Roman Goršek (Plejboj): „Album je u današnje vreme predugačak za slušanje“

Sa Romanom Goršekom, bas gitaristom Plejboja, razgovarali smo o predstojećem nastupu grupe na festivalu Vračar Rocks, njegovom prvom bendu, druženju sa članovima Partibrejkersa, nesuđenom nastupu Plejboja na koncertu Rolling Stonesa...

BR: Plejboj je nedavno objavio singl „Nije lako“, treći od ponovnog okupljanja benda. Da li se grupa i definitivno okrenula singlu kao novom dominantnom formatu, ili će se pesme, u dogledno vreme, ipak naći na studijskom albumu?

Roman: Za sada nam ovaj tempo odgovara, jer možemo i mi, a i publika da posvetimo dovoljno vremena svakoj novoj pesmi. Album je u današnje vreme predugačak za slušanje, ali sigurno da razmišljamo o izdanju, možda i vinilu.

BR: U spotu za „Nije lako“ pojavljuje se naša poznata manekenka Anđelija Vujović. Kako je došlo do saradnje sa njom?

Roman: Pa, Plejboji su oduvek bili okruženi zgodnim devojkama. (smeh) Pošto su se u našim spotovima od početka pojavljivale neke od najharizmatičnijih i najlepših devojaka Beograda, odlučili smo da i ovog puta održimo tu tradiciju. Nismo odoleli Anđelijinom izgledu i energiji, a uspešan rezultat te saradnje mogu svi da vide u spotu „Nije lako“, koji je snimio Ivan Šijak. Inače, Anđelija je izuzetna devojka i sluša isključivo rock 'n' roll, hvala joj što nam je ulepšala spot.

BR: Pre dve godine si, u razgovoru za naš portal, otkrio da prva tri albuma Partibrejkersa ulaze u red tvojih omiljenih albuma i da većinu pesama sa tih ploča znaš da odsviraš na gitari. Mnogima je malo poznato da je za ime vašeg prvog albuma, Sviraj dečko, zaslužan upravo Cane. U kolikoj meri je on bio „dobri duh“ benda na početku vaše karijere?

Roman: Neka naša ekipa je tada, ’87-’88, otkrila Partibrejkerse, i često smo bili jedina publika na njihovim prvim koncertima. Tog leta smo se i upoznali na trajektu za Lastovo, ostalo je sve istorija i dugogodišnje iskreno prijateljstvo. Kad smo 1992. napravili bend, Cane je pitao kako će da nam se zove bend, i prokomentarisao naziv Plejboj sa „Sviraj, dečko“. Tako je i prvi album dobio ime.

BR: Grupa Plejboj je svojevremeno, u vreme kada se od rock benda očekivala angažovanost, verovatno najviše zbog poetike i estetike, optužena za eskapizam. Kako danas gledaš na te tvrdnje?

Roman: Moram da priznam da smo mi često svesno i namerno pravili takve, kako kažeš, „eskapističke“ poteze. U trenutku besmisla devedesetih, ratova, politike koja se sve više mešala u život, želeli smo da pevamo o ljubavi, o nečemu lepom što smo doživeli, i da stvaramo muziku koja šalje pozitivne i lepe vibracije. Međutim, samo veza sa politikom je davala mogućnost za razvoj karijere i mi nismo hteli da pristanemo na to. Zaobišle su nas te turneje na kojima se promovisala neka politička priča, koja je, ispostavilo se, bila prevara.

BR: Plejboj je trebalo da 2006. godine nastupi kao predgrupa na beogradskom koncertu Rolling Stonesa, koji je na kraju otkazan. Da li žališ za činjenicom da niste svirali kao predgrupa Stonesima na koncertu koji su u Beogradu održali naredne, 2007. godine?

Roman: Pa, na žalost, to obično određuje organizator koncerta, a u ovom slučaju je to bio neko ko je imao svoju viziju. Stonesi su nam sigurno jedan od omiljenih bendova i bila bi nam čast, sigurno bismo dobro zvučali na tako velikoj bini. Drago mi je što je ipak, pored drugih, i Električni Orgazam svirao, jer oni to jedini realno i zaslužuju.

