blista u punom sjaju u instrumentalima „Close To Dawn“ i „At The End Of Time (Letter Part II)“ (instrumetal pod nazivom „Letter“ objavljen je na prvencu Heaven Raina, Far And Forever). Ponegde je Drageljova gitara možda nepravedno potisnuta u drugi plan, no melodičnost, a ne sirovost, je karta na koju ovaj bend treba da igra i u budućnosti. A tu je i baršunasti glas Mione Graorac, čiji talenat u punoj meri dolazi do izražaja u veoma lepoj klavirskoj baladi „Nowhere“, u kome leže ogromne mogućnosti za eksperimentisanje sa različitim žanrovima, čega se, uostalom, članovi Heaven Raina ne libe. Ima na albumu Second Sun, pored teških komada i nešto mekšeg zvuka na tragu melodic rocka sa prelaza iz osamdesetih u devedesete godina prošlog veka: „My Only One“ (uz „Nowhere“ i „Letter Part II“ moj favorit), „Second Sun“ i „When Day Fades To Dark“. Štaviše, kada se ove pesme stave na vagu sa težim komadima poput „Face Of Misery“ ili power orijentisane „Raven In Heart“ stiče se utisak da je bend većeg uspeha imao sa mekšim formama. Da se bend slučajno odlučio za melodični hard rock zvuk, bio bi među najboljim domaćim bendovima ove orijentacije...

Heaven Rain pokazuju jasne tendencije ka konceptualizmu – to je, uostalom, često i bitna odrednica žanra za koji su se opredelili. Doduše, nema jasnog koncepta koji povezuje pesme sa Second Sun (na albumu je kao lajtmotiv prisutan zvuk presipanja neke tečnosti, no nisam sasvim shvatio šta su članovi benda time „hteli da kažu“); za tako nešto su, uostalom, potrebni nešto ozbiljniji tekstovi no što su oni sa ovog albuma. Ono što obično zameram domaćim metal bendovima, odluku da tekstove pišu na engleskom jeziku, Heaven Rainu neću zameriti, jer oni imaju realnih šansi da steknu poštovaoce van regije (sudeći po izvodima iz recenzija na njihovom zvaničnom sajtu, već su uspeli da privuku pažnju strane publike). Svakako, neće steći popularnost o kakvoj sanja većina naših metal bendova, ali mogu zadobiti fanove u krugovima ljubitelja progresive, koji su zahvalna, ali i veoma zahtevna publika. To, doduše, ne znači da ne bih više voleo da čujem Mionu kako peva na srpskom. Nadu da bi to moglo zvučati jako dobro daje mi bonus numera, obrada Zaninog hita „Vejte snegovi“. Doduše, jednoj pesmi ovakvog senzibiliteta možda ne odgovara metalno ruho, no sama činjenica da su je Heaven Rain obradili otkriva da se njihova muzička lektira ne svodi samo na težak zvuk (to možda još bolje otkriva činjenica da su na EP-u Evolution iz 2010. obradili pesmu „Galebovi“ nepravedno zaboravljenih pop rock velikana Bolero). Uostalom, tu vrstu svestranosti biste i očekivali od nekoga ko se bavi „progresivnom muzikom“, zar ne? Šteta što nije više metal bendova koji, poput Heaven Raina, znaju pravo značenje reči „progresivno“.

Ocena: 3/5

Datum izdavanja: 2012.

Žanr: Progressive metal, heavy metal

Dužina trajanja: 41:42

Izdavač: MusicBuyMail

Spisak pesama:

1. „Close To Dawn“ – 1:32
2. „Heaven Rain“ – 3:40
3. „Dreamless“ – 4:04
4. „My Only One“ – 3:59
5. „Second Sun“ – 3:35
6. „Face Of Misery“ – 4:16
7. „Nowhere“ – 4:45
8.  „Raven In Heart“ – 4:00
9. „When Day Fades To Dark“ – 3:55
10. „At the End Of Time (Letter Part II)“ – 3:46
11. „Vejte snegovi“ – 4:08

(Balkanrock.com, 30. jul 2012)