Blato i krv: Prvi svetski rat u rock pesmama

John Singer Sargent – Gassed (detalj)

Velikoj vrednosti humorističke serije Mućke doprinosi činjenica da se njeni tvorci nisu libili da se pozabave ozbiljnim temama, od međuljudskih odnosa, preko života u Britaniji Margaret Tačer, do strahota rata. U šestoj epizodi prve sezone, „Rusi dolaze“ (onoj u kojoj Del kupi „uradi sam“ atomsko sklonište, a Rodni ga ubedi da ga ne prodaju već sastave, za slučaj da izbije Treći svetski rat), Del Boj iznosi svoje viđenje rata: „Vidiš, iz veka u vek, svakoj generaciji britanske omladine bio je garantovan pristojan rat. [...] Takva vrsta hrabrosti je sada suvišna, jer će sledeći rat voditi kompjuterski programeri. Vidiš, to frustrira današnju omladinu. Možeš da ih vidiš svakoga dana u igraonici kako služe svojoj otadžbini ubijajući vanzemaljce. Onaj pravi rat o kome pričam, Erol Flin vodi njih šest stotina u dolinu smrti [...] Rat pun slave i hrabrosti!“

Deka Troter na to odgovara: „Šta ti uopšte znaš o tome? [...] Video si kečap i kaskadere. Ja govorim o onome stvarnom. Sećam se, bio sam klinac, video sam vojnike kako marširaju u bitku. O da, bio je to veličanstven prizor! [...] Moj brat Džordž se borio kod Pašendala. Pola miliona savezničkih vojnika je poginulo tamo zbog pet milja blata. Bio sam na Kings Krosu kada je njegov puk stigao kući. Većinu njih su izneli iz voza. Video sam ljude bez udova, slepe ljude, ljude koji nisu mogli da dišu jer im je pluća u komade razneo iperit... Dok je nacija slavila, njih su skrivali u velikim sivim zgradama, daleko od pogleda javnosti. Zbog takve hrabrosti mogla je da ti presedne pobednička večera, zar ne? Obećali su nam kuće po meri heroja, a dali nam heroje koji ne mogu da izađu iz kuće.“

Može se povući paralela između Delovih i Dekinih monologa i dve slike Prvog svetskog rata u popularnoj muzici (i popularnoj kulturi uopšte). Dok je jedan deo autora u svojim delima pokušao da ilustruje sve strahote događaja koji su zauvek promenili čovečanstvo, drugi su govoreći o Velikom ratu, kako reče Uroš Smiljanić u tekstu „Metal i rat, na drugi pogled“, „pothranjivali osamnaestovekovni romantični ideal rata u kojem otmeni vojnici, obučeni u lepe uniforme, svečano marširaju jedni prema drugima sa bajonetima na gotovs“. Svakako, nije potrebno doživeti ni svetski rat, ni građaski, niti čučanje u podrumu sa strepnjom da će neko na vas odozgo nešto baciti da biste ove druge smatrali idiotima. Ono najvrednije na temu Prvog svetskog rata iz sfere popularne muzike počiva na tradiciji antiratne umetnosti (mada uglavnom pruža sasvim pojednostavljeno viđenje Prvog svetskog rata kao nekakve tragične greške koju je čovečanstvo moglo izbeći). Na dan kada svet obeležava stoleće od početka rata za koji se verovalo da će okončati sve ratove, podsećamo vas na neka od najzanimljivijih rock ostvarenja inspirisanih ratom kojim je započelo Savremeno doba.