BR: Sarađivao si sa brojnim pop izvođačima – Mari Mari, Sašom Vasićem, Aleksandrom Radović i drugima – na njihovim studijskim izdanjima. Kakva iskustva nosiš iz rada u jednom drugačijem, pop miljeu?

Roman: Ja se godinama bavim muzičkom produkcijom i aranžiranjem, i uglavnom sam bio angažovan kao producent i aranžer ili sam miksao pesme. U suštini je to posao u studiju i tu nema mnogo kontakta sa ljudima. Međutim, to mi je dalo mogućnost da radim u najboljim muzičkim studijima, da poštujem rokove, vreme, tu nema miksanja danima i mesecima, sve je profi i imaš odgovornost. To je nemerljivo iskustvo, jer sad vrlo jednostavno dolazim do rešenja i bržim savetom mogu da rešim neke nedoumice u studiju ili prilikom snimanja, pomažem muzičarima i bendovima da ne gube vreme na gluposti. Što se tiče muzickog stila, to su uglavnom bile pesme koje komponovala Aleksandra Kovač, sa kojom sam suvlasnik u RAprodukciji, tako da je to bio isključivo soul, pop rock, country, funk, u suštini neka muzika koju poznajem i koja mi je na neki način bliska.

BR: Hoće li album Euforija Igorovog i tvog prvog benda ikada doživeti reizdanje na CD-u ili u digitalnoj formi?

Roman: Upravo prebacujem snimke sa originalne kasete, i postaviću sve za početak na YouTube. Iznenađen sam koliko me ljudi pita za Euforiju, iako je to bilo davne 1990, ali me i raduje što taj bend dobija neki svoj kultni status.

BR: Kakav repertoar i šta sve spremate publici u Božidarcu?

Roman: Pre svega nam je drago da sviramo na Vračar Rocksu, jer smo svi tu iz kraja i često dođemo na piće i čujemo za neke nove i odlične mlade bendove koji sviraju najrazličitije muzičke stilove. Inače, Plejboj je sa prvim probama krenuo u jednom podrumu u Sinđelićevoj ulici davne 1992. Hvala Jack Danielsu i Duletu Vračar Rocksu što su pomogli da se ovaj koncert dogodi, jer danas retko ko podrzava rock 'n' roll. Sviraćemo kombinaciju starih pesama sa oba albuma, ali i neke pesme koje nismo do sad nikada izvodili. Gosti će nam biti sjajan mladi bend Sinestezija, koji su inače bend koji je prvi imao nastup na prvom Vračar Rocks festivalu, koji je održan pre tri godine.

(Balkanrock.com, 24. decembar 2014)

Vudu Popaj & Narodni Travari – Toolum (2014)

Izdavač: Multimedia Music / City Records

Datum izdavanja: 24. 10. 2014.

Ocena: 4,0/5

Producent: Kosta-Kole Bogdanović

Dužina trajanja: 43:12

Žanr: Rap metal

Vratija se Popaj! Voodoo Popeye, ili, po Vuku, Vudu Popaj, čovek nakon čije pojave je na srpskoj rap sceni i definitivno postalo sramota služiti se banalnim rimama i pionir repovanja na prizrensko-timočkom dijalektu objavio je novi studijski album. Istina, nije taj renesansni čovek od svog poslednjeg studijskog izdanja, Svi unutra (2007), prestao da se bavi raznovrsnim kulturnim delatnostima, ali je muzika poslednjih godina nekako slabo bila među njima.

