Stereo Banana – Šijemo sambu (2013)

Izdavač: Samostalno izdanje

Datum izdavanja: 20. 4. 2013.

Producent: Nemanja Nedeljković Nemus

Dužina trajanja: 43:13

Žanr: Hip hop

Kada dođem s poso komponujem bit,

Pa sednem za astal da bih bio sit,

Slušam repera što postavlja dinamit

Ispod kola, puca s hekler i pravi je bandit.

To nije teško sranje, nego hevi šit,

Sa drugari kriminalci će napravi hit,

Zavrtim se, pa s glavu udarim u zid,

Jer ako je on stara škola, ja sam neolit.

( „Ovo ono“)

Album-prvenac niškog dua Stereo Banana. Šijemo sambu, dostupan je odnedavno za besplatan download sa njihovog zvaničnog sajta (www.stereobanana.com). Stereo Bananu, osnovanu 2010, čine Nemanja Nedeljković Nemus, autor muzike, i Marko Anđelković Naopak, autor tekstova, dvojica izuzetno kreativnih ljudi – Nemusove matrice – u pojedinim trenucima reč je o pravim kompozicijama – koje se kreću u rasponu od jazza, preko latina i reaggea do orijentalnih ritmova podloga su za Naopakove duhovite stihove, u kojima je mnogo badcopyevskog obzervacionog humora i nigrutinovskih kalambura, što nikako ne znači da su Stereo Banana, kako sami kažu, „loše kopije Loših Kopija“. Naprotiv. Ono što razlikuje Stereo Bananu od njihovih beogradskih kolega i što daje naročit kvalitet albumu Šijemo sambu jeste činjenica da je ovaj dvojac nastavljač tradicije repovanja na dijalektu, koja seže od eklektičnog Voodoo Popeyea a svoje najzanimljivije predstavnike imala je u sugrađanima Stereo Banane, D-Fencu.

Ovakav izraz, razume se, podrazumeva specifičnu poetiku. Nema na Šijemo sambu tobožnjeg luksuza niti kvaziangažovanosti. Ovaj album donosi vedre priče (što nikako ne znači da na njemu nema društvene kritike) o simpatičnim grebatorima, ljudima koji su se (kao što je mesto iz koga dolaze zastalo na putu između orijentalne palanke i modernog evropskog grada) našli na pola puta između niškog keja i pomodnih klubova, koji „imaju želju da su oko njih dobri ljudi“, čiji su dani natopljeni Zaječarskim pivom i zamagljeni dimom kanabisa, koji „imaju simpatije za paštete, kornete i galete“, na košarkaškim terenima i u kladionicama ubijaju vreme do dolaska boljih dana, trude se da ne pogledaju popreko nekog od nervoznih ljudi koji „nose prljav šal, a na zube su stavili minival“ i očajnički pokušavaju da povale nešto u gradu u kome svako svakog zna.

I upravo su duh tog grada članovi Stereo Banane na maestralan način uhvatili na svom prvencu. Istina, nije da Šijemo sambu može predstavljati niški pandan Das Ist Walter-u, budući da Stereo Banana prizore urbanog Niša slikaju na posve drugačiji način no što je to Zabranjeno Pušenje nekada činilo sa prizorima Sarajeva, ili Riblja Čorba i Bajaga i Instruktori sa prizorima Beograda, i tu je (kao, uostalom, i u slučajevima Čorbe, Bajagage i Pušenja) muzički izraz umnogome u skladu sa poetikom. No ako Niš ikada bude dobio ličnu kartu u formi muzičkog albuma, velike su šanse da će ona izaći iz kuhinje Stereo Banane, koja, eto, „ima najbolju publiku koja tek treba da je čuje“.

Ocena: 4/5

Spisak pesama:

1. „Do Re Mi Fa So La Ti Do“ – 2:44
2. „U bade mantilu“ – 3:54
3. „Revelation of Jajce the Prophet: Chapter One“ – 1:15
4. „Ćevadbdžinica kladionica“ – 3:28
5. „Da li Vi masturbirate pred grad“ – 4:07
6. „Badass Man (ft. ODB)“ – 3:22
7. „Ovo ono“ – 3:58
8. „Karate Chop“ – 3:13
9. „Babe mađijarke“ – 4:34
10. „Revelation of Jajce the Prophet: Chapter Two“ – 0:29
11. „Ni dve pare ne davam“ – 4:10
12. „K'o u Beograd (ft. Sima)“ – 3:36
13. „Majmunska posla (Oriđinale)“ – 4:23

