Izdavač: Gajba
Records
Datum izdavanja:
18. 4. 2015.
Producent: Jura
Ferina, Pavle Miholjević
Dužina trajanja: 50:58
Žanr: Rock, punk
rock, world music
Mnogi je punkerski (i ne samo
punkerski) elitist zgađeno odmahivao glavom kada je Knjiga žalbe učinila Hladno Pivo najvećim bendom u regionu; razume
se, tome je u velikoj meri doprineo zvuk bitno drugačiji od onog sa ranih albuma
najvećeg benda iz Gajnica, no čini se da je od presudnog uticaja bilo nešto
drugo.
Po staroj i nebrojeno puta potvrđenoj zakonitosti rock 'n' rolla – ali i po
onoj narodnoj „Što se hvali to se kvari“ – vernim fanovima je, reklo bi se,
ponajviše zasmetalo kada su na koncerte Piva počeli da dolaze curetci kojima je
Knjiga žalbi predstavljala jednu od
prvih ulaznica u svet rock muzike. Valjda su mnogi koji su uz Pivo i sa Pivom
još od Džinovskog osetili, kako to
veoma često biva, da ono što vole počinju da dele sa nekim ko te ljubavi nije
vredan. Najveći broj povika na Pivo zbog „prodaje“ i tvrdnji da „to više nije
Hladno Pivo“, mislim, nije došao toliko od promene autorskog izraza – koja je,
kada je reč o tvrđim rock žanrovima, sama po sebi često dovoljna da bend bude
prokazan od strane fanova – koliko od činjenice da je taj novi izraz bio toliko
prijemčiv za širu publiku.
Ja lično sam Hladno Pivo zavoleo upravo zbog Knjige žalbi. O, razume se, nisam tada počeo da ga slušam, ali je bilo potrebno da se u mom
plejeru nađe taj album da uskliknem:
„Konačno!“. Naime, tokom mojih tinejdžerskih dana žarko sam žudeo da budem
svedok pojave jednog albuma poput onih Čorbe, Azre ili Pušenja iz osamdesetih
godina prošlog veka: albuma visoke poetske vrednosti, tekstualno
beskompromisnog, sa dobrim spojem emotivnosti i oštrine, muzički čvrstog ali
radiofoničnog, a kompaktnog, sa izraženom konceptualističkom tendencijom. Sve
to sam dobio u Knjizi žalbi, jednom
od, usuđujem se reći, pet najboljih albuma na ovim prostorima od početka ovog
veka. Bio sam otad u više navrata u prilici da u nekoj raspravi branim Hladno
Pivo od ponekog ljutog punkera, pokušavajući da mu dokažem da je ono što on
naziva „prodajom“ i „komercijalom“ rezultat prirodnog muzičkog sazrevanja
(mnogi, avaj, nikad ne počnu da sazrevaju, ostajući tvrdoglavo na liniji
sirovog, počesto monotonog zvuka i prljave, počesto prostačke poetike) i
težnje za eksperimentisanjem koja je prirodna posledica tog sazrevanja, te da
su, kada je reč o domaćem punku, najvrednija ostvarenja dali oni koji se
eksperimenta nisu plašili; da su možda upravo novi muziči okviri omogućili
Miletu Kekinu da postigne svoje najveće pesničke domete; a onda, da je neprežaljena
jugoslovenska rock scena za glavne stubove imala srednjestrujaške sastave koji
su uspevali da u svojim radovima spoje prijemčivost sa originalnošču,
angažovanošću i artizmom.
No onda je došao Svijet glamura,
kome je nedostajalo kompaktnosti Knjige
žalbe; bio je to album više nego pristojan, sa pregršti blistavih momenata
– ponajviše u Kekinovim tekstovima i world music izletima Milka Kiša Dede (čije
je nepojavljivanje u spotu za pesmu „Messi“ izazvalo spekulacije koje je Kekin
brzo opovrgao: „Mogu reći da će taj šarmantni gospodin još biti s nama na
pozornici“) – no opšti konsenzus je bio: oseka kreativnosti i energije, a
nekadašnji tvrdokorni fanovi su se vajkali kako je ovim albumom Hladno Pivo i
nepovratno postalo delom „neke druge priče“. Potonjima je usta zapušilo
prošlogodišnje energijom nabijeno živo izdanje, sa naslovom kao odgovorom na
žal za „starim Pivom“ – Evo vam Džinovski!,
sa snimcima sa tri koncerta održana u zagrebačkom KSET-u, na kojima se bend
fokusirao na pesme sa prva tri studijska izdanja. Onima kojima promena zvuka
nije smetala, ali koji su smatrali da je Svijet
glamura tačka sa koje kreće nepovratan pad u kvalitetu usta bi mogao
zapušiti osmi studijski album benda, Dani
zatvorenih vrata, objavljen na disku (od strane grupine sopstvene izdavačke
kuće Gajba Records), te dostupan za slušanje na YouTubeu.