No, u godini koja je na izmaku, pojavio se Toolum (asocijacija na američki metal sastav koju naslov nosi svakako je intencionalna), mnogi će reći: neobično izdanje. U pitanju je, naime, rap metal album. Naravno, fuzija rapa i metala nije nikakva novina na našoj sceni još od devedesetih godina prošlog veka, ama se od srpskih rap veterana takva vrsta eksperimentisanja, nekako (i na žalost), ne očekuje. Album je producirao Kosta-Kole Bogdanović, gitarista kultnog beogradskog metal sastava Rapidforce, a na snimanju su, pored Popaja i Bogdanovića, učestvovali i gitarista Zoran-Petra Petrović (poznati studijski muzičar), basista Vihor Ristić (Pero Defformero, ex Rapidforce), bubnjar Marko Mitrović (Rapidforce), i DJ Boban Stefanović, te, kao gosti, frontmen Bjesova Zoran Marinković Bjesomar i frontmen Presinga Zoran Radović Kiza, koji su Popaju pomagali u vokalnim deonicama.

U izboru saradnika Popaj nije pogrešio – Bogdanović je izvršio uspeo spoj Stefanovićevih uradaka sa svojim izvrsnim, masnim rifovima i energičnim deonicama ritam sekcije. Rezultat je žestoki, prljavi zvuk koji udara i ujeda, ali je dovoljno melodičan da bude himničan. No, ovakav zvuk zahteva određenu poetiku – bučan i besan pucanj među oči. A Popaj, čini se, društvene nakaznosti poput nepoštenja i nekulture, lopovluka i prostakluka prokazuje sa više uspeha svojim duhovitim kalamburima („Udri po sentimentu“, te fantastična „Balkan Boy“) no kada udara pravo u glavu („Idemo napred“, „Rigidna politika“, „Prevara svira bluz“, „I dalje isti“); uopšte, Popaj je, kao i uvek, odličan kada uz puno humora meandrira jezičkim tokovima, kao u larpurlartističkim komadima „Vladica“ (koji bi, možda, bio efektniji da je nešto kraći) i „Lovačka priča“, te minijaturi „Pisaća mašina“. Doduše, to ne znači da gorenavedene angažovane pesme nisu bez sjajnih momenata, duhovitih kalambura – „Odnosi prazni kao po kazni / Plastično cveće u zlatnoj vazni“ („Idemo napred“) ili „Šteluju vagu mislima dragu / Da vagaju istinitost sage o vragu“ („Rigidna politika“) – i opservacija – „Na birou, na biruou / Nikad posla nema / A kad nisi redovan odjava se sprema“ („Prevara svira bluz“); na ove stihove potpisnik ovih redova mogao bi da doda samo „Amen!“ – no, i u tim momentima se ogleda onaj Voodoo Popeye-beskrajno duhoviti majstor igri reči.

No, jednu činjenicu moramo imati u vidu – ovo je album Vudu Popaja i Narodnih Travara. Prema tome, treba ga meriti naročitim aršinima. Činjenica je da je Bogdanović više nego uspešno uhvatio duh Popajevih stihova – kao u eksplozivnoj „Idemo napred“, koja izvrsno funkcioniše kao uvodna, ili „Školskoj“, koja i pored teškog zvuka zvuči nežno i intimno i kojoj stihovi na „crnogorskom“ daju naročit šarm. Budući da su kao autori muzike i aranžmana svih pesama potpisani Popaj i Bogdanović, ovaj – valja podvući: izvrsno odsviran – album možemo, naposletku, posmatrati kao plod saradnje jednog rap i jednog metal veterana. Kao takav, on je ne samo više nego vredan pažnje, već je i, na našoj sceni, za sada, bez konkurencije. Na posletku, samom Popaju, sve i da nije zablistao kako ume, većina njegovih rap ispisnika (kojima on na ovom albumu posvećuje komade „Posveta“ i „Batica“) i dalje može, što bi se reklo, samo pljuvati pod prozor.

Ocena: 4/5

Spisak pesama:

1. „Idemo napred“ – 3:41
2. „Balkan Boy“ – 3:32
3. „Školska“ – 4:37
4. „Udri po sentimentu“ – 3:38
5. „Rigidna politika“ – 3:09
6. „Vladica“ – 3:13
7. „Posveta“ – 4:21
8. „Prevara svira bluz“ – 4:55
9. „Lovačka priča“ – 3:49
10. „I dalje isti“ – 3:52
11. „Batica“ – 3:39
12. „Pisaća mašina“ – 0:20

(Balkanrock.com, 16. januar 2015)