Vladan Vučković
Paja, jedan od najvrsnijih gitarista domaće scene, poznat po saradnji sa
Zdravkom Čolićem i Kikijem Lesendrićem, kao i po svojim solo radovima (nedavno
je objavio svoj novi, peti po redu studijski album, JAZZiJA), za Balkanrock govori o svojim omiljenim albumima, ali i o
albumu koji se trenutno nalazi u njegovom plejeru
„Queen – A Night At The Opera (1975)
Četvrti album
legendarne britanske grupe Queen.
Na novom CD-u
Kikija Lesendrića (Slučajno i zauvek, prim. nov.) imao sam priliku i zadovoljstvo da u numeri „Prvi
maj - Queen in Wien“ odsviram tematske gitarske deonice u stilu Briana Maya,
gitariste grupe Queen. Pripremajući ovaj omaž mom omiljenom gitaristi, podsetio
sam se veličanstvene Queenove muzike preslušavajući njihov verovatno najbolji
album.
Na albumu A Night At The Opera nalazi se jedno od
najvećih čuda pop-rock ere:
„Bohemian Rhapsody“ vanserijskog pevača i kompozitora Freddiea Mercurya. Ceo
album odiše istovremeno i nedostižnom glamuroznošću, ali i toplinom, koja kao
da je nastala tu negde, jako blizu svih nas. Album otvara pesma „Death On Two
Legs“, koja govori o prekidu saradnje benda sa njihovim pohlepnim menadžerom.
Da je taj nesrećni menadžer mogao da pretpostavi o kakvoj se nadolazećoj
karijeri radi, verujem da bi bio mnogo pravičniji u raspodeli profita i isplati
honorara... Nakon ove kompozicije slede opuštena „Lazing On A Sunday Afternoon“,
i interesantan hvalospev Rogera Taylora, bubnjara benda, svom automobilu, „I'm
In Love With My Car“. Nakon toga, album se nastavlja sjajnom pesmom u country
stilu koja nosi naslov „39“. U njoj kompozitor i gitarista benda, Brian May
govori o putovanju u budućnost, istraživanju nepoznatog i posledicama istog...
Jako je neobično da je jedno, u osnovi, futurističko razmišljanje uklopljeno u
formu country sounda!? „Sweet Lady“ nas vodi dalje kroz naše putovanje
lavirintom čuvenog albuma sa belim koricama i Queenovim simbolom u sredini.
Pesma je jake rock orijentacije sa korenima u radu grupe Led Zeppelin. Prvu
stranu (to je ipak bio LP) privodi kraju pesma „Seaside Randezvouz“ u kabare
stilu. Na kraju prve strane albuma je „You Are My Best Friend“, kompozicija
basiste grupe, Johna Deacona. Prema nekim tvrdnjama ovaj svetski hit autor je
napisao dok je učio da svira električni klavir! Talenat…
Druga strana
albuma počinje fenomenalnom
Mayevom „The Prophets Song“ sa sjajnom vokalnom razradom koju ima Freddie u
srednjem delu pesme. Razrada je bazirana na indijanskom folkloru i ova a capella deonica zvuči potpuno nestvarno
kada se ima u vidu da su u to vreme za snimanje bili na raspolaganju:
višekanalni magnetofon, 24-kanalana mikseta i… “no editing”. Poslušajte! Nakon
ove sjajne kompozicije, Freddie lirskim tretmanom klavira uvodi u igru jednu od
najdivnijih balada njihovog opusa – „Love Of My Life“. Interesantno je da je
bend koncertno izvođenje ove pesme prilagodio akustičnoj gitari i glasu, bez
zvuka koncertnog klavira. Ali, i to je bilo dovoljno da publika na stadionima
peva ove besmrtne muzičke fraze, svi u jedan glas. Nakon ove pesme sledi
duhovita Mayeva „Good Company“, gde je Brian pokazao veliki talenat u
aranžiranju za dixieland bend... A onda čuveni „blockbuster“, filmskim žargonom
rečeno, „Bohemian Rhapsody“. Postoji anegdota o tome da je Freddie
objašnjavajući ostalim članovima benda kakvu ideju ima u vezi sa ovom pesmom, u
vezi sa zvučnim promenama koje ona nosi, iste ostavio potpuno zbunjene i
zanemele u stolicama u kojima su sedeli u studiju. Nisu bili načisto šta je
pevač tačno želeo. Srećom, vremenom su shvatili...
Album zatvara
Queenova verzija britanske himne „God Save The Queen”. I zaista, GOD SAVE THE QUEEN!