Inače, prilično je zanimljiva činjenica da za rock autore iz zemlje napadom na koju je Prvi svetski rat i počeo i koja je u tom ratu teško postradala (i u čijoj umetnosti je, samim tim, tema Velikog rata obrađivana na naročit način) ovaj rat nije bio zanimljiva tema. Uzroci tome mogu se, možda, pronaći u sledećem: jugoslovenski rock autori su, zbog specifičnosti sredine u kojoj su stvarali, više bili okupirani savremenim dešavanjima; osim toga, u socijalističkoj Jugoslaviji borba srpske i crnogorske vojske u Prvom svetskom ratu posmatrala se kao deo slobodarske tradicije, pa se njeno veličanje moglo od strane publike doživeti kao à la „Računajte na nas“ slavljenje zvanične ideologije, međutim, neretko se veličanje ove borbe dovodilo u vezu sa srpskim nacionalizmom, pa je postojala i opasnost da se od strane i publike i vlasti pesme sa takvom tematikom proglase nacionalističkim. Sa druge strane, savremeni rock autori bili su uronjeni u strahote poslednjih ratova na ovim prostorima i posledice koje su oni za sobom ostavili da bi se bavili daljom prošošću. Zato je, na žalost, teško sačiniti sličan tekst sa ostvarenjima domaćih rockera na ovu temu.

The Royal Guardsmen – Snoopy Vs. The Red Baron / Snoopy's Christmas (Snoopy And His Friends, 1967)

Dve pesme američkog pop rock sastava The Royal Guardsmen sa čuvenim junakom Charlesa Shulza i još čuvenijim Crvenim baronom kao glavnim junacima mogu se samo uslovno označiti kao inspirisane Prvim svetskim ratom. Naime, pesma „Snoopy vs. the Red Baron“, objavljena 1966. godine, inspirisana je stripovima u kojima Snoopy sebe zamišlja kao velikog ratnog pilota koji se sukobljava sa Crvenim baronom. Pesma je postala veliki hit, ali su Shulz i njegov izdavač podneli tužbu protiv benda zbog neovlašćenog korišćenja Snoopyevog imena. The Royal Guardsmen su izgubili spor, ali im je Shulz dozvolio da snime još pesama sa Snoopyem kao glavnim junakom. Tako je nastao album Snoopy And His Friends, za koji je Shulz čak uradio omot. Na albumu se našla i pesma „Snoopy's Christmas“, u kojoj se Crveni baron i Snoopy na Božić sukobe na nebu, ali se sve završava božićnom zdravicom na zemlji. U ovim pesmama ne samo da nema ozbiljnije kritike rata, već nema ni satire à la 'Allo 'allo (činjenica da se grupa, nakon raspada 1970, vratila na scenu 2006. propagandnim smećem „Snoopy vs. Osama“ ukazuje da tako nešto od ovog sastava ni ne treba očekivati), ali su one, zbog mesta koje zauzimaju u istoriji popularne muzike, svakako vredne pomena.

The Zombies – Butcher's Tale (Western Front 1914) (Odessey And Oracle, 1968)

„Butcher's Tale (Western Front 1914)“ slika sećanja jednog vojnika na Prvi svetski rat. Vojnik kaže: „Kasapin, da, to beše moj zanat / Ali sad mi je plata kraljev šiling / Kasapin sam mogao i ostati / Nakon pokolja koji videh“. Po mnogim tumačima, ova pesma predstavlja protest protiv rata u Vijetnamu. Pesmu je napisao i otpevao basista Zombiesa Chris White; „Butcher's Tale (Western Front 1914)“ je jedina pesma grupe koju je otpevao White. Ova pesma je jedna od najeksperimentalnijih pesma Zombiesa; neobični zvučni efekti postignuti su puštanjem unazad ploče sa muzikom francuskog kompozitora Pierrea Bouleza.

The Kinks – Yes Sir, No Sir / Some Mother's Son (Arthur (Or The Decline And Fall Of The British Empire), 1969)

Sedmi studijski album Kinksa i jedno od njihovih najhvaljenijih ostvarenja prvobitno je nastao kao soundtrack za TV film koji je nameravala da snimi britanska produkcijska kuća Granada TV. Ray Davis je, u saradnji sa piscem Julianom Mitchelom, počeo da radi na konceptu filma. Međutim, Granada je u jednom trenutku odustala od snimanja, pa je Arthur objavljen kao konceptualna ploča. Album pripoveda priču o teškom  životu jedne engleske porodice u periodu nakon Drugog svetskog rata. Eddie, brat glavnog junaka, Arthura Morgana, poginuo je u bici na Somi. Pesme „Yes Sir, No Sir“ i „Some Mother's Son“ govore o Eddieovoj smrti i obe nose snažnu antirantu poruku. „Dajte šljamu pušku i naterajte taj ološ da se bori / I postarajte se da dezerteri budu upucani na mestu / Ako neko pogine, poslaćemo orden njegovoj ženi“, glase stihovi prve pesme, a druga pesma kaže: „Sin neke majke leži u polju / Neko je danas ubio sina neke majke“.

