Robert Nemeček: „Ljudska glupost i zaslepljenost su me uvek iritirali“

Nakon Pop Mašine, i Rok Mašina je dobila svoju antologiju – na Antologiji 1980 – 1983, nedavno objavljenoj od strane Multimedia Musica, našli su se svi snimci koje je kultna hard rok grupa načinila tokom svog kratkog postojanja. Koristeći sačuvane višekanalne trake, nekadašnji vođa Pop Mašine, Robert Nemeček je, uz pomoć Jana Nemečeka, remasterizovao i remiksovao stare snimke. Antologija je uobličena kao mini boks set: uz dva diska, na kojima su se uz pesme sa albuma Rok Mašina i mini albuma Izrod na granici našle i nove verzije pojedinih pesama i do sad neobjavljeni demo snimci, objavljena je i knjiga o grupi, u kojoj se nalazi obilje fotografija i napisa iz štampe. Povodom pojavljivanja ovog izdanja, razgovarali smo sa Robertom Nemečekom o Rok Mašini, njegovim stihovima, savremenoj rok sceni.

BR: Izjavili ste, neposredno po objavljivanju ove antologije, da ste dugo smatrali da je „nema smisla raditi, jer je ta muzika ostala u osamdesetim godinama“, te da ste promenili mišljenje tek nakon što ste se tog posla latili na nagovor Rodoljuba Stojanovića. Čini se da je Rok Mašina i kod domaćih rok publicista i kritičara svih ovih godina stajala u senci Pop Mašine. Da li biste se složili i, ako da, zašto je po vašem mišljenju bilo tako?

Robert Nemeček: Meni je ostalo u sećanju da je Rok Mašina imala prepoznatljiv hard rok-metal zvuk kakav su imale grupe iz osamdesetih, pre svega što se tiče produkcije, koja je bila vrlo moderna za to vreme. To nije imalo veze sa kvalitetom muziciranja, jer sam bio svestan da je to sve vreme bilo na nivou najboljih svetskih bendova tog vremena.

BR: Mnogi radove Rok Mašine posmatraju kao produžetak aktivnosti Pop Mašine, a na omotu  prvenca Rok Mašine pisalo je „Svaka sličnost sa grupom ‘Pop Mašina’ je slučajna i nenamerna!“ Iz današnje perspektive, da li i u kojoj meri su zvuk i poetika Rok Mašine prirodni nastavak onoga što je radila Pop Mašina?

Robert Nemeček: Ja sam to stavio na omot jer nisam hteo da neko pomisli da ćemo mi da se hvatamo za staru slavu, a nisam ni hteo da neko na koncertima Rok Mašine očekuje da čuje „Zemlju svetlosti“ ili „Put ka Suncu“. Zvuk se promenio jer su sada postojale dve solo gitare, pa je sve moralo da bude određenije i čvršće, a na snimcima više nije bilo klavijatura niti akustičnih instrumenata. Tekstove sam ja pisao, isto kao i kod Pop Mašine, i oni su opet odražavali moj način razmišljanja i moje sfere interesovanja i delovanja u tom trenutku, tako da je poetika u osnovi bila ista.

BR: Prvenac Rok Mašine objavljen je 1981. godine, kada su objavljeni i Pakleni trio Gordih, Stakleni hotel Divljih Jagoda i Paklenska pomaranča Pomaranče. Čini se da je u pitanju bila ključna godina za jugoslovenski teški zvuk, ali ova činjenica pomalo ostaje u senci novog talasa koji je tada bio u zenitu. Kakvo je vaše sećanje na hard rok scenu tog vremena?

Robert Nemeček: Nažalost, sklon sam verovanju da su gore pomenute grupe u tom trenutku prešle na teški zvuk zato što je izgledalo da će hevi metal u svetu postati velika stvar, a ne zato što su bili naročito iskreni, imajući u vidu šta su pre toga svirali. Mi smo počeli da pravimo stvari za buduću Rok Mašinu još 1979. godine, u vreme kada nigde u svetu ta muzika nije bila u trendu. Posle toga mi se nismo menjali, ali muzika oko nas jeste.

BR: Kako ste Vi, kao rok veteran, u to vreme doživljavali novi zvuk i radove pank i novotalasnih bendova?

Robert Nemeček: Meni su ti novi bendovi bili zabavni, bez obzira što skoro niko od njih nije bio neki vrsni muzičar i što su na koncertima uglavnom bili jadni. Meni se sviđalo da se matori muzičari, koji su počeli da puštaju korenje u muzici, malo prodrmaju i prestanu da prežvakavaju jedno isto. Naravno, grozio sam se rokera koji su se presvlačili preko noći i prelazili u novi talas, to mi je bilo sramotno tada, a to mislim i danas.

BR: Rok Mašina i Izrod na granici svojevremeno su objavljeni za beogradski  Jugodisk. Da li to izdavački giganti, Jugoton i PGP RTB, nisu bili zainteresovani za snimke?

Robert Nemeček: Mi kao Rok Mašina nismo ni kontaktirali nikoga sa strane, tako da je prva varijanta bila da snimamo za PGP, ali posle prvog singla, koji nije loše snimljen, ali je u studiju bilo mučenje sa zastarelim načinom rada, shvatili smo da moramo da odemo od njih. U to vreme u Jugodisku je glavni čovek bio Radomir Krkić, sa kojim smo radili i sa Pop Mašinom u RTV Ljubljana, i znali smo da će nas on podržati u onome što hoćemo. Tako je i bilo.