Sting –
Ten Summoner's Tales (1993)
Iako je Sting uz bend The Police krajem
sedamdesetih napravio jednu od najvećih
karijera u istoriji rock muzike, svojom solo karijerom potvrdio je svoj sjajan
talenat. Jedan od albuma koji je dokazao njegovu moć usvajanja mnogih stilova,
a zatim stvaranja muzike iz sopstvene prizme je i njegov četvrti solo album, Ten Summoners Tales iz 1993. godine.
Album je prepun divne atmosfere, sjajnih tekstova i originalnih pogleda: i na
političku stvarnost i na ljubavne teme, ali i na doživljavanje sopstvene
ličnosti (koju posmatra samoironično).
Album
otvara pesma „If I Ever Loose My Faith In You“, koju nosi sjajna bas linija, sa vrlo enigmatičnim harmonskim razvojem koji dovodi do prvog
stiha: „You could say I lost my faith in science and
progress...“, samo u refrenu on kaže: „If I ever lose my faith in you, there'd
be nothing left for me to do...“. U vremenu opšteg gubljenja vere u mnoge
stvari, čovek mora da pronađe nešto u šta će verovati. Čini mi se da je to
važna poruka koju ova pesma nosi.
Na albumu
je i izvanredna balada „Fields Of Gold“, sa dirljivim tekstom i divno složenim
harmonijama. Jedan od bisera ovog albuma je i pesma „Seven Days“. Govori o borbi Davida i Golijata za
ljubav jedne žene... Harmonski i ritmički vrlo zahtevna kompozicija, ali joj to nije smetalo da postane
svetski hit. U tome je i najveća vrednost Stingovog autorskog rada.
Tu je i
jedna od verzija pesme „It’s Probably Me“, harmonski bogatija nego verzija sa Ericom Claptonom, i u atmosferi bosa
nove... I naravno, pred kraj albuma dolazi divna balada „Shape Of My Heart“, sa zavodljivim uvodom na klasičnoj gitari... Zanimljivo je da je kao koautor
naveden gitarista i dugogodišnji Stingov saradnik Dominic Miller. Verujem da je
samo od ove pesme, po osnovu autorskih prava, rešio svoju egzistenciju...
Album
zatvara pesma „Epilogue (Nothing ‘Bout Me)“, u kojoj Sting govori o sebi i o tome kako ga drugi ljudi doživljavaju.
Iz mog
ugla, čista desetka za Ten Summoners Tales.
Bajaga
i Instruktori – Daljina, dim i prašina
(2012)
Za novi,
aktuelni Bajagin album Daljina, dim i
prašina mislim da se s pravom može reći da je „svetski, a naš“. Bajagini novi pesnički dometi potvrđuje da je
on poetični glasnogovornik ovog vremena. Najteže je biti pesnik. Dobar pesnik.
Kada uz to dobijete i dar za
komponovanje, onda slika postaje kompletna. Uvodna pesma po kojoj i sam album
nosi ime zaista zvuči sjajno. Akustične gitare u visokom registru počinju temu
koja će sigurno dugo odzvanjati radio stanicama, a i u našim dušama... Naravno,
tekst nosi dubok smisao, ali izrečen na duhovit način: „Mislio sam čekam
tramvaj, kad odnekud stiže brzi voz...“ Često sam bio u životnim situacijama
koje se ovako mogu opisati, baš kroz ovaj jedan jedini stih. Zatim, sledi sjajna soul balada „Suza“, gde moj prijatelj i kolega Voja Aralica pokazuje
raskošan talenat za aranžiranje i produkciju. Njegova uloga na celom albumu čini mi se presudnom. Aranžmani su maštoviti i
slojeviti. Posebno je upečatljiv aranžman Bate Kovača za gudače u naslovnoj
numeri. Onda na red dolazi „Mala uska haljina“, još jedan pesnički omaž muško-ženskim odnosima, i njihovom
popravljanju na bolje... „Ako
treba da je kraj“ je pesma koja je najavila izdanje...
Izašla je izvesno vreme pre albuma i otprilike pokazala pravac u kojem se kreću Bajaga i Instruktori. Nakon toga dolazi bluz na zemunski način „Stari put za Novi Sad“.
„S jednim momkom iz Banata menjao sam Gibsona za Strata s koferom... “,
kaže Bajaga. Svi mi koji smo dugo u profesionalnim muzičkim vodama znamo šta
znače rituali vezani za trampe instrumenata „Od sumraka do svitanja„ je još jedna jako dobra pop pesma koja će se dugo slušati... Na albumu su i još dve bonus pesme, „Još jednom“ i „Bežiš od mene od ljubavi“ koje upotpunjuju dobar utisak o celom albumu.
Verujem da
će mi ovaj CD još dugo biti u
playeru, a sledeći koncert u Beogradu, siguran sam, neću propustiti.“
(Balkanrock.com, 17. jun 2012)
Нема коментара:
Постави коментар