Siouxsie And The Banshees – Poppy Day (Join Hands, 1979)

„Dan bulke“ u zemljama Komonvelta predstavlja dan sećanja na vojnike koji su izgubili život u Prvom svetskom ratu. Minijatura Siouxsie And The Banshees nazvana po ovom prazniku zasnovana je na stihovima pesme „U poljima Flandrije“ kanadskog pesnika i borca u Prvom svetskom ratu Johna McCraea. McCrae je pesmu napisao 1915. godine, nakon pogreba jednog prijatelja i saborca. Legenda kaže da su McCraeovi saborci sačuvali pesmu nakon što ju je on, nezadovoljan njome, bacio. Pesma će postati jedna od najpoznatijih pesama o Prvom svetskom ratu na engleskom jeziku, a u njoj pominjane bulke koje rastu na grobovima mrtvih vojnika simbol sećanja na poginule.

Elton John – All Quiet On The Western Front (Jump Up!, 1982)

Slike stradanja u ovoj pesmi sa stihovima iz pera Johnovog dugogodišnjeg saradnika Berniea Taupina, nazvanoj po remek-delu Eriha Marije Remarka, izvrsno su potcrtane formom durske balade.

Sting – Children's Crusade (The Dream Of The Blue Turtles, 1985)

Pesma „Children's Crusade“, objavljena na Stingovom solo prvencu, nazvana je po događaju koji se navodno odigrao 1212. godine – po legendi, izvesni francuski ili nemački dečak poveo je nekoliko desetina hiljada dece u pohod na Svetu zemlju, sa namerom da muslimane mirnim putem preobrate u hrišćanstvo (savremeni istraživači su došli do zaključka da u pitanju nije bio pohod dece, već siromaha). Međutim, temu pesme ne predstavlja događaj po kome je nazvana; u pesmi Sting povlači paralelu između stradanja mladih Engleza u Prvom svetskom ratu i strašnih posledica koje je pošast droge ostavila na londonsku omladinu.

Metallica – One (...And Justice For All, 1989)

„One“ je posredno inspirisana Prvim svetskim ratom (iako zvuci helikopera navode na drugačiji zaključak) – James Hetfield i Lars Ulrich inspiraciju su pronašli u romanu Džoni je krenuo u rat Daltona Tramba. Roman predstavlja priču o mladom borcu koji u eksploziji ostaje bez udova, očiju, ušiju, zuba i jezika, ali netaknutog uma. Godine 1971. sam Trambo je režirao filmsku adaptaciju romana; članovi Metallice su scene iz ovog filma iskoristili u spotu za pesmu „One“.

The Farm – All Together Now (Spartacus, 1990)

Pesma „All Together Now“, objavljena na prvencu grupe The Farm, inspirisana je čuvenim Božićnim primirjem iz 1914. godine (kada je, na više tačaka duž Zapadnog fronta, nekoliko dana pred Božić vatra utihnula, da bi na Badnje veče i Božić vojnici izlazili iz rovova, razmenjivali poklone, pevali božićne pesme i igrali fudbal sa neprijateljskim vojnicima). Godine 2006. verzija pop grupe Atomic Kitten postala je nezvanična himna osamnaestog svetskog prvenstva u fudbalu, naravno, sa refernom iščupanim iz konteksta.