BR: Dok je Rok Mašina okrenutija mekšoj varijanti tvrdog zvuka, Izrod na granici predstavlja upliv u hevi metal. Šta je uticalo na to da se Rok Mašina od zvuka na tragu Whitesnakea i AC/DC-a okrene zvuku i tematici na tragu novog talasa metal bendova?

Robert Nemeček: Priznajem da ja tu ne pravim neku razliku, zato što su sve te pesme nastajale u kontinuitetu, mada je materijal koji je izašao pod naslovom Izrod na granici bio mnogo temeljnije rađen, odsviran i produciran, pa je zvuk bio tvrđi nego na prvoj ploči. Iskreno, mi nikada nismo mnogo slušali hevi metal, mnogo više američke južnjačke bendove, ali smo tome dodali čvrstu englesku ritam sekciju.

BR: Tekstovi sa Izroda na granici nosili su u sebi jednu novu poetiku, apokaliptično, mistično i okultno. Kako su nastajali tekstovi „Granice“, „Nultog časa“ i „Promašenog sna“, šta vas je inspirisalo?

Robert Nemeček: Skoro svi tekstovi koje sam napisao za Pop i Rok Mašinu su potpuno lični, pa su i ovi tekstovi predstavljali moje stanje svesti u tom trenutku i ja u svaku napisanu reč verujem i danas. Za mene to nikada nisu bile samo pesme kao nadogradnja na muziku.

BR: Otkud ideja da se na Izrodu na granici nađe snimak glasa Alistera Kroulija? Čini se da je to u ono vreme proteklo bez ikakvih kotroverzi?

Robert Nemeček: Kada sam radio na pesmi „Promašen san“, koja je ujedno i meni lično najdraža pesma Rok Mašine, naročito verzija koja se nalazi na Antologiji, ja sam tih osamdesetih već desetak godina proučavao okultne nauke, drevne redove i naročito učenja Alistera Kroulija. Nekako mi se samo nametnulo da pesmu završim sa Kroulijem koji recituje jednu od svojiih očaravajućih pesama. Možda je na tu odluku uticalo i to što se kod nas Krouli oduvek vezivao za satanizam i slične gluposti, koje sa njim nemaju nikakve veze, a ljudska glupost i zaslepljenost su me uvek iritirali.

BR: Bilo je problema oko originalnog omota koji je Jugoslav Vlahović uradio za Izrod na granici; čelnici Jugodiska smatrali su da je omot na kome su se nalazile šake probodene perima „politički problematičan“, pa se zbog toga kasnilo sa objavljivanjem. Možete li da se prisetite detalja ovog događaja?

Robert Nemeček: Ja i danas još uvek ne znam šta je to nekome smetalo na originalnom omotu, pošto u to vreme niko nije bio dužan da ti obrazloži razloge za neku odluku koju bi donela neka od, u to doba, neimenovanih komisija u kojima su se nalazili neimenovani ljudi. Kasnije mi je u najstrožijem poverenju rečeno da je glavni problem bio u nazivu ploče, samo što niko nije imao petlju da je zabrani.

BR: Možete li da pojasnite naziv pesme „Umbra Zonule“, prvi put objavljene na ovom izdanju?

Robert Nemeček: Taj naziv sam imao još u doba moje grupe Dogovor iz 1804., koja je postojala između 1968. i 1970. godine, a ja sam na tadašnjoj TV Novi Sad gledao seriju Zona sumraka, koja mi je i danas jedna od najomiljenih TV serija svih vremena. „Zona Sumraka“ prevedeno na latinski je „Umbra zonule“, i oduvek sam želeo da neku pesmu tako nazovem.

BR: Da li postoji neki video snimak nastupa Rok Mašine i kolika je mogućnost da se on jednog dana pojavi pred očima javnosti?

Robert Nemeček: Nažalost, to uopšte nije moguće, jer je Rok Mašina samo jednom bila na TV Beograd sa pesmom „Neću ti dati“, i to na plejbek, tako da i nije neka velika šteta što taj snimak nije sačuvan.

BR: Kako Vam se dopala verzija „Granice“ koju su Kanda, Kodža i Nebojša pre nekoliko godina izveli u emisiji Bunt?

Robert Nemeček: Ja sam to prvi put čuo pre mesec dana, kada mi je [Vidoja Božinović] Džindžer poslao link za YouTube, inače nisam ni znao da je to postojalo. Meni je to potpuno OK.

BR: Koliko pratite i kako biste ocenili savremenu domaću rok scenu? Postoji li neki mlađi izvođač koji Vam je privukao pažnju?

Robert Nemeček: Svako malo se pojavi neka nova zanimljiva grupa, jedino što neke prebrzo nestanu. Veliki je problem što se niko ne bavi bendovima, pre svega što se tiče organizovanih nastupa jer je to važnije nego da bacaju pare na spotove koje neće niko da vidi. Kada smo mi počinjali, u svakoj mesnoj zajednici u Beogradu je moglo da se svira, plus u školama, svi smo počinjali od malog i progrizli smo put donekle. Od novijih izvođača, volim Intruder i On Tour i mislim da je Ivana Smolović kalibar Florens Velš, samo što kod nas to još uvek niko nije prepoznao.

(Balkanrock.com, 30. jun 2015)