(Balkanrock.com, 17. maj 2013, ZliHadzo.com, 1. jul 2013)

Verzija 2 – Probudi me (2012/2013)

Izdavač: Mark Projects (CD), 4.5.2012. (CD)/2.2013. (Free download)

Producent: Verzija 2

Žanr: Heavy metal, alternative metal

Trajanje: 30:20

Da stvari na srpskoj metal sceni kreću nabolje (što ne znači da se kreću u skladu sa maštarijama metal muzičara i fanova) nagoveštava debi-album trija Verzija 2, Probudi me, objavljen krajem prošle godine kao fizičko izdanje, a nedavno i za besplatan download sa zvaničnog sajta benda.

Ovaj beogradski sastav, osnovan 2011. godine, koji čine basistkinja i pevačica Aleksandra Marković, gitarista Miloš Marković i bubnjar Dejan Nikolić, na svom prvencu predstavio se energičnim metal zvukom, koji se kreće u rasponu od tradicionalnijih („Stop“, „Mašina za bol“, moj favorit kada je o Probudi me reč) do alternativnijih (naslovna numera, „Košmar“) formi, možda ne odviše inventivnih – mada album na momente nudi veoma zanimljiva rešenja, poput orijentalnog prizvuka perkusija u „Nebu“ – ali izvedbe dovedene gotovo do perfekcije. Svo troje članova Verzije 2 sjajni su instrumentalisti, a glas Aleksandre Marković, iako ograničenih mogućnosti, veoma je karakterističan – po boji donekle podseća na glas njene imenjakinje sa prezimenom Milošević (što, naravno, ne znači da Probudi me podseća na Princezine neuspele metal izlete) – a njene interpretacije (stihova koji su, uostalom, uglavnom njeni) su veoma upečatljive.

Ono što je za naročitu pohvalu jesu tekstovi (na srpskom jeziku, što predstavlja dodatni plus), izašli iz pera Markovićeve (najveći deo tekstova) i Nevene Nikolić (tekstovi „Mašine za bol“ i „Neba“ – ova dva teksta su, usuđujem se da primetim, za nijansu kvalitetnija od ostalih). Tekstovi pesama sa Probudi me kvaliteta su kakav je redak na našoj metal sceni. Razume se, ne može se govoriti o rock poeziji, neizbrušenih ivica – reč „retardi“ („Pustite me napolje“), na primer, upropastila bi svaki tekst – i opštih mesta ima na pretek, no u spoju sa tim opštim mestima neretko su veoma uspele metafore. Introspekcija je dominantna tema, no ima na Probudi me i angažovanosti („Pustite me napolje“, „Niko nije kao ja“) – valja naglasiti da je na albumu moguće otkriti naznake uticaja Ritma Nereda; u oba slučaja dominiraju mračne boje, i ja nalazim da je Probudi me album umnogome bjesovsko-blockoutovski. A potom, može se govoriti – iako nisam primetio da sami članovi benda to čine – o labavom konceptu. Album otvara vapaj za svetlošću („Probudi me“), a zatvara mirenje sa bezizlazom („Košmar“), između kojih su strah („Stop“), tuga („Mašina za bol“), bes („Pustite me napolje“), nada („Nebo“), i pomirenje sa mučninom i mrakom („Niko nije kao ja“, „Još otrova“) – mogli bi, dakle, govoriti o albumu kao slici duševnog stanja pojedinca u mračnom vremenu.

No, ako nade da će pojedincu i društvu svanuti više nema, nade da će našu metal scenu obasjati sunce, ako je suditi po prvencu Verzije 2, još ima. Ovaj bend puno obećava, a tek se zahukava – tome u prilog govori i činjenica da na albumu ima osam pesama, što još od sedamdesetih nekako, predstavlja minimum kada je reč o studijskim albumima (i klasičnim „dva i po do pet i po minuta“ pesmama, razume se), od ukupno trideset minuta trajanja. Kao da su članovi benda rekli: „Da za početak krenemo skromno“. Što znači da su samokritični, i da velike stvari od njih tek možemo očekivati.

Ocena: 3,5/5

Spisak pesama:

1. „Probudi me“ – 4:32
2. „Stop“ – 3:15
3. „Mašina za bol“ – 3:25
4. „Pustite me napolje“ – 2:50
5. „Nebo“ – 4:26
6. „Niko nije kao ja“ – 3:02
7. „Još otrova“ – 3:11
8. „Košmar“ – 5:37

(Balkanrock.com, 9. maj 2012.)