„Kuda krenuti?“, mora da su se pitali članovi benda pre osam godina. Glam
metal se odavno upokojio (a Europe su, za razliku od svojih zemljaka Crashdiet,
Vains Of Jenna i H.E.A.T., svesni da ga ne treba vaskrsavati) a kompas za
plovljenje heavy metal vodama Europe su odavno izgubili. Najpametnije bi,
dakle, bilo okrenuti se tradicionalnijem hard rock zvuku – time bi se,
uostalom, rad benda nastavio na Prisoners
In Paradise, a ne na Europe i Wings Of Tomorrow ili The Final Countdown i Out Of This World – no Europe to, reklo
bi se, nisu odmah shvatili. Tako su se na svom povratničkom albumu, Start From The Dark, kretali između
srednjestrujaškog rocka i tvrdog zvuka, na Secret
Society su pokušali da se okrenu modernom hard rocku a na Last Look At Eden da se vrate melodičnom
zvuku po kome su bili poznati. Svakako, upravo im je žig jednog od
najmelodičnijih glam metal bendova smetao da naprave oštar rez i okrenu se
jednostavnijem zvuku, i Europe se dugo nisu odlučivali na takav rizik.
No kada je rizik preuzet, isplatio se: Europe su, čini se, tek sa Bag Of Bones (veoma zanimljivog omota –
primetićete da je naslov svake pesme ispisan i ilustrovan jednim detaljem na
omotu) pronašli svoj zvuk: moderno produciran sirovi hard rock sa dosta bluesa.
U tom smislu bi se pesma „Not Supposed To Sing The Blues“ mogla uzeti kao programska
kada je Bag Of Bones u pitanju: „Mi
smo Šveđani koji će u istoriji rock muzike ostati upisani kao autori pop metal
himne 'The Final Countdown', ne očekujete od nas da sviramo blues, ali mi to
ipak radimo, i to prokleto dobro“. Štrokavih rifova Johna Noruma ne bi se
postideo nijedan hard rock gitarista sa juga Sjedninjenih Država, a ka
sirovijem i jednostavnijem zvuku išlo se čak i kada su u pitanju klavijature
Mica Michaelia, zaštitni znak zvuka Europea tokom druge polovine osamdesetih,
pa je, pored toga što su stavljene u drugi plan, dato prvenstvo zvuku klavira i
orgulja nad sintetičkim bojama (po čemu me Bag
Of Bones pomalo podseća na For
Unlawful Carnal Knowledge Van Halena). Pomislili biste da se melodični
vokal Joeya Tempesta neće uklopiti u ovakvo okruženje, ali se Tempest uglavnom
fino snašao, pružajući čak i imitaciju Roberta Planta u akustičnoj „Drink And A
Smile“. No i pored težnje ka jednostavnosti bend se nije bojao zdrave doze
eksperimentisanja: album otvara funky rokačina „Riches To Rags“, u pesmi
„Firebox“ prisutni su istočnjački motivi i zvuk sitara, a tu je i već pomenuti
zeppelinski folk rock „Drink And A Smile“.
Rezultat je, dakle, više nego dobar: heavy blues komadi „Not Supposed To
Sing The Blues“, „My Woman My Friend“ i „Doghouse“ kao da su nastali na vrelom
američkom jugu a ne na hladnom severu Evrope, rokačine „Riches To Rags“,
„Firebox“, i „Mercy You Mercy Me“ su, i pored sve čvrstine, melodičnih,
pevljivih refrena, što ih čini budućim live favortima, no vrhunac ovog albuma
svakako je naslovna numera, rokačina sa akustičnim uvodom, mračne atmosfere (mada
nije inspirisana istoimenim romanom Stephena Kinga) i ozbiljne tematike. I
uopšte, dok se njihovi nekadašnji glam saborci iz osamdesetih i danas mahom
vrte u trouglu seks – droga – rock 'n' roll, Europe su se na Bag Of Bones uhvatili u koštac sa nešto
ozbiljnijim temama, i to, usuđujem se reći, sa dosta uspeha, naročito ako imamo
u vidu da im engleski jezik nije maternji.
Europe su, dakle, konačno pronašli svoj novi zvuk, i nadajmo se da će
nastaviti u smeru u kom su krenuli ovim albumom. Svakako, za očekivati je da će
se njihov zvuk u budućnosti menjati u zavisnosti od aktuelnih trendova,
naročito na polju produkcije, no nadajmo se da Europe neće popustiti pred
željama velikog dela njihovih poštovalaca koji još uvek očekuje neki novi The Final Countdown. Uglavnom, kada je o
Bag Of Bones reč, ovi fanovi će
morati da se zadovolje baladom „Bring It All Home“.
Ocena: 4/5
Datum izdavanja: 18. april 2012.
Žanr: Hard rock, blues rock
Dužina trajanja: 40:55
Izdavač: earMUSIC/Edel (Evropa)
Producent: Kevin Shirley
Spisak pesama:
- „Riches To Rags“ – 3:05
- „Not Supposed To Sing The Blues“ – 5:13
- „Firebox“ – 3:46
- „Bag Of Bones“ – 5:31
- „Requiem“ – 0:28
- „My Woman My Friend“ – 4:25
- „Demon Head“ – 3:58
- „Drink And A Smile“ – 2:21
- „Doghouse“ – 3;58
- „Mercy You Mercy Me“ – 4:31
- „Bring It All Home“ – 3:39
Нема коментара:
Постави коментар