Datum izdavanja: 26. 3. 2014.
Producent: Peter MacTaggart, Oliver Mandić, Dragoljub Marković
Dužina trajanja: 50:09
Žanr: Pop rock, synthpop
Kada je PGP RTS pre nekoliko
meseci počeo da pompezno reklamira novi album Olivera Mandića, Ono što ti nisam rekao, ponadali smo se
da će nikad objavljeni Kad ljubav ubije konačno
ugledati svetlost dana. Bili smo nemalo razočarani kada se ispostavilo da je
novo izdanje Olivera Mandića, zapravo, kompilacija.
Pri samom pogledu na omot u oči
upadaju dve pojedinosti. Pre svega, primećujemo da su slova na omotu ćirilična.
Autor ovog teksta na ovo možda i ne bi obratio pažnju (kao što ni nakon što
pročita dobru knjigu ne može uvek da se seti da li je bila štampana ćiriličnim
ili latiničnim pismom), da mu jedan
poznanik nije skrenuo pažnju na činjenicu da je takav slučaj sa većinom omota ono
malo rock izdanja koje je u proteklih par godina objavio PGP RTS. Nije izvesno
da li je i PGP zahvatila „nacionalizacija“ kulture, tek, izvesno je da objavljivanje
albuma sa ćiriličnim omotima (a da se to bitnije ne uklapa u artističku
koncepciju) znači da u ovoj kući ne postoji svest o tome da se tim albumima
može ciljati i na publiku koja ćirilicu ne zna, te predstavlja dobru
ilustraciju nebrige tog diskografskog mastodona na izdisaju o svojim izdanjima.
Druga značajna pojedinost jeste prisustvo Madnićeve prijateljice, turbo
folk pevačice Svetlane-Cece Ražnatović na omotu. Ako je omot delo PGP-ovih
dizajnera (a sva je prilika da jeste), onda on jasno otkriva da je glavni adut
PGP-a (to jest onih ljudi u toj kući koji su svesni da treba pokušati sa
prodajom ponečeg od onoga što se objavi) duet Mandića i Ražnatovićeve „Vreme za
ljubav ističe“, pesma o kojoj nije potrebno posebno diskutovati danas, sedam
godina nakon njenog objavljivanja (mada je ta diskusija veoma primamljiva). PGP
je svakako igrao na kartu činjenice da je jednom delu šire publike ova pesma
nepoznata (iako je pre sedam godina doživela popriličnu pažnju medija), mada
prave novitete na ovom albumu predstavljaju samo pesme „Voleo sam jednom“ i
„Ono što ti nisam rekao“ (tekst prve potpisuju Marina Tucaković i Mirko Glišić,
a tekst druge samo Tucakovićeva), pitke, pristojne pop rock balade, no ništa
više od toga. Štaviše, folk-obojena balada „Vreme za ljubav ističe“, na tragu
„Pitaju me, pitaju“, pokazaće se znatno uspelijom ako joj pristupite otvorenog
uma (što je, razume se, veoma teško), a „Ono što ti nisam rekao“ jedna je od
onih pesama koje umetnici poklanjaju svojim najbližima, pesama koje umeju da
slušaoca nateraju da se oseti kao uljez u nečemu sasvim ličnom.
Izbor starijih pesama na ovom albumu nije načinjen po nekom naročitom
principu – ovo nije zbirka Mandićevih balada, nije izbor iz njegovih pesama sa
erotskim motivima kojima su se onomad skandalizovali jugoslovenski malograđani,
nije ni nekakav dupli „Ultimate Collection“, kako takva izdanja nesretno krste
Croatia i City Records. Ne, ovo je najobičniji izbor iz hitova, šesti od
Mandićevog poslednjeg studijskog albuma (objavljenog pre gotovo tri decenije),
ne računajući još par kompilacija koje nije sačinio sam Mandić već su skrpile
izdavačke kuće (jednu takvu je nedavno objavila Croatia Records), četvrti na kojem
Mandić uz stare hitove prilaže nove kompozicije (doduše, na prošlim
kompilacijama bila je u pitanju samo po jedna nova pesma). Da li je tako zato
što je Mandić, kako vele neki koji ga poznaju, perfekcionista, pa odbacuje
najveći deo onoga što uradi, da li zato što je, kako misle drugi, nakon sedam
godina tokom kojih je on, kako reče Peca Popović, „štitom od Zlata i 'ludilom'
zanavek pomerio stvari i shvatanja“, došlo do neke neobjašnjive oseke
kreativnosti, ili je, kako kažu treći, u pitanju samo Mandićeva lenjost, nije
sasvim izvesno.
Izvesno je da je ova kompilacija pobudila stare sumnje: Postoji li,
uopšte, taj famozni Kad ljubav ubije,
na čijem su snimanju učestvovali Freddie Hubbard, Chick Corea, Herbie Hancock i
Pat Metheny, te Vlatko Stefanovski, Radomir Mihailović Točak i Bebi Dol? Neki
vele da postoji, i da se ne pojavljuje jer je problem u tantijemama, a drugi da
je sada jasno da je tvrdnja o postojanju tih snimaka predstavljala običnu
izmišljotinu. Ako oni prvi i jesu u pravu, objavljivanje kompilacije Ono što ti nisam rekao može biti
opravdano samo ako predstavlja podsećanje na Mandićev minuli rad pred konačan
izlazak albuma Kad ljubav ubije na
svetlost dana. U protivnom, ova kompilacija sasvim je nepotrebna. A ako ju je
Mandić objavio verujući da će njome zaraditi nešto novca, bilo je to, treba li
reći, veoma naivno sa njegove strane.
Ocena: 1,5/5
Spisak pesama:
- „Voleo sam jednom“ – 4:16
- „Vreme za ljubav ističe“ – 4:20
- „Ono što ti nisam rekao“ – 4:29
- „Osloni se na mene“ – 4:51
- „Nije za nju“ – 3:43
- „Ljuljaj me nežno“ – 4:30
- „Poludeću“ – 3:20
- „Probaj me“ – 4:17
- „Da, on je mali“ – 4:44
- „Govor tvog tela“ – 4:32
- „Majmune“ – 3:18
- „Sutra imam prazan stan“ – 3:39
Нема коментара:
Постави коментар