Istina, Danima zatvorenih vrata manjka
kompaktnosti – mada se ponovo pojavljuje varijacija na temu („Žena“ / „Bivša
žena“), koja u velikoj meri doprinosi osećaju zaokruženosti izdanja – i
vrednosne ujednačenosti Knjige žalbe;
ima na ovom albumu i bledunjavih momenata – kakva su ne odviše upečatjiva
„Tijana“ i „Messi“, nabijena energijom, ali sa tekstom duhovitim samo na kratke
staze – no oni blistavi pretežu. Čvršći zvuk no što je bio slučaj sa Svijetom glamura – za produkciju su bili
zaduženi članovi Svadbasa Pavle Miholjević i Jura Ferina
– može ukazivati na aktuelni album
kao tačku sa koje će se klatno kretati u pravcu ako ne izvornog ono bazičnijeg
zvuka, a takva kretnja je u ovom trenutku, kada je o Pivu reč, poželjna. Razume
se, nije u pitanju povratak furioznom punk rocku, već tvrda srednja struja, zvuk
u velikoj meri osoben, zahvaljujući punkerskom pedigreu – i dalje, naravno,
veoma izraženom („Žena“, „Mojoj majici“, „Messi“) – i ekspedicijama u egzotiku
– naročito zanimljive u tom pogledu su dalmatinskom muzikom inspirisana „Barba“,
rockabilly ska komad „Dan oslobođenja“, te „Dibidus“, koja doista zvuči kao
nešto izašlo iz kuhinje istoimenog benda.
Priznajem da na mene najveći utisak ostavljaju Kekinovi stihovi;
pronicljiv, duhovit, originalnih rima, i – što je neobično važno – odličan
interpretator, Kekin uspeva da u svojoj – da, možemo slobodno upotrebiti tu reč
– poeziji preplete lično i kolektivno, postižući dobru razmeru emotivnosti i
besa, ispovednog (u tom pogledu najvrednija pažnje je izvrsna „Žena“) i
društvenokritičkog. Žaoka uperena ka krupnim parolama iza kojih malo šta stoji
(„Mojoj majici“, na kojoj gostuju pevač Kawasaki 3pa Tomislav Vukelić Tonfa i
pevač Goblina Branko Golubović Golub i čije ime predstavlja jasnu aluziju na
pesmu koja je svojevremeno doživljena kao nacionalna budnica), medijima večito
gladnih senzacija („Udarna vijest“), kulturi straha („Dibidus“), te – što bi
Rusi rekli – prihvatizacijama
(„Firma“) i nacionalizmu („Zombi Party“) upotpunjuju paletu tema kojima se
Kekin bavio u dosadašnjim angažovanim pesmama.
Naravno, instrumentalni deo grupe izrvsno potcrtava Kekinove stihove. Od
nežne balade „Lijepa reč“, preko prkosne „Stari šajser“, besnih „Žena“, „Firma“
i „Udarna vijest“, do jezovite „Zombi Party“ (čiju jezovitost, ali i poruku,
naglašavaju elementi sakralne muzike), bend uspeva da kreira pesme od kojih svaka
ne samo da nosi i energiju i poruku, već i, zahvaljujući nizu aranžerskih
bravura, odiše izvesnom atmosferom, neophodnom za poptunu efektnost. U tom
smislu svakako je najuspelija epski široka „Na ovim prostorima“, svakako
inspirisana iskustvima koja su donele turneje od Triglava do Vardara, naprosto veličanstven
komad, koji ulazi u red ponajboljih domaćih pesama o Regionu, Zapadnom Balkanu,
Jugosferi ili kako se već danas politički korektno nazivaju zemlje bivše
Jugoslavije.
Upravo zahvaljujući tom umeću da pruže komade upečatljive, i
kompozicijom i tekstom, i izvedbom i produkcijom, velike poetske vrednosti ali
nehermetične, da snime album čvrst i ubedljiv, ali sa ogromnim komercijalnim
potencijalom, Hladno Pivo su trenutno možda i najbolji bend među regionalnim
prvoligašima. Jasno, oni koji tvrde da je, kako autoironično vele stihovi
„Majice“, „Hladno Pivo komercijala“, ostaće i nakon Dana zatvorenih vrata čvrsto na svojim pozicijama. Među onima koji između
„komercijalno“ i „loše“ ne stavljaju znak jednakosti, te koji su shvatili da
nema razloga zbog kojih bi Hladno Pivo moralo da se posmatra kroz prizmu
njihovih ranih radova, možda ima onih koji će se složiti sa mnom: ja, naime, verujem
da su Hladno Pivo danas prvi među baštinicima nasleđa Riblje Čorbe i
Zabranjenog Pušenja (i Bora Đorđević i Sejo Sexon su, u više navrata, veoma
pohvalno govorili o radovima Hladnog Piva); sama činjenica da sam svedok
delovanja jednog takvog benda u trenutku kada je njegova kreativna energija,
istina, ne u zenitu, ali na veoma visokom nivou ispunjava me velikim
zadovoljstvom.
Spisak pesama:
1. „Žena“ – 2:59
2. „Firma“ – 2:57
3. „Mojoj majici“ – 3:24
4. „Tijana“ – 3:16
5. „Dibidus“ – 3:34
6. „Messi“ – 3:05
7. „Lijepa reč“ – 3:25
8. „Stari šajser“ – 3:49
9. „Dan oslobođenja“ – 3:44
10. „Barba“ – 3:14
11. „Zombi party“ – 2:46
12. „Udarna vijest“ – 3:33
13. „Na ovim prostorima“ – 3:58
14. „Bivša žena“ – 3:31
15. „Vjeruj u mene“ – 3:43
(Balkanrock.com, 4. maj 2015)
Нема коментара:
Постави коментар