Motörhead – 1916 (1916, 1991)

„1916“ pripoveda priču o šesnaestogodišnjim mladićima koji su tvrdili da imaju osamnaest godina samo da bi mogli da se bore za kralju i otadžbinu iz perspektive jednog od dečaka koji su izgubili živote na frontu. Ova pesma, koja može ući u sve antologije rock poezije, po rečima publiciste Philipa Dodda, „otkriva Lemijevu nežniju stranu. Ali nemojte mu reći da sam to rekao.“

Linda Ronstadt & Emmylou Harris – 1917 (Western Wall: The Tucson Sessions, 1999)

Pesmu „1917“ u originalu je snimio američki kantautor David Olney na njegovom albumu Through A Glass Darkly, a iste godine su obradu – usuđujemo se reći: uspeliju – snimile Linda Ronstadt i Emmylou Harris. Lirski subjekt pesme je prostitutka koja pripoveda o mladiću na trodnevnom odsustvu kome treba „jeftina ekstaza i ženske ruke da ga sakriju“. On je pozdravlja učtivim naklonom, svoj bol prikriva ponosom, pijući previše i smejući se glasno, a ona mu poručuje: „Ove noći rat je završen“.

Iron Maiden – Paschendale (Dance Of Death, 2003)

Tipičan maidenovski metal ep „Paschendale“ pripoveda priču o gorepomenutoj Pašendalskoj bici; i ovde je lirski subjekt vojnik koji je izgubio život u boju. Bruce Dickinson na koncertima grupe ovu pesmu obično najavljuje antiratnim stihovima Vilfreda Ovena, pesnika koji je 1918. poginuo kao engleski vojnik.

Radiohead – Harry Patch (In Memory Of) (singl, 2009)

Ovu pesmu članovi Radioheada posvetili su Harryu Patchu, koji je preminuo desetak dana pre njenog objavljivanja. Patch je bio poslednji Evropljanin za koga se pouzdano znalo da se borio u rovovima Zapadnog fronta. Tokom dvehiljaditih Patch je dao veliki broj intervjua u kojima je govorio u užasima rata. Kada je preminuo, kao najstariji čovek u Evropi, bio je star 111 godina, jedan mesec, jednu nedelju i jedan dan. Netipičnog zvuka za Radiohead, „Harry Patch (In Memory Of)“ nosi snažnu antiratnu poruku, a nekoliko stihova predstavlja citate iz Patchovih intervjua. Pesma se mogla kupiti online, a sva sredstva od prodaje bila su namenjena Royal British Legionu, dobrotvornoj organizaciji za pomoć bivšim vojnicima u službi njenog veličanstva.

Stray – Harry Farr (Valhalla, 2009)

Harry Farr bio je engleski vojnik koji se borio u rovovima na zapadnom frontu. U maju 1915. godine Farr je, dok je bio u rovu, doživeo epileptični napad. Za svo vreme boravka u bolnici Farr je patio od neprestane drhtavice – novija istraživanja pokazala su da je možda patio od hiperakuzije, akutne osetljivosti na zvuk – ali je ipak otpušten iz bolnice kao zdrav i poslat nazad na front, gde se borio u bici na Somi. U više navrata je tražio pomoć lekara, ali je, pošto nije imao vidljivih povreda, stalno vraćan u rovove. Farr je odlučio da dezertira, ali je uhvaćen i poslat na vojni sud. Osuđen je na smrt streljanjem zbog „ponašanja koje bi pred neprijateljem delovalo kukavički“. Tokom narednih decenija, Farrova porodica se borila za rehabilitaciju svih onih koje je vojni sud kaznio umesto da dobiju lekarsku pomoć. Godine 2009. britanski sastav Stray posvetio mu je ovu pesmu.

PJ Harvey –  Batlleship Hill (Let England Shake, 2011)

Betlšip Hil je ime koje su Britanci dali brdu na Galipolju. Ovo brdo, poznato i kao „Bejbi 700“, imalo je značajnu stratešku ulogu u Galipoljskoj operaciji i predstavljalo poprište bitke između turske i britanske vojske, te poslužilo PJ Harvey kao motiv u prekrasnoj pesmi o sećanju na bitku i zemlji koja stoji iznad ljudskih sukoba.

(Balkanrock.com, 28. jul 2014)