Aca Celtic (Orthodox Celts): Spremamo album nabijen emocijama

Frontmen Orthodox Celtsa, Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Celtic, za Balkanrock govori o koncertima u inostranstvu, poštovaocima koje su Celtsi stekli među stranim muzičarima, bendu Irish Stew Of Sindidun, novom studijskom albumu, Konstantinovom raskršću...

BR: Ove godine ste dosta svirali u inostranstvu: u Italiji, Rumuniji, Švedskoj... Da li bi rekao da su Celtsi konačno postali evropska marka? Na kakav prijem nailazite u inostranstvu?

Aca Celtic: Pa, moglo bi se reći i tako. Nije to nešto ovogodišnje, samo smo ove godine konačno počeli da više koncertiramo izvan Srbije. U prilog tome ide i činjenica da smo doživeli da nas drugi bendovi obrađuju i naše pesme stavljaju na svoje albume. I to ne jednu pesmu, pa ’ajd’ svi isto, nego se dogodilo da, recimo, samo u toku 2012. nemačka grupa Sons Of Ember obradi „Drinking Song“, Folk Abroad, takođe Nemci, obrade „Green Roses“ i Willy’s Pegleg, Šveđani, „Far Away“. Sa Willy-jevcima smo se čak i upoznali u Švedskoj i čuli uživo kako zvuči „Far Away“ u njihovoj verziji. A što se tiče atmosfere na našim koncertima, ona je ista svuda u svetu gde smo svirali do sada i svuda publika urla na „The Celts Strike Again“ i peva „Far Away“, bilo to u Rumuniji, Švedskoj, Italiji ili negde drugde.

BR: Da li ti je poznato šta je bilo sa peticijom koju je produkcijska kuća Bounce the Cat Productions pokrenula kako bi vi nastupili u SAD?

Aca Celtic: Ta peticija je dala određene rezultate i skrenula pažnju tamošnje javnosti na potrebu da se Orthodox Celts dovedu u Ameriku. Ono što se ispostavilo kao otežavajuća okolnost je potreba da se organizuje turneja sa što više koncerata, prosto da bi sve bilo isplativije i organizatorima i nama samima, te se samo zbog toga odlazak u Ameriku prolongira. U svakom slučaju, agenti rade na ovome i onog momenta kada se napakuje turneja koja po svim osnovama zadovoljava postavljene standarde svih koji su angažovani u ovom procesu, eto nas preko Atlantika.

BR: Čini se da se Bojan sjajno snašao u Celtsima, s obzirom na to da se njegov matični bend, Irish Stew Of Sindidun, po senzibilitetu donekle razlikuje od Celtsa...

Aca Celtic: Boki se snašao i više nego sjajno, što je bilo i očekivano. On ni sam nikada nije krio da su Orthodox Celts neposredan uzrok i povod njegovog bavljenja irskom muzikom, pa je samim tim ovo nekakav logičan sled događaja. Što se tiče Irish Stew-a, naravno da se razlikuju, prvenstveno ako uzmemo u obzir da su to dve, možda ne potpuno, ali dovoljno različite generacije, sa različitim shvatanjima i različitim uslovima odrastanja i egzistencije, iz čega i proističe ta razlika u senzibilitetu, pa i odnosu prema životu i njegovim postulatima.

BR: Šta ti lično misliš o njihovim radovima?

Aca Celtic: Prvenstveno, mislim da je izvanredno što su uspeli da pronađu svoj sopstveni muzički izraz, nezavisan od drugih uticaja kojima su bili izloženi. To je svakako njihov najveći uspeh. Drugo, svojom egzistencijom, posredno i neposredno, ukazuju na svo bogatstvo irskog zvuka u najširem mogućem smislu potvrđujući ono što sam odavno rekao, da je irska muzika ogromno polje u kome se jedna fraza ili linija mogu odsvirati na beskonačno mnogo načina a da svaki put budu jedinstvene na svoj način, a da ne pominjemo vrednost njihovog autorskog rada koji je dobrim delom proizašao iz odlične „naslušanosti“ drugih prvaka ovog žanra. Tako i postojanje više bendova koji pripadaju istoj bazičnoj kategoriji a razvijaju se u različitim pravcima samo dodatno obogaćuju ionako prebogatu riznicu koju zovemo irska ili keltska muzika. I treće, sve su bolji.

BR: Jeste li razmišljali o zajedičkoj turneji sa Irish Stew-om?

Aca Celtic: Nismo, mada su nam sporadična gostovanja jednih drugima bila praksa svojevremeno.

BR: Jesi li imao prilike da slušaš još jedan naš „irski“ bend, Tir na n'Og? Oni su se, doduše, nakon samo jednog „keltskog“ albuma okrenuli power popu...

Aca Celtic: Jesam, ali sam si sve rekao. Prosto nisu izdržali. Odvukla ih je jaka želja za uspehom po svaku cenu. I to je ogromna razlika između Orthodox Celts i Irish Stew sa jedne strane i Tir na n'Og sa druge. Mi smo se uvek bavili ovim iz čiste ljubavi i entuzijazma i najsrećniji sam na svetu što se time bavimo i dan danas prvenstveno iz tog jednog razloga.

BR: Poslednjih godina se pojavilo još nekoliko mladih bendova koji sviraju keltsku muziku. Kakav je osećaj znati da ste vi oni koji su najviše doprineli njihovom interesovanju za keltsku muziku i kulturu?

Aca Celtic: Uh... Nezahvalno pitanje koje iziskuje pre svega iskren odgovor. Znaš, ovde se mešaju osećaj stida koji se javlja kad te neko hvali i osećaj ponosa što si doprineo tome da se drugi ljudi pronađu i što si im pružio mogućnost da se iskažu na kreativan i dobar način. U krajnjoj liniji, mislim da je najveća vrednost u tome što smo pokazali da se ne mora povlađivati trendovima, padati u besmisao bez prava na izbor i biti uniformisan po svaku cenu, odnosno što smo dokazali da možeš biti uspešan, srećan i zadovoljan prateći samog „unutrašnjeg“ sebe.

BR: Kako napreduje rad na dugoočekivanom šestom studijskom albumu? Možeš li da nam otkriješ neke detalje o albumu?

Aca Celtic: Sada smo već prilično daleko odmakli i ući ćemo u studio vrlo brzo, možda već za par dana. Detalji? Pa, mogu vam reći da ima nekoliko zanimljivih zaokreta, ne tako drastičnih ali svakako više nego interesantnih. Meni lično je najzanimljivija činjenica da je Vlada ušao u igru kao autor i da svakim danom iskazuje sve više uspeha na tom planu, u stvari, neverovatno je koliko je dobar u tome i prosto se pitam šta je radio do sada i šta je čekao, a Gruja je uobičajeno na svom visokom autorskom nivou. Što se tiče tekstova, tu je nekoliko izrazito lirskih ali i nekoliko za koje bih se usudio da tvrdim da su baš, baš „klešovski“, puni besa i revolta, ali i nade i jako sam ponosan na svoj rad do sada. Ovo će biti izrazito emotivno jak album, mada su naši albumi uvek i bili emotivno jaki i nabijeni. Tekstualno gledano, ovo će biti revolucionarno-ljubavni album, u stvari, pre svega, realan. Ali, kao i uvek, biće tu još iznenađenja od kojih je jedno veeeliko, a radi se o jednoj kolaboraciji. Detalje za sada zadržavam za sebe. Kakvo bi to bilo iznenađenje ako vam sada sve kažem?

BR: Hoće li album biti objavljen za inostrano tržište?

Aca Celtic: To je večito pitanje. Pitanje je i da li će biti objavljen kao fizički nosač zvuka i za domaće. Lično bih, kao kolekcionar fonografskih zapisa, bio jako nesrećan da ne bude CD-a ili vinila (dobro, to je moja intimna želja, taj vinil) ali vreme je takvo da uslovi diktiraju razmišljanje na jedan drugačiji način u odnosu na ono što se u izdavačkoj delatnosti smatralo aksiomom do pre samo nekoliko godina.

BR: Jedan ste od najboljih live bendova u Srbiji, a vaše jedino live izdanje je album Muzičke paralele, koji ste snimili zajedno sa Pachamamom. Jeste li razmišljali o objavljivanju live albuma ili DVD-a?

Aca Celtic: Verujte mi, stalno razmišljam o tome, ali, za sada, to je „mission impossible“. Ne zato što mi to nećemo da uradimo, nego zato što je potrebna gomila sredstava i suviše raznoraznih sitnih i krupnih uslova da bi se to uradilo na nama prihvatljiv i zadovoljavajući način. Znam da zvučim kao perfekcionista kad ovo kažem, ali zato smo i stigli do ovde gde smo sada. Izdavanje live albuma nije svrha sama po sebi, mada bih bio više nego srećan da i to uradimo.

BR: Otkud na albumu One, Two... Five za vas pomalo neuobičajena obrada, pesme „Sarah“ grupe Thin Lizzy?

Aca Celtic: Nije to ništa neuobičajeno ako se zna da sva sedmorica volimo Thin Lizzy, samo je bilo pitanje ko koju pesmu više voli. Ovo je Grujin izbor i njegova davnašnja želja i fiks ideja da obradi baš tu pesmu, a njegova ideja se pokazala najboljom i najoriginalnijom u datom trenutku.

BR: Šta je bilo sa Despotom, metal projektom na kojem si radio sa braćom Branković iz Alogie?

Aca Celtic: Album bi trebalo da se pojavi u februaru 2013. godine. Ili, da budemo precizniji, u prvom kvartalu 2013. godine. Toliko o tome. Uh, jedva čekam!

BR: Koliko pratiš srpsku rock scenu? Postoji li neki mladi bend koji ti je privukao pažnju?

Aca Celtic: Moram priznati da sam ove godine imao jako malo vremena da ispratim sve kako treba, pa ću se uzdržati od komentara, ali ću pomenuti dva momenta koja su me prilično obradovala. Video sam neki kratki snimak benda Amok, srpskog Sentenced tribute benda, kako izvodi „Killing You Killing Me“ na nekoj terasi u Pirotu, na svirci očigledno priređenoj za sebe i drugare, i stvarno me je izuzetno obradovao entuzijazam klinaca na snimku. To je ono zbog čega je rock ’n’ roll (u najširem smislu, odnosno, heavy metal ili Irish u užem) to što jeste. Drugi momenat se odnosi na jedan nov bend sastavljen od prekaljenih „rokača“ Mengelea (ex-Eyesburn), Neše (ex-Deep End i Queen i još poneki tribute band), Miće (ex-357) i ostalih, koji se zove kao i album prvenac, Blackbox.

BR: Govorio si na promocijama bestselera Konstantinovo raskršće Dejana Stojiljkovića (napisao si i pogovor za drugo izdanje njegove zbirke pripovedaka Leva strana druma). Jesi li imao prilike da čitaš nedavno objavljen strip urađen po Konstantinovom raskršću?

Aca Celtic: Tim stripom smo dobili više nego što sam očekivao, jer je pokazao da je umetnost, najblaže rečeno multidisciplinarna kategorija, sastavljena od brojnih načina da se ista ideja izrazi. U ovom slučaju imamo knjigu koja je dovela do stripa, a po svemu sudeći će i do filma. Sam strip je nešto što bih pročitao i sačuvao izdanje pa sve i da nije bilo knjige pre toga. Bilo je i obrnutih slučajeva, ali ono što je važno je da svi izrazi iste ideje budu na istom, visokom, umetničkom nivou, kako bi opravdali svoje stvaranje i postojanje.

(Balkanrock.com, 26. oktobar